Opštine ne poštuju zakon

Nijedna opština u Srbiji nije primenila zakonsku obavezu da polaznu osnovicu za porez na imovinu uskladi sa realnom tržišnom vrednošću kvadratnog metra stana.

Procenivši da nije politički trenutak za drastičan udar na džepove građana opštine su pronašle srednje rešenje – ovaj porez povećale su od 8,5 do 40 odsto. Računica im je bila da je u godini „tankih” lokalnih budžeta porez na imovinu jedini siguran izvor prihoda. Za jedne je merodavan bio Zavod za statistiku, za druge porez na prenos apsolutnih prava, a za treće projektovani rast cena na malo.

Za razliku od Beograda koji je tek počeo da šalje rešenja, uvećana 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, poreski obveznici u Nišu već su obavešteni da će njihova ovogodišnja obaveza biti veća za 27 odsto.

Poreska osnovica za stanove u ovom gradu je 69.913 dinara, a godišnja dažbina za nekretninu od 60 kvadratnih metara, u zavisnosti od starosti i broja članova domaćinstva, iznosi od 2.000 do 3.000 dinara, umesto dosadašnjih od 1.500 do 2.200 dinara.

– Kako prethodne godine uopšte nismo povećavali poresku osnovicu, korekcija je bila neminovna. Ima najava da će zakon do kraja godine pretrpeti još neke izmene, što se tiče odredaba koje se odnose na uslove za oslobađanje, odnosno umanjenje poreza. Jer nije logično da vlasnik garsonijere koji u njoj ne živi plaća veći namet od vlasnika stana od 100 kvadrata u kome se samo vodi da živi – kaže Zoran Albijanić, šef Odseka za lokalne prihode grada Niša.

Kragujevac je bio nešto nežniji prema svojim obveznicima pa im je razrezao porez 11,9 odsto viši nego lane. To znači da ovogodišnja poreska obaveza za stan od 50 kvadratnih metara, star 20 godina u kome živi tročlana porodica, iznosi 1.592 dinara umesto dosadašnjih 1.550 dinara. Poresku osnovicu su, prema rečima MirijaneJevđić-Stanarčić, načelnice poreskog odeljenja, ravnali prema cenama za novoizgrađene stanove republičkog Zavoda za statistiku.

Projektovani rast cena na malo od 8,5 odsto u republičkom budžetu bio je kriterijum za povećanje poreske osnovice u Valjevu. Tom računicom došlo se do tržišne vrednosti kvadratnog metra stana od 58.698 dinara. Porez za stan od 60 kvadrata, star 30 godina, u kojem živi petočlana porodica iznosi 1.560 dinara.

Sa druge strane, Užičani su povećanje poreza na imovinu zaokružili na 10 odsto. Poreska osnovica je 55.730 dinara. Zorica Ćosić, rukovodilac odeljenja za lokalnu poresku administraciju, navodi da vlasnik stana od 70 kvadratnih metara, izgrađenog pre 16 godina u kome živi četvoročlana porodica, treba da plati porez 2.200 dinara.

Najniži porez i pored uvećanja od 20 odsto platiće građani Prokuplja. Iznosi na njihovim ovogodišnjim rešenjima kreću se od 500 do 1.000 dinara na poresku osnovicu od 30.000 dinara.

– Onog trenutka kada je propalo državno građevinsko preduzeće prema kome smo određivali cenu kvadratnog metra nastao je problem kako proceniti vrednost nekretnina. Zbog toga smo dve godine imali niži porez na imovinu nego u Surdulici i Vladičinom Hanu – objašnjava Aleksandar Biočanin, načelnik odeljenja za naplatu poreza.

M. Avakumović