Strah od izmišljene opasnosti

U tekstu pod naslovom „Da li kiša pada samo u Vojvodini”, na strani 14, u sredu, 22. jula 2009, u „Politici” autor g. Zoran Avramović saopštio je nepotpune i utoliko netačne informacije o Radio Televiziji Vojvodine. G. Avramović se legitimiše kad kaže: „Oni koji stručnim okom posmatraju medije teško da ne zapažaju određena nacionalno-ideološka značenja u programu o kome je reč” (RTV). Zapazio je da se jedna od informativnih emisija RTV naziva „Vojvođanski dnevnik”, a ne „Dnevnik RT Vojvodine”. G. Avramoviću smeta što „vojvođanski” sugeriše teritorijalnost i neku vrstu imena za nacionalnost, a onda podseća da na programu RTS-a nema „Srpskog dnevnika” nego ima „Dnevnik RTS”. „Srpski dnevnik računa na srpski narod, a RTS na građane Srbije”, kaže g. Avramović. U stvari on sugeriše da RTV ima veze sa vojvođanskom nacijom i da – sledstveno – služi interesima vojvođanske nacije. Kako g. Avramović ne daje nikakve činjenice koje bi mogle opravdati njegovo uznemiravanje zbog naziva „Vojvođanski dnevnik”, ne navodi dokaze o postojanju vojvođanske nacije (naroda), iz teksta g. Avramovića teško je drugo zaključiti sem da mu se ne sviđa pridev „vojvođanski”, što je njegova totalno privatna stvar.

G. Avramoviću se ne sviđa što je na RTV „najviše informacija o Vojvodini, a kada je reč o vestima o radu raznih organa vlasti, onda je u glavnoj ulozi predsednik IV Vojvodine”. O ukusima ne vredi raspravljati, ali bitno je da je Zakon o radiodifuziji – izglasali su ga slobodno izabrani predstavnici slobodnih građana Srbije – predvideo postojanje dva javna servisa, od kojih je jedan RTV, kao regionalni medijski servis kome je naloženo da prati sve što je povezano sa interesom i interesovanjem građana Vojvodine. O interesima građana Vojvodine, na osnovu Ustava, u skladu sa Zakonom o nadležnostima pokrajine, brine pokrajinska administracija čiji je značajan sastojak i predsednik pokrajinske vlade. Zakon obavezuje RTV da pažnju pre svega posvećuje regionalnim i lokalnim pojavama, događajima i ličnostima, što jeste glavni razlog za njeno postojanje. Iz teksta g. Avramovića može se steći utisak da on ne simpatiše previše g. Pajtića, ali i to je njegova stvar. Dok je g. Pajtić predsednik vojvođanske vlade biće na ekranu RTV, kao što će to biti neko drugi kad, jednog dana, u skladu sa pravilima parlamentarnog režima, zauzme mesto g. Pajtića.

To što se u vremenskoj prognozi RTV vidi samo mapa Vojvodine, što „neodoljivo podseća na dnevnik Crne Gore” nije dokaz da se u Vojvodini dešava bilo šta što bi bilo slično događajima u Crnoj Gori koji su prethodili crnogorskoj secesiji. Zle slutnje i insinuacije g. Avramovića ne dokazuju ništa. Vojvođanska nacija ne postoji, Izvršno veće Vojvodine i RTV ne pripremaju secesiju Vojvodine i o tome je razgovor izlišan jer se ne može voditi na osnovu argumenata kojih nema. A „gledalac koji iz Kikinde hoće da putuje u Niš, ili Kraljevo”, za koga se g. Avramović boji da neće „znati da li da ponese kišobran” zato što je gledao vremensku prognozu RTV sa kartom Vojvodine, rešiće svoj problem jednostavno: pogledaće prognozu na RTS-u i krenuti na put.

Građanima Vojvodine ustavni i pravni poredak omogućava da neke svoje interese ostvare u republici, a druge u pokrajini, kao što im daje mogućnost da gledaju RTS, uopšte i RTV, posebno. G. Avramović se poziva na ulogu kritičke javnosti da bi ojačao svoj zahtev da se smanje prava Vojvođana, što je neobično jer se činioci kritičke javnosti obično zalažu da se prava i slobode povećaju. Neobično je i da se u ime kritičke javnosti širi strah od izmišljene opasnosti.

glavni i odgovorni urednik RTV