Zdrava hrana šansa za razvoj

Bez značajnih ulaganja i strategije za proizvodnju organske hrane nema zdrave kvalitetne i nutritivne hrane na 80 odsto zemljišta u Srbiji na kojem može da se proizvodi ova izuzetno kvalitetna, i jako skupa hrana koja se sve više traži u zemlji i inostranstvu – kaže Dragi Stevanović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Kako kaže potrebno je znatno povećati upotrebu industrijskog đubriva za ishranu voća i povrća, sa kojim se mogu povećati prinosi i kvalitet naših proizvoda – hrane za 50 odsto možda i znatno više, za naše potrebe i konkurentni izvoz. Da bi se to postiglo treba koristiti đubrivo iz naše hemijske industrije i uvesti visoko stručne kontrolisane kriterijume njihove upotrebe uz određene državne subvencije, što su uvek radile i danas rade sve razvijene (zemlje zapadne Evrope, Amerike i Japana) i one koje žele da budu to (na primer Kina) poljoprivredne zemlje sveta.

„Šta bi drugo trebalo da potkrepi prethodno nego činjenica da su se dve trećine svetske proizvodnje đubriva proizvodile i primenjivale u poljoprivredno razvijenim zemljama zapadne Evrope, Severne Amerike i Japana, tojest u zemljama gde živi samo jedna trećina stanovništva ove planete“, ističe profesor.

Stevanović je boraveći u Kini u više navrata, kao odabrani ekspert za ovu oblast, uverio se da se ova najmnogoljudnija zemlja sveta za poslednjih dvadeset godina (nakon društvenih promena) oslobodila uvoza hrane (samo je uvoz žitarica smanjila sa 80 na pet miliona tona) ovom strategijom, odnosno izgradnjom svoje industrije đubriva i povećanjem njihove upotrebe do optimuma.

(/slika2)Gde je Srbija početkom ovog veka? Na žalost, na poslednjem mestu u Evropi, sa nepunih 80 kilograma po hektaru osnovnih aktivnih materija (azota, fosfora i kalijuma) koje se primenjuju putem mineralnih đubriva, dok je to u zemljama zapadne Evrope od 220-450 kilograma po hektaru.

Stevanović ukazuje na još jedan apsurd iz ove oblasti, za koji smatra da nije zabeležen ni u jednoj zemlji sveta, a to je da i pored ovako niske upotrebe sredstava za ishranu povrća i voća poslednjih godina ovaj posao u Srbiji obavljaju uglavnom „samo prometnici“ a ne struka i nauka, uvozeći ovaj repromaterijal iz oko 40 svetskih hemijskih kompanija. Po njegovim rečima ova sredstva se koriste samo malo u redovnoj ratarskoj proizvodnji ali zato znatno i nepotrebno više (dva do šest puta) na malim površinama takozvane intenzivne proizvodnje (pre svega u zaštićenim prostorima – plastenicima, proizvodnji krompira, savremenim voćnjacima...), što je po njegovom mišljenju pogrešno a često forsirano od pojedinih stručnjaka.

„U ovoj situaciji sigurno da se nije mogla sprovoditi dovoljno stručna kontrola njihovog kvaliteta i načina upotrebe a što je uticalo na vrlo česte slučajeve proizvodnje (argumentovano i proveravano u našoj agrohemijskoj laboratoriji), zdravstveno rizične hrane, posebno povrća a lično smo upoznati da neki naši proizvodi zbog toga nisu mogli da pređu granicu,” zaključuje Stevanović..