Etno kuća na Guvništu
Na mestu Guvnište, sa koga pogled „puca” na bele visova Durmitora i nepregledne šume borova, breza i pašnjake Crnog vrha otvorena je etno kuća koja će biti centar seoskog turizma u ovom kraju. U suterenu etno kuće otvorena je radionica starih zanata, a prostorije na spratu predviđene su za umetnike, narodna okupljanja i etno postavku, koja je popunjena predmetima koje su nekada koristili meštani ovog kraja. U potkrovlju su apartmani za smeštaj turista.
Etno kuća je sagrađena od borovih brvana, greda i direka, prekrivena je šindrom od lučevine. Za etno kuću od 300 kvadratnih metara prikupljeno je 100 kubika rezane građe koja se mesecima sušila u vitlovima, na kiši, vetru i suncu. Otvaranje etno kuće samo je jedan od projekata koji treba da podstakne razvoj ovog sela sa oko 300 žitelja. Kamena Gora je poznata po svojim gustim četinarskim šumama, livadama punim raznovrsnih lekovitih trava i čistom planinskom vazduhu, ima čak 96 izvora pitke vode.
N. K.
------------------------------------------------
Svetibor – kultno drvo
Tajna starosedelaca Kamene Gore zauvek je ostala u srcu bora
(/slika2)Na ivici prostrane visoravni, iznad sela Kamena Gora, raste veličanstveni bor za koji meštani kažu da je star 400 godina. Prema legendi, preci žitelja Kamene gore došli su u ove krajeve pre 350 godina. Prethodni stanovnici su napustili planinu pedesetak godina pre njihovog dolaska, a razloge zbog kojeg su to učinili naveli su u poruci koju su ostavili u rupi u boru. Rupa je zatvorena čepom, a smola i godovi su učinili svoje. Tajna starosedelaca Kamene Gore zauvek je ostala u srcu bora. Ljudi s planine uvažavaju ovo kultno stablo i ni šišarku sa njega ne bi skinuli. Veruje se da boravak ispod njegovih krošnji vodi duhovnom pročišćenju i telesnom isceljenju.
N. K.
--------------------------------------------------
Umesto crnih sive ekološke tačke Srbije
Primenom nacionalnog klasifikacionog sistema zagađenih lokacija u najsivlje zone spadaju: RTB Bor – Bor, Veliki Krivelj, Cerovo, pojedini pogoni Zorka – Šabac,TENT B – Obrenovac,Rudnici u Majdanpeku, Kostolcu, Kosovskoj Mitrovici, Ljuboviji i Zajači (Loznica)
Nekada su petice dobijali oni koji su nebo bojili crnom bojom dima iz fabričkih dimnjaka, budući da su fabrički dimnjaci bili sinonim progresa i industrijskog razvoja, kada senije mnogo vodilo računa o zaštiti životne sredine i očuvanju prirodnih resursa.
(/slika3)Ipak, najviše se o „ekološkim crnim tačkama“ u Srbiji govorilo nakon istraživanja posledica bombardovanja iz 1999. godine na životnu sredinu (od strane Ujedinjenih nacija, međunarodnih i srpskih stručnih institucija). Tada su identifikovane četiri „ekološke crne lokacije“: Pančevo,Bor,Novi Sad i Kragujevac. U periodu od 1999. do 2004. godine Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu je sa 12,5 miliona dolara doprineo čišćenju ovih lokacija u Srbiji. Nakon ovih aktivnosti je zaključeno da se Kragujevac i Novi Sad više ne mogu smatrati „ekološkim crnim tačkama“, iako mnogobrojni problemi zaštite životne sredine i dalje postoje. Tako je 2002. godine rešen potencijalno veliki problem piralena skladištenog u Bariču.
U okviru međunarodne „Inicijative za bezbednost životne sredine“, čije su aktivnosti započele u regionu 2003. godine, identifikovane su „ekološke crne tačke iz rudarskih aktivnosti“: zagađenje u Boru usled rudarskih aktivnost, Krupanj– Veliki Majdan, Majdanpek, rudnici Kolubarskog basena i Kosovski rudnici. U okviru istraživanja UN i Veliki bački kanal kod Vrbasa, svrstan je u problem životne sredine najviše kategorije.
Primenom nacionalnog klasifikacionog sistema zagađenih lokacija u najsivlje zone spadaju: RTB Bor – Bor, Veliki Krivelj, Cerovo, pojedini pogoni Zorka – Šabac,TENT B – Obrenovac,Rudnici u Majdanpeku, Kostolcu, Kosovskoj Mitrovici, Ljuboviji i Zajači (Loznica). Postoje studije koje identifikuju najveće farme i poljoprivredna gazdinstva, koji značajno opterećuju kvalitet reka i životnu sredinu svojim negativnim uticajima.
Pored ovih ”industrijskih ekoloških crnih tački”, kod pojedinačnih projekata izrade strateških procena uticaja na životnu sredinu i zoniranja prostora, identifikuju se „infrastrukturne ekološke crne tačke“ od saobraćaja, upotrebe čvrstih i nekvalitetnih goriva za grejanje, divljih deponija, netretiranja komunalnih otpadnih voda, zagađenja prekomernom bukom i drugo. U ovu kategoriju spadaju po nekim ocenama Beograd, NoviSad i Niš, kao gradovi nosioci urbanih problema životne sredine.
Uspostavljanje sistema zaštite životne sredine, izgradnje mehanizama, institucija i obrazovanje ljudi da sprovode usvojene zakone iz oblasti životne sredine doprineće tome da u narednoj deceniji Srbija ostane sa tek po kojom još uvek nerešenom „sivom ekološkom tačkom“.
Prof. dr Anđelka Mihajlov