Višak nezaposlenih, ali i zaposlenih

U procenama o tome da li će naši mladi približavanjem Srbije Evropskoj uniji nastojati da pronađu svoja radna mesta van granica zemlje, treba poći od činjenice da je stopa nezaposlenosti ove generacije kod nas jedna od najviših u Evropi (46 odsto) i da se godinama ne smanjuje. Zbog svetske ekonomske krize i smanjenih investicija mali su izgledi da će uskoro biti niža. Štaviše, trenutno se borimo da sačuvamo postojeća radna mesta, dok je za većinu poslodavaca zapošljavanje novih radnika u drugom planu.

Uzrok tome su, pre svega, dometi naše privatizacije. Većina novih vlasnika privatizovanih preduzeća ne ispunjava svoje ugovorne obaveze u vezi sa novim investicijama. Da je investicija bilo, bilo bi i novih radnih mesta.

Upravo u ovim privatizovanim preduzećima sada imamo štrajkove, jer zaposleni nisu primali plate, u proseku, po sedam-osam meseci, nisu im ni uplaćivani doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. Da nevolja bude veća, u velikom broju kolektiva novi vlasnici imaju pravo i da otpuštaju radnike, jer je istekao period od dve-tri godine u kojem to po ugovoru nije bilo moguće. I oslobodili bi se novi vlasnici, verovatno, tih viškova, ali je problem u tome što nisu izmirili finansijske obaveze prema zaposlenima.

Sve to pokazuje da su mogućnosti zapošljavanja mladih u Srbiji male, i pored pružene šanse pripravnicima – ukupno njih deset hiljada – da po veoma povoljnim uslovima dođu do prvog radnog mesta.

Bez novih investicija, kad je o zapošljavanju reč, neke bitnije promene nisu realne, a i tada treba da prođe bar nekoliko godina da bi privredna aktivnost dobila veći zamah.

Smatra se inače da su stranci zainteresovani za ulaganja u Srbiju zbog raznih olakšica koje im obezbeđuju država i lokalna samouprava, a i zbog jeftine i stručne radne snage. Naša radna snaga nije, međutim, više toliko stručna jer u poslednjih petnaestak godina u njeno usavršavanje uglavnom nije ulagano. Zato mislim da bi Srbija trebalo da formira poseban fond iz kojeg bi se finansirala obuka zaposlenih. Preko nacionalne službe zapošljavanja finansiramo obučavanje nezaposlenih, ali mislim da bi trebalo na isti način da ulažemo i u zaposlene.

Iz tog ugla – kakve su perspektive mladih iz Srbije da se zaposle u zemljama EU? Za najstručnije kadrove vrata su uvek i svuda otvorena, ali ne verujem da će onim manje stručnimpribližavanje Evropi doneti mnogo veće šanse za zapošljavanje. i u razvijenim zemljama raste nezaposlenost, tako da su i one manje zainteresovane za našu radnu snagu, pogotovo ako ta radna snaga nije dovoljno osposobljena za moderne tehnološke procese. Zato je naša obaveza da obučavamo radnu snagu i pripremamo je za nove poslove i investicije, dok će oni najbolji verovatno i dalje odlaziti iz zemlje. Za visokoobrazovane koji odu u inostranstvo treba, međutim, stvarati ambijent kako bi se posle izvesnog vremena vratili, jer je Srbija najveća zemlja u regionu s relativno velikim tržištem, tako da interes za investiranje mora da postoji, a investicije će u velikoj meri dovesti do rešavanja problema nezaposlenosti, razvoja infrastrukture, pa i oživljavanja privrede u nekim opštinama. Na jugu Srbije u nekima od njih sada ne radi ni jedno privredno preduzeće – ili su pod stečajem ili su privatizacije bile neuspešne. U te krajeve treba ulagati kako bi odlasci u inostranstvo, pa i migracije unutar zemlje iz nerazvijenih ka razvijenima bile bar smanjene.

Pomoćnik ministra za rad