Majkl Džekson umro u zagrljaju porcelanske lutke

Od našeg dopisnika
Vašington, 30. jula – Poslednju noć Majkl Džekson proveo je pripijen uz porcelansku lutku u haljinici, veličine deteta, tvrdi neimenovani izvor iz policijske stanice Los Anđelesa. Detektivi su pronašli ovu igračku na krevetu na kome je, verovatno od posledica ubrizganih anestetika, u noći između 24. i 25. juna Majkl upao u komu.

Svoju spavaću sobu, kako izlazi na videlo, kralj popa je poslednjih meseci pretvorio u smetlište, a niko od osoblja u iznajmljenom zamku u okolini Los Anđelesa nije smeo da u nju ulazi. Uz Majklove igračke, svuda po ovoj prostranoj odaji pobacana su izvrnuta odela, cipele, marame, šminka, kaiševi i boce sa kiseonikom. One su služile za prvu pomoć prilikom ubrizgavanja anestetika koji se inače po pravilima daju pacijentima samo u bolničkim uslovima pred hirurške zahvate.

Dok su drugi stanovnici Kalifornije već počeli da se hlade rashladnim uređajima, Majkl je insistirao da se usred leta kamin na gas odvrne na najjače, jer „stalno mu je bilo hladno”. Očevici kažu da je Majkl spavao u nesnosno zagušljivoj vrućini. Zidovi su bili oblepljeni porukama koje je svojeručno ispisivao: „Deca su slatka”, „Deca su nevina”…

U javnost izlaze nove bizarnosti iz poslednjih dana života ekscentričnog muzičara, dok se čeka na rezultate autopsije, koja će po poslednjim obaveštenjima, kasniti još nedelju dana. Nekadašnja nutricionistkinja Šerlin Li pripremala mu je nekoliko meseci sokove od voća, jer on, kako dodaje, nije hteo da jede i nije podnosio čvrstu hranu. Patio je od nesanice, a ipak je stalno tražio da mu se pripreme pića sa kofeinom. O januara do aprila, koliko je Šerlin radila kod Džeksona, on je očajnički pokušavao da se energetski pripremi za najavljenu turneju od pedeset koncerata u Londonu. Svoju decu Prinsa Majkla Prvog (12), Paris (11) i Prinsa Majkla Drugog (7) nije podvrgavao ovim nutricionističkim eksperimentima.

Oni su jeli normalnu zdravu hranu. Svi zajedno sedali bi za sto da večeraju. Tu je uvek bio i Majkl, koji nikada „nije bio gladan”. Ali je kao primeran otac želeo da sa decom učestvuje u večernjem okupljanju oko stola.

U aprilu je, po njenim rečima, prvi put od nje tražio propofol, poznat i kao diprivan, kako bi mogao da zaspi. „Umoran sam od raznih pilula za spavanje, hoću da zaspim momentalno, ne želim da čekam da mi san dođe na oči. Hoću da me on obori”, navodno je govorio. Pokušao je da je umiri tvrdnjom da to nije opasno, da će sve biti u redu, da će biti pod lekarskim nadzorom.

Kako je sve to izgledalo na sam dan njegove smrti, ispričala je Kai Čejs, šef kuvara u luksuznom zdanju koje je Majkl iznajmljivao za kiriju od sto hiljada dolara mesečno. Predosetila je da nešto nije u redu kada se doktor Marej (njegov lični lekar koji mu je svake večeri ubrizgavao anesteziju) nije pojavio da odnese doručak u Majklovu sobu. To je bila jutarnja rutina, dok je Kai svakog jutra hranila troje dece u trpezariji.

Doktor Marej je, kako ona kaže, ostajao sa Majklom i kad je ona uveče posle večere odlazila svojoj kući. Pretpostavlja se da je tu provodio noć, jer ona bi ga ujutru prilikom dolaska na posao tu zaticala. Takođe, otkriva da je Majkl ujutru posle doručka silazio uvek sa dve boce kiseonika.