EU odobrila Srbiji 250 miliona evra

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, Beograd – Evropska komisija odobrila je 100 miliona evra za podršku budžetu Srbije kao pomoć ekonomskoj stabilizaciji zemlje i za ublažavanje socijalnih posledica krize, saopšteno je juče u Briselu. Suma od 100 miliona evra biće izdvojena iz pretpristupnog fonda EK, a novac će biti isplaćen Beogradu u dve rate po 50 miliona evra. Prvi deo u jesen 2009. godine, a drugi u prvoj polovini 2010. godine.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) takođe je odobrila Srbiji zajam od 150 miliona evra za izgradnju dela autoputa između Niša i Dimitrovgrada.

Novac ove finansijske institucije biće utrošen za izgradnju desetak kilometara obilaznice oko Dimitrovgrada na potpuno novoj trasi za koju je završena eksproprijacija zemljišta. Na kraku Koridora 10 prema bugarskoj granici, dugom 90 kilometara, do sada je izgrađeno samo 18 kilometara autoputa od Niša do Proseka.

Osnovna namena budžetske podrške, kako su naveli u EK, jeste pomoć u ekonomskom oporavku zemlje i pomoć građanima da lakše prebrode krizu, ali je evropski komesar za proširenje Oli Ren istakao i da je podrška EU od izuzetne važnosti za nastavak reformi.

„Podrška budžetu Srbije iz fondova EU pomoći će Srbiji da izgura reforme koje su u vezi sa evropskim integracijama i koje bi u suprotnom, s obzirom na to da je ekonomska kriza, bile odgođene za kasnije. Na ovaj način mi podržavamo napor Srbije da se tokom ekonomske krize održi na putu evrointegracija”, kazao je Ren.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je za Tanjug izjavio da budžetska pomoć Evropske komisije dolazi u pravom momentu, jer prihodi budžeta Srbije nisu na očekivanom nivou. Donacija EU, kako je dodao, predstavlja i jasan znak solidarnosti evropskih poreskih obveznika sa srpskim poreskim obveznicima.

Đelić je objasnio da je reč o bespovratnoj pomoći koja će direktno iz budžeta EU ući u budžet Republike Srbije o čemu se pregovaralo još od oktobra prošle godine. Ovaj novac nije namenski opredeljen od strane EU i mi ćemo moći da ga upotrebimo za sve potrebe naših građana”, kazao je Đelić, i dodao da postoje dva uslova za dobijanje sredstava – nastavak sprovođenja programa sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i sprovođenje zakonskih i drugih promena koje vode ka približavanju Srbije EU.

U saopštenju EK navedeno je da je budžetski deficit Srbije naglo narastao tokom tekuće krize, pa su zbog toga Međunarodni monetarni fond i Svetska banka ustanovili program makroekonomske stabilnosti. Evropska komisija istakla je da je njena pomoć budžetu Srbije dopuna ove inicijative i naglasila da je važan kriterijum za isplatu potpuna usaglašenost sa programom MMF-a.

Pored toga, EK je istakla nekoliko specifičnih uslova koje Beograd treba da ispuni pre početka isplate. To su kratkoročne reforme u oblasti upravljanja javnim finansijama i njihovo usaglašavanje sa EU. Srbija će takođe osigurati da nedavno usvojeni zakoni o zaštiti konkurencije i o kontroli državne pomoći stupe na snagu i da se valjano primenjuju. Srbija se takođe obavezala da održava i unapređuje administrativne kapacitete institucija i tela važnih za njenu integraciju u EU, navela je EK.

Izgradnja deonice od Niša do Dimitrovgrada, na samoj granici sa Bugarskom, omogućiće Srbiji da iskoristi svoj položaj tranzitne zemlje za međunarodni saobraćaj, ocenjuje EBRD u saopštenju.

– Ovim zajmom, EBRD naglašava svoju posvećenost podršci modernizacije transportne infrastrukture u Srbiji. Izgradnja autoputa E-80 je strateški projekat za Srbiju i region. Ona će doneti velike koristi Srbiji u vidu olakšanja trgovine i regionalne integracije na Balkanu – izjavio je Tomas Majer, direktor poslovne grupe za saobraćaj u EBRD.

Ukupne troškove izgradnje istočnog dela Koridora 10, od približno 795 miliona evra, zajednički finansiraju Republika Srbija, Svetska banka i Evropska investiciona banka, a dinamiku izgradnje kontroliše lično Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu.

Tako je juče nadgledao radove na severnom kraku ove međunarodne saobraćajnice, finansirane iz republičkog budžeta. On je na gradilištima kod Novog Sada i Subotice rekao da je zadovoljan kvalitetom urađenog, ali je od firmi PZZ „Beograd” i „Puteva Užice” zahtevao da nadoknade zaostatak u vremenu da bi svih 20 kilometara autoputa bilo završeno do novembra, kako je ugovoreno.

U Nibens grupi, pod čijim okriljem posluje putarsko preduzeće PZP Beograd, priznaju da ih je početkom leta obilna kiša ometala da rade planiranom dinamikom, ali tvrde da su izgubljeno vreme već nadoknadili i obećavaju da će deset kilometara autoputa od mađarske granice ka Novom Sadu završiti nekoliko nedelja pre roka.