Zašto su devojke danas ljute

Pažljivo iščitavajući novine ovih dana suočio sam se sa gomilom tekstova koji se tiču predstojećih izbora u Srbiji. Onespokojen, pošto sam po prirodi svoga bića naučio da ne trčim pred rudu i ne donosim brzoplete zaključke, razmišljam o tome šta bi bilo bolje za Srbiju. Da ima ovakve političare ili da ih nema. Verovatno se i političari isto to pitaju glede svog naroda, koji za njih predstavlja samo brojku, procenat i sl.
Jedna od najsmešnijih teorija kojom je jedan od kandidata na predstojećim izborima opravdao svoje neulaženje u drugi krug jeste taj da se njegovi glasači nalaze po zabačenim selima i brdima koji će na Svetog Jovana biti zavejani. Ovi drugi se verovatno nadaju da će beogradske ulice biti očišćene. Biće ulice očišćene, ali neće trotoari. Tako se na neki način favorizuju motorizovani građani ove zemlje. Gologuzija ako hoće da glasa moraće da gazi kroz smetove. Treći apeluju da zbog Kosova ne izlazimo na izbore, četvrti se u čudu pitaju: "Šta je to Kosovo"!?

Jedini koji se iskreno raduju su marketinški stručnjaci koji će za kampanje koje se rade sa "pola mozga" zaraditi silne novce. Slogani tipa "A Ko Drugi", "Zar Mislite Da Možete Bez Mene", "Ko Sme Da Vas Gleda U Oči I Laže", "Do Koske", "Lepota Ispred Pameti" i slični ovih dana će nam zasijati sa bilborda na ulicama umesto novogodišnjih lampiona i sijalica.

Ja lično volim izbore i rado im se odazivam. Uvek ispunim svoju građansku dužnost. Ta radosna navika mi je ostala iz vremena Slobodana Miloševića, kada sam pun nade hrlio ka glasačkom mestu. Za koga sam tada glasao, moja je lična stvar. Levica koja u osnovi predstavlja moje političko opredeljenje nije tada ni postojala, niti sada postoji.

Trudim se da budem racionalan, da po strani ostavim osećanja. Da glasam po razumu.

Trudim se da gest ministra Đilasa (spasavanje utopljenika iz reke Lužnice) svrstam isključivo u spasilačke poteze. To mi ovih dana ne da mira.

Srle i Krle će me najbolje razumeti. Oni su iza sebe ostavili prošlost zarad lepše budućnosti. Njih više ne interesuje zašto su danas devojke ljute.

Ljute su zato što je u moje vreme bilo drugačije. Eto, zašto.

Porazna je činjenica da bi najbolji studenti srpskih univerziteta (piše u novinama), ako bi bili u mogućnosti da biraju između toga da ostanu u Srbiji, ili odu u inostranstvo – odgovorili da njihov izbor najčešće zavisi od šanse za zaposlenje i pristojne zarade. Ako posla nema, razloge za odlazak niko ne dovodi u pitanje, pogotovo ne kada su u Srbiji već otvorene kancelarije skauta svetskih univerziteta, čiji je zadatak da najtalentovanijima olakšaju put ka zapadnoj Evropi ili Americi.

Odlaze nam najbolji, najtalentovaniji, oni koji predstavljaju nadu da će njihovim angažovanjem ova zemlja doživeti napredak, i kao logična posledica toga postati deo Evrope kojoj političari u predizbornim kampanjama toliko teže

Zapitajte se, gospodo, zašto će izlaznost mladih na predstojećim izborima biti mala. Zar neko može da poveruje da neće biti tako?

Producent