Problemi za strane državljane
Beta za „Politiku”
Ljubljana – Nakon osamostaljenja, Slovenija je usvojila Zakon o denacionalizaciji. Njegova osnovna greška je što je usvojio princip povrata imovine zaplenjene nakon Drugog svetskog rata u naturi, a ne u novcu. To je državi i njenom pravosuđu proizvelo brojne poteškoće. Tako je još uvek nerešen problem italijanskih „ezula” iz slovenačke Istre. Slovenija je u Italiji otvorila poseban račun na koji uplaćuje iznose u vrednosti njihove procenjene imovine, ali italijanska država taj novac ne podiže, jer ne pristaje na takav način restitucije, i zahteva povratak italijanske imovine u naturi, što podrazumeva i fizički povratak dela italijanskog življa što je za Sloveniju neprihvatljivo.
Do marta ove godine denacionalizacija je završena u 98 odsto slučajeva. Uprkos tome, upravne jedinice opštine konstatuju da se sa denacionalizacijom kasni, jer su još u proleće 2005. godine morale imati zaključene sve postupke. Na prvom stepenu je u Sloveniji trebalo rešiti oko 37.000 zahteva za denacionalizaciju, preovlađuju zahtevi za vraćanje stanova, a početkom proleća nerešenih je bilo još 740, od toga 77 zbog pritužbi na odluku prvostepenog suda.
Kao glavni razlog kašnjenja navode se teškoće kod utvrđivanja državljanstva nosilaca prava na restituciju. Imalac prava mora dokazati da je u vreme oduzimanja imovine bio slovenački državljanin. Dokazivanje tog prava najviše poteškoća stvara Jevrejima, ali i drugima. To je i jedan od glavnih problema zbog kojih protokolarni i rezidencijalni kompleks Brdo kod Kranja, koji je nekada koristio bivši predsednik države Tito, a danas je u vlasti države Slovenije, ne može biti vraćen prvobitnom vlasniku, kraljevskoj porodici Karađorđević.
Najviše koristi u restituciji je imala Katolička crkva, kojoj su vraćene u vlasništvo na hiljade hektara šume. Zakon o denacionalizaciji propisuje da kulturna dobra ostaju u vlasništvu države. Tako je čuveno ostrvo sa crkvicom na Bledskom jezeru u vreme vlade Janeza Janše vraćeno crkvi, ali je novi ministar kulture tu odluku poništio i ostrvo je ponovo dato na upravljanje opštini Bled. S tim u vezi su i teškoće kod vraćanja srednjovekovnih zamkova.
A. Mlač
-----------------------------------------------------------
Građanima pola evra po metru kvadratnom
Od našeg dopisnika
Skoplje – Sobranje Makedonije donelo je Zakon za denacionalizaciju u septembru 2000. i od tada se, uz određene zastoje i nepravilnosti, realizuje povratak imovine privatnim licima, koja je nacionalizovana u godinama posle Drugog svetskog rata. Prema podacima iz Ministarstva finansija, u ovom momentu 6.000 lica čeka da bude obeštećeno po ovom zakonu.
Država je od usvajanja zakona, za obeštećenje imovine koja je oduzeta građanima, izdvojila 199 miliona evra u vidu obveznica, a odšteta se isplaćuje 1. jula svake godine. Sa obeštećenjem (novčano ili u naturi) došlo je do zastoja početkom 2007, zbog toga što je država te godine, za imovinu oduzetu Jevrejima, izdvojila 17,6 miliona evra. Mnogi građani dobili su veoma niske nadoknade za kvadrat konfiskovanog, nacionalizovanog zemljišta – u najvećem broju slučajeva pola evra za kvadratni metar.
Rok za denacionalizaciju dva puta je pomeran, a oduzeta imovina može se prijaviti do kraja ove godine.
Zakonom za denacionalizaciju obespravljeni su strani državljani koji su posedovali imovinu i nekretnine na teritoriji Republike Makedonije. Taj član pomenutog zakona posebno je pogodio naslednike kralja Aleksandra Karađorđevića, kojima je ovaj u nasledstvo ostavio velelepno imanje u Demir Kapiji kraj Đevđelije. Uzgred, naslednik toga imanja je pokojni princ Tomislav Karađorđević, odnosno njegova ćerka Katarina de Silva.
M. Radenković