Mobilni kao štafelaj

Van Gog se u po­čet­ku in­te­re­so­vao za knji­žev­nost i re­li­gi­ju, Pol Go­gen je bio uspe­šan ban­kar. Ne­boj­ša Ne­delj­ko­vić je uspe­šan eko­no­mi­sta. Ni­jed­nog od njih pr­va opre­de­lje­nja ni­su spu­ta­la na pu­tu umet­no­sti...

Ne­boj­ša Ne­delj­ko­vić je­dan je od pi­o­ni­ra kom­pju­ter­ske umet­no­sti kod nas, a svo­je sli­ke ra­di na mo­bil­nom te­le­fo­nu. Ro­đen u Li­plja­nu, za­vr­šio je eko­nom­ski fa­kul­tet, ra­dio u „Inek­su” pre­ko 26 go­di­na (Pri­šti­na, Lon­don, So­lun, Be­o­grad), a po­tom i u „Sol­ber­gu” i „Fin­ku” u Be­o­gra­du. Tre­nut­no je za­po­slen u RTS-u.

Ne­dav­no je za svo­ju kom­pju­ter­sku sli­ku ura­đe­nu na mo­bil­nom te­le­fo­nu „Bo­ka” do­bio na­gra­de za ča­so­pis „Mo­bil me­ga”. Za­ni­mlji­vo je da je kon­kurs ča­so­pi­sa bio otvo­ren za kla­sič­nu fo­to­gra­fi­ju na mo­bil­nom te­le­fo­nu, ali su čla­no­vi ži­ri­ja, ugled­ni aka­dem­ski sli­ka­ri i di­zaj­ne­ri, uči­ni­li pre­se­dan. Ne­boj­ši Ne­delj­ko­vi­ću do­de­li­li su na­gra­du zbog osva­ja­nja no­vog me­di­ja!

– Upra­vo to: kom­pju­ter­ska umet­nost je­ste no­vi me­dij, no­va teh­no­lo­ška mo­guć­nost da se is­ka­že čo­ve­kov stav, ose­ća­nje ili mi­sao. Sva­ko­dnev­nim ko­ri­šće­njem kom­pju­te­ra, ova­kva umet­nost pro­na­šla je ve­li­ku pri­me­nu u ra­znim do­me­ni­ma. Ka­ko se utka­la u li­kov­nu umet­nost, ta­ko je na­šla i svo­je me­sto u mu­zi­ci. Kao eko­no­mi­sti, kom­pju­ter mi je naj­če­šća „alat­ka” i to je ve­ro­vat­no raz­log mom okre­ta­nju ka ova­kvoj vr­sti umet­no­sti. Na­rav­no, sli­kam i na šta­fe­la­ju i sma­tram da će i jed­na i dru­ga umet­nost osta­ti več­ne, ka­že Ne­boj­ša Ne­delj­ko­vić.

Ipak, lju­di su uglav­nom skep­tič­ni ka­da je kom­pju­ter­ska umet­nost u pi­ta­nju. Ko­ji je po­stu­pak „sli­ka­nja” na mo­bil­nom te­le­fo­nu?

Kraj­nje jed­no­sta­van. Uko­li­ko po­se­du­je­te te­le­fon sa ta­kvom kon­fi­gu­ra­ci­jom i sa ma­lim sti­le­tom, iza­be­re­te bo­je i jed­no­stav­no sli­ka­te. Mno­go je bit­ni­je ono šta sli­ka­te, ka­kvim po­te­zi­ma, ko­jom de­blji­nom „olov­ke” – „ki­či­ce”. Za­tim se to pre­ne­se na CD, vra­ti na­zad u kom­pju­ter i od­štam­pa. Sle­di za­šti­ta i ura­mlji­va­nje.

Ko­li­ko vre­me­na po­sve­ću­je­te ova­kvoj vr­sti sli­kar­stva?

To ne znam, jer ne me­rim vre­me ko­li­ko sli­kam. U sva­kom slu­ča­ju, po­red ogrom­ne lju­ba­vi pre­ma sli­kar­stvu, eko­no­mi­ja je mo­ja osnov­na de­lat­nost. Sli­ke na­sta­ju re­la­tiv­no br­zo, a ono što pret­ho­di to­me je je­dan ja­ko du­gi, ali i in­spi­ra­tiv­ni i kre­a­tiv­ni pro­ces. Br­zi­na na­stan­ka sli­ke je je­dan od osnov­nih raz­lo­ga mo­je sla­bi­je po­sve­će­no­sti šta­fe­laj­skom sli­kar­stvu, či­ji su po­stup­ci na­stan­ka dru­ga­či­ji. Po­treb­no je vi­še vre­me­na, a vre­me je ne­što što mi je ve­či­ti pro­blem.

Šta jed­nom po­slov­nom čo­ve­ku umet­nost i sli­ka­nje mo­gu da pru­že?

Ne sa­mo po­slov­nom čo­ve­ku. Svi­ma ko­ji vo­le da sli­ka­ju, umet­nost pru­ža od­re­đe­no za­do­volj­stvo, bez ob­zi­ra na vr­stu i bez ob­zi­ra da li je di­rekt­ni ili po­sred­ni uče­snik u za­do­vo­lja­va­nju ta­kve po­tre­be. U sva­kom slu­ča­ju, me­ni kao čo­ve­ku ko­ji je stal­no „za­tr­pan” sta­ti­stič­kim po­da­ci­ma i ra­znim broj­ka­ma, sli­kar­stvo pred­sta­vlja pra­vi od­mor.

Va­ša ne­dav­na sa­mo­stal­na iz­lo­žba uMe­đu­na­rod­nom pres-cen­tru Tan­jug u Be­o­gra­du bi­la je hu­ma­ni­tar­nog ka­rak­te­ra. Da li će­te na­sta­vi­ti da uče­stvu­je­te u ta­kvim ak­ci­ja­ma?

Da, pro­da­te sli­ke su do­na­ci­ja za grad­nju Aval­skog tor­nja. Imam u pla­nu sle­de­ću sa­mo­stal­nu iz­lo­žbu na ko­joj će se, mo­žda, na­ći i ne­ka mo­ja de­la ra­đe­na na šta­fe­la­ju, ali, tre­ba pr­vo po­sta­vi­ti iz­lo­žbu pa će­mo po­sle o to­me. U sva­kom slu­ča­ju, uko­li­ko bu­dem imao pri­li­ka da uče­stvu­jem u hu­ma­ni­tar­nim ak­ci­ja­ma, ja ću to i da­lje či­ni­ti.

Ko­ja je po­ru­ka Va­še umet­no­sti?

Ja sam sli­kar bez ika­kve po­li­tič­ke an­ga­žo­va­no­sti. Umet­nik je ne­ko ko po­sma­tra ži­vot, do­ga­đa­je oko se­be, i to pre­no­si u svo­je de­lo, ne­ve­za­no da li ko­ri­sti čet­ki­cu ili olov­ku. Sva­ka­ko da iz to­ga pro­is­tek­nu nje­go­vi sta­vo­vi. Lju­bi­te­lji umet­no­sti su ti ko­ji oce­nju­ju ko­li­ko je to uspe­šno. Ja že­lim da lju­di ko­ji po­sma­tra­ju mo­je sli­ke ima­ju ose­ćaj da su do­ži­ve­li ne­što le­po, iskre­no, sa pu­no na­de i op­ti­mi­zma.

S. Mar­ti­no­vić