Tako je bilo 4. avgusta
Ovih dana navršava se četrnaest godina kako su hrvatske oružane snage izvršile agresiju na teritoriju bivše Republike Srpske Krajine, koja je bila pod zaštitom Ujedinjenih naroda. Posle Miljevaca, Maslenice, Medačkog džepa i „Bljeska“ usledila je „Oluja“. Do napada je došlo 4. avgusta 1995. godine, i pored činjenice da je dan ranije, u Ženevi, krajiška delegacija na sastanku sa hrvatskom delegacijom, pred predstavnicima UN, prihvatila predlog međunarodne zajednice za mirnu reintegraciju u Hrvatsku i zauzvrat dobila čvrste garancije da napada neće biti.
Protiv krajiških Srba (oko 220.000 stanovnika sa oko 30.000 vojnika) krenulo je oko 220.000 vojnika iz Hrvatske i HVO. Konačan dogovor za otpočinjanje „Oluje“ desio se 17. jula 1995. na Brionima, na sastanku Tuđmana sa najužim krugom poverljivih saradnika. Tuđman je tada prihvatio plan koji mu je predložio Ante Gotovina. Ovo potvrđuje da su pregovori sa srpskom delegacijom bili samo farsa jer je već ranije odlučeno da se krene u oružanu akciju.
Bombardovanje je trajalo od 4. do 7. avgusta. Dok su Hrvati napadali, američki bombarderi uništili su srpske radarske sisteme. Bombe su padale ne samo na gradove i sela, već i na puteve zakrčene izbegličkim konvojima. U isto vreme bosanska muslimanska armija blokirala je puteve, pa su se izbeglice našle u zamci. Artiljerijskom vatrom napadnuti su svi gradovi i većina sela.
Prema verifikovanim podacima IDC „Veritas“, u „Oluji“ je ubijeno ili se vodi kao nestalo 1.960 Srba, sa područjem Bosanske krajine ta se brojka penje na 2.615 žrtava. Vojni posmatrači UN u oktobru 1995, samo u sektoru Jug, evidentirali su 22.000 porušenih objekata. Nisu bili pošteđeni ni crkveni, kulturni i istorijski, kao i spomenici NOB-a. U oktobru 1995. prema popisu Međunarodnog komiteta CK, u zapadnoj Krajini „vegetiralo“ je 8.444 uglavnom starijih i nemoćnih. Savet bezbednosti osim verbalne osude nije uveo kaznene mere protiv agresora.
Hrvatska 5. avgust slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti. Time slavi etničko čišćenje i smrt više od 2.500 ljudi, ili „udruženi zločinački poduhvat čiji je zajednički cilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva iz regije Krajine“. Tužilaštvo Haškog suda optužilo je za zločine u „Oluji“ tri hrvatska generala: Antu Gotovinu, Mladena Markača i Ivana Čermaka. Oni su zajedno sa drugim zvaničnicima vlasti i oružanih snaga Hrvatske planirali, sprovodili i učestvovali u kriminalnim delima, čiji je suštinski cilj bilo trajno proterivanje srpskog stanovništva iz Krajine. Lista se kreće oko 1.000 optuženih, koje bi trebalo da procesuiraju lokalni sudovi. Ove činjenice su konačno prihvatili i predstavnici vlasti Srbije. Tako je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio u Zagrebu da je Hrvatska izvršila etničko čišćenje Srba. Usledila je neprimerena reakcija zvanične hrvatske politike, koja još nije u stanju da se suoči sa činjenicama. Diskriminirajućim zakonima koje je kasnije donela, Hrvatska samo cementira sprovedeno etničko čišćenje. Sa zakonom koji je doneo Hrvatski sabor 15. jula 2008. godine, prognanim Srbima oduzimaju se stanovi i daruju drugim osobama, uglavnom izbeglim Hrvatima iz BiH. Posle je usledilo donošenje Zakona o korišćenju poljoprivrednog zemljišta koji ima zadatak da izbriše Srbe iz zemljišnih knjiga, što bi doprinelo njihovoj definitivnoj eliminaciji s prostora Hrvatske.
Umesto da preuzme odgovornost za počinjene zločine Hrvatska pokreće tužbu protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Izbegli Srbi iz Hrvatske prihvatili su ovu tužbu s nadom da će tužba i srpska protivtužba poslužiti da se iznesu svi oni argumenti koji se odnose na stradanja Srba u ovom poslednjem ratu, ali i u Drugom svetskom, u vreme NDH. Uzrok poslednjeg rata iz devedesetih godina može se dovesti u vezu s događajima iz Drugog svetskog rata, kada je na prostoru NDH stradalo gotovo milion Srba.
Samo ukoliko se približe politička tumačenja ovog istorijskog događaja, mogu se očekivati i suštinska poboljšanja odnosa između Srbije i Hrvatske. Svakako je cinizam da su Srbi otišli dobrovoljno, da su se samoizgnali! U akciji „Oluja“ prekršeni su svi principi demokratije, pogažene su sve konvencije o ljudskim pravima i slobodama i zato su se slobodarske i demokratske snage u svetu ogradile od te operacije.
Predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske