Kutak za ljubav

Zid oslikan zaljubljenim pticama i ispisan stihovima Duška Radovića: "Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli ne bi trebalo ništa drugo da radi." To je prvo što zapadne za oko kada se uđe u kabinet za građansko vaspitanje u školi na Zlatiboru. Tu su nacrtana i dva drveta čije su krošnje prepune dečjih prava. Sa zidova "sija" nasmejano sunce prikazujući zadovoljno dete koje ostvaruje svoja prava. A mališani su u ovoj školi zaista nasmejani i razdragani. – Trudila sam se da napravim jedan topao kutak u kome će đaci sticati saznanja o osećanjima, komunikaciji, toleranciji, načinima za rešavanje konflikta, o svojim pravima i obavezama. Žao mi je što ova učionica nije veća, pa zbog toga ovde ne mogu da uče sva deca koja pohađaju građansko, već samo manje grupe – objašnjava za naš list Milojka Jevremović, nastavnica građanskog vaspitanja u školi na Zlatiboru, koja zapravo predstavlja ogranak ili istureno odeljenje čajetinske Osnovne škole "Dimitrije Tucović".

Da podsetimo, pre sedam godina u školama u Srbiji kao obavezni izborni predmeti uvedeni su veronauka i građansko. Svako dete mora da uči jedan od ova dva predmeta. Neki učenici idu na versku nastavu, drugi pak na časove iz građanskog, pa se odeljenja dele i formiraju se grupe za pohađanje nastave iz ovih predmeta.

– Grupa đaka prvaka znatno je, recimo, veća od grupe učenika drugog razreda, pa prvačićima časove držim u običnoj učionici, dok sa decom drugog razreda radim u ovom kabinetu. U nižim razredima uglavnom podjednak broj dece pohađa veronauku i građansko. Kasnije već nije tako, jer se u petom razredu deca ponovo opredeljuju. Tako u sadašnjim generacijama petog i šestog razreda ovde na Zlatiboru nemam nijednog đaka – kaže nastavnica građanskog vaspitanja.

– Za časove građanskog su nas prijavili roditelji, jer smatraju da do petog razreda ne treba da učimo veronauku. Misle da bi to za nas bilo preteško, da ne bismo mogli to da shvatimo – kazuju uglas đaci drugog razreda Katarina, Jasmina, Nikola i Predrag.

Oni su, vele, sada zavoleli građansko i želeli bi da ih mame i tate ne ispisuju odatle.

– Nikako sada ne bismo hteli na veronauku. Dopada nam se što kroz crtanje i igru učimo kako lepo da se ophodimo, da razgovaramo, a ne da se svađamo – pričaju ovi mališani.

Upravo su crtali najomiljeniji lik iz bajke. Jasmina je tako nacrtala Snežanu, objasnivši da je najviše voli zato što je dobra, vredna, brine o drugima i što je lepa.

Prema planu i programu, sa đacima prvog i drugog razreda se "odrađuju" osećanja. Tako prvačići već uveliko uče o osećanjima kao što su radost, tuga, bes, strah. Kroz izraze lica na času su pokazali kako oni izgledaju kada su srećni, tužni, uplašeni ili besni. Potom su crtali nasmejano, uplakano, uplašeno i besno dete. Zatim su odigrali "igru poverenja". Jedan broj učenika je kroz učionicu vodio druge đake koji su žmurili, potpuno se prepustivši svojim "vodičima".

– Bitno je da su deca opuštena i da u učionici mogu slobodno da se kreću. Bilo bi još bolje kada bi postojali uslovi da deca sede u polukrugu, a ne da jedan drugom gledaju u potiljak – smatra nastavnica.

Prema njenim rečima, u trećem razredu dečaci i devojčice uče šta da rade i kako da se ponašaju u određenim životnim situacijama. Uče o svojim pravima i obavezama. To su teme i za "četvrtake", s tim što u tom uzrastu deca uče opširnije o tome.

– U petom razredu bi, po planu i programu, trebalo učenike da uputim na to kako da rešavaju školske probleme, a šestaci bi trebalo da savladaju nivoe vlasti u lokalnoj zajednici i da nauče kako i na koju adresu treba da se obrate da bi rešili određene probleme. Kako bi shvatili da se zbog, recimo, loše ocene ili "pucanja" cevi u zgradi ne ide kod predsednika države ili premijera – obrazložila je profesorka, nabrajajući šta sve učenici uče na časovima građanskog.