I dalje žive najkraće

Ramadan Kajtazi, specijalista opšte medicine, za sebe kaže da je jedini lekar u Beogradu koji se izjašnjava kao Rom. On ima samo dva pacijenta Roma.

Kajtazi radi u Domu zdravlja Vračar. U toj beogradskoj opštini je malo Roma, najviše ih je u Zemunu, na Voždovcu i na Zvezdari. I podatak da se u Vojvodini prvi Rom upisao na Medicinski fakultet pre pet-šest godina govori o zdravstvenoj zaštiti Roma.

Kajtazi kaže da je životni vek Roma najkraći, iako je produžen.

„Do devedesetih godina prošlog veka Romi su u proseku živeli 27 ili 28 godina. Od 1990. do 1995. godine životni vek im se produžio na 39 godina u proseku, a od 2000. Romi prosečno žive 50 godina. Od 2001. bilo je naglih dobrih promena za Rome. I Dekada Roma (2005 – 2015. godina) dovela je do poboljšanja životnog standarda i prosvećenosti. Može se reći da se ide ubrzanim boljitkom. Romi se više obrazuju, nisu više neprosvećeni kao ranije i imaju bolje uslove stanovanja”, ističe naš sagovornik.

Po njemu su najobrazovaniji Romi živeli na Kosovu i Metohiji. Tamo je, pre agresije NATO na Srbiju, bilo 15 lekara koji su znali romski jezik, što je značajno jer 80 odsto Roma do polaska u školu nije znalo srpski jezik.

Romi koji žive u Beogradu imaju zdravstvene knjižice, ali došljaci ih nemaju.

„Romkinje koriste zdravstvenu zaštitu, više su prosvećene i obrazovane od Roma. Ali na birou za zapošljavanje čeka 380 Romkinja sa srednjom školom. Treba ih zaposliti kako bi im se omogućilo bolje stanovanje, a tako će im i prosvećenost bila veća. Životni standard Roma i pored poboljšanja je na najnižoj lestvici, a svaki inficirani Rom je opasnost i za druge”, kaže Kajtazi i dodaje:

„Za Rome se može reći da boluju od bolesti prljavih ruku. Znači da ih prate bolesti respiratornog i digestivnog trakta i kožnih promena. Te bolesti obično počnu tako što se prljavim rukama inficiraju, pa se stvaraju štetni agensi. I hranu unose prljavim rukama pa im oboleva želudac, a hrane se neredovno i jednolično. Prljavim rukama dodiruju kožu pa dolazi do promena. Na 500 obolelih od tuberkuloze, 60 odsto je Roma.”

(/slika2)Jedan od načina da se poboljša zdravstvena zaštita Roma jeste i uvođenje institucije zdravstvenih medijatora od 2008. godine. Uloga romskih zdravstvenih medijatorki je da vode evidenciju o zdravstvenom stanju žitelja romskih naselja, da rade sa njima na podizanju svesti o neophodnosti vakcinacije dece i značaju pravilne ishrane i higijene. One treba da ukažu Romima na značaj pravovremenog javljanja lekaru, ali i da ih upoznaju s njihovim pravima i da im pomognu da dobiju zdravstvene knjižice. Prošle godine zaposleno je 15, a ove još 30 romskih zdravstvenih medijatorki.

Tomica Milosavljević, ministar zdravlja istakao je nedavno da se nivo razvoja svakog društva meri potpuno jednakim tretmanom svakog građanina, i da je zdravstvenim sistemom Srbije u poslednje vreme obuhvaćeno sve više građana romske populacije.

„Kroz mnoge aktivnosti uključeno je 18.000 ljudi iz više od 5.000 porodica, 872 deteta su vakcinisana, 61 trudnica je prvi put bila na ginekološkom pregledu, mnogo žena bilo je na sistematskom pregledu, u obrazovni sistem uključena su 24 romska deteta, a otvoreni su i drugi oblici pomoći”, naveo je Milosavljević.

Problem lečenja Roma je uvećan činjenicom da mnogi od njih rade u „sivoj ekonomiji“. „Kada se živi u siromaštvu, gubitak prihoda zbog bolesti postaje ozbiljan problem, zato što se ne mogu očekivati nikakve nadoknade za one koji rade u sivim zonama ekonomije. U ovakvim slučajevima deca su ta koja moraju da preuzmu odgovornost koju bi trebalo da snose vlasti. Kada preuzmu odgovornost odraslih, to se dramatično odražava na njihovo školovanje, život i budućnost”, kaže se u Unicefovoj publikaciji „Raskinuti lanac isključenosti – romska deca u jugoistočnoj Evropi”.

I sami Romi kroz svoje nevladine organizacije i publikacije pomažu svojim sunarodnicima da kvalitetnije žive. Ali, i pored toga što je životni vek Roma produžen, većina njih još živi u lošim uslovima, veliki je procenat smrtnosti novorođenčadi, a većina se ne vakciniše na vreme. Prema podacima Unicefa, istraživanje od oktobra 2005. do januara 2006. godine pokazuje da je smrtnost odojčadi u romskim naseljima 25 na hiljadu živorođene dece. Verovatnoća umiranja pre pete godine je oko 28 na hiljadu živorođenih – skoro tri puta veća od nacionalnog proseka. U romskim naseljima osam odsto dece je pothranjeno, a 20 odsto zaostaje u rastu.

Ivana Anojčić