Dobro došli u zemlju šampiona

Beograd su sinoć obasjala četiri zlata i jedno srebro. Srpske vaterpoliste, plivače, i juniore košarkaše dočekalo je više od 30.000 predstavnika nacije na platou ispred Starog dvora.

Najbolja vaterpolo reprezentacija na planeti, Nađa Higl, dvadesetdvogodišnja plivačica ovenčana zlatnom svetskom medaljom, Milorad Čavić, svetski prvak u plivanju u trci na 50 metara, i juniorski tim koji je za Srbiju osvojio prvo mesto na Evropskom košarkaškom prvenstvu u Francuskoj, stigli su zajedno u autobusu otvorenog krova. Rukama pruženim ka svojim poštovaocima prošli su kroz špalir sugrađana. Najuporniji su imali sreću da dotaknu heroje, potapšu ih i „bace im kosku” na njihovom putu ka ulazu u Skupštinu grada Beograda, dok su se u masi prolamali vrisci zadovoljstva.

Dragan Đilas, gradonačelnik, pozdravljao je šampione na ulazu u gradsku kuću, a sa nekima od njih u zagrljaju je i poskakivao od radosti. Na balkonu Starog dvora sa koga tradicionalno teku suze radosnice zbog najspektakularnijih sportskih rezultata i sa koga su najlepše slike iz naše zemlje gotovo nebrojeno puta obišle svet, prvo su se pojavili košarkaši.

„Ale, ale, sad si uzeo trofej Dejane...” horski su pevali Beograđani, ljudi koji su stigli iz raznih krajeva Srbije, Republike Srpske...

Na pobedničkoj terasi ruke u vis, a pogled u reku ljudi koja joj je klicala uputila je Nađa Higl. Sebastijan Higl, njen mlađi brat, a istovremeno i trener koji je doveo među najbolje na svetu, stajao je rame uz rame sa njom, kao i dok je trajala borba za odličije. Skandiranje „Srbijo, Srbijo” čulo se sve dalje i jače, a gotovo da probije zvučni zid pretilo je kada je Milorad Čavić mahnuo rukama koje imaju raspon čak 203 santimetara i iz svog „velikog srca” uzviknuo „Hvala, volim vas”. Sa Nađinih usana u tom trenutku mogle su se pročitati reči izgovorene sa sa oduševljenjem: „Čavo ti si lud”, a publika je pokazivala majice i transparente sa natpisima „Čavo ti si naše zlato”, „Čavić ruls”.

(/Slika2)Članovi stručnog tima vaterpolista, Dejan Udovičić, selektor, Velibor Sovrović, predsednik vaterpolo saveza Srbije, prokrčili su figurativno i bukvalno put mladog tima do terase šampiona. Za njima, ispred njene ograde ređali su se Filip Filipović, Milan Aleksić, Duško i Gojko Pijetlović, Andrija Prlainović, najbolji golgeter u najtežim trenucima, Vanja Udovičić, i njihovi saborci. Vanja Udovičić, kapiten i najbolji igrač šampionata, uzeo je mikrofon, a publika ga je posle prvih reči koje je izgovorio gromoglasno pozdravila.

– Voljena Srbijo prelepo je deliti naš san sa tobom. Beograde, večeras sjajiš zlatom. Srbijo, bili smo, videli, pobedili! Nadam se da će moji saigrači napraviti bar još jedan ovakav podvig – rekao je Vanja Udovičić, glasom promuklim verovatno od pevanja u prethodnih 48 sati.

„Šampioni idemo! Uraa, vaterpolisti” dopiralo je iz publike, a majice sa natpisima „Srbija, šampion u vaterpolu” poletele su sa terase. „Ako nekom smena generacija smeta, može slobodno da prošeta” pisalo je na transparentima, trobojke su se vijorile, a buknule su i baklje.

Voditelji programa su povikali: „Tata je obećao da će istetovirati to vreme na delu glave na kome nema kosu”, misleći na minute koje je Nađa potrošila u finalnoj trci. Bilo je jasno da će se ona obratiti.

(/Slika3)– Nisam mogla da poverujem da sam prva. Bilo je nestvarno. Još nisam sasvim svesna šta sam postigla. Veću tremu imam sada nego u Rimu, osećaj je neopisiv – govorila je Higlova, dok joj se telo treslo od uzbuđenja.

Potom su se zaorila stihovi: „Čik pogodi šta imam za večeru! Buđav lebac, buđav lebac...” koji su Nađu smirivali pre svakog ulaska u rimsko plivalište.

Milorad Čavić je obećao fanovima da će Srbija biti najbolja u Evropi u delfin stilu, dok on bude plivao.

– Garantujem vam to – poručio je Čavić.

Vrhunac spektakularnog dočeka bilo je uživo izvođenje himne Srbije „Bože pravde” uz koju je svet prethodnih dana pozdravljao velike uspehe naših sportista.