Kavez po meri matice

Jagodinac Radoslav Malenović, nekadašnji ekonomista koji je veći deo radnog veka proveo snabdevajući zdravstvene ustanove medicinskim materijalom, poznat je ne samo kao uzoran pčelar, već i po predavanjima o načinu dobijanja kvalitetnih matica, kao i po svojim kavezima za njihovo umnožavanje.

– Skoro pola veka sam pčelar. To mi je u početku pomagalo da predahnem od osnovnog zanimanja. Družeći se sa pčelama postepeno sam upoznavao njihov čudesni svet, i došao do saznanja da bez dobre, selekcionisane, zdrave, mlade i plodne matice, nema ni jakog pčelinjeg društva, pa ni velikog prinosa meda.Tako sam pažnju usredsredio na maticu, dušu košnice,koja nije vladarka ni vođa, već majka celog pčelinjeg društva (to su znali još stari Sloveni). Ona je po prirodi jedina potpuno razvijena pčelinja ženka, sposobna da se oplodi s trutom i polaže oplođena jaja iz kojih se, po potrebi, razvijaju pčele radilice ili matice. Lučenjem feromona, takozvane matične supstance, matica utiče na skladan i normalan život pčelinjeg društva – objašnjava naš domaćin.

Kruna pčelarenja

Uzgoj matice zahteva vrhunsko poznavanje života i rada pčelinje zajednice i predstavlja krunu pčelarskog umeća i zadovoljstva. Poput ostalih pčelara i Malenović je godinama za uzgoj matica koristio Jenterov kavez, do sada najsavršeniji način presađivanja larvica pčela bez dodirivanja, za koji je Karl Jenter od Svetskog udruženje pčelara 1987. godine dobio i zlatnu medalju za izum.

Upravo je taj njegov kavez bio i povod da se zaputimo u Jagodinu do Malenovića, rodom iz sela Dražimirovaca, što s neskrivenim ponosom ističe, i objašnjava da je na mestu gde je danas ovo naselje kneginja Milica donela odluku da svoju najmlađu ćerku Oliveru preda turskom sultanu Bajazitu, pokazujući tako da joj je od ćerke miljenice ipak bio draži mir. Otuda i naziv sela.

(/slika2)Da imena nisu puka slučajnost uverili smo se i na primeru našeg domaćina, koji, kako nam u šali reče, nije besposlen ni kada spava, a poslovi kojima se bavio su zaista različiti. Međutim, svaka njegova priča se, na kraju, nekako uvek svede na pčele, kojima je opčinjen.

– Nema dostojanstvenijeg bića od pčele, jedine koja spravlja nekvarljivu hranu, med, pri tome je izuzetnih graditeljskih sposobnosti: u mraku i gužvi košnice ona bez greške gradi saće – ističe naš sagovornik koji  je godinama imao oko 100 pčelinjih društava, a danas pedesetak.

Ušao je u sedmu deceniju života, pa bi malo da predahne i da svoje dragoceno iskustvo, znanje i ideje stavi u službu unapređenja pčelarstva. Svestan je da se nad pčelarima nadvio ogroman crni oblak iz pravca Amerike. Tamo su pčelinjaci desetkovani, a da se još ne zna pravi uzrok nestajanja počela.

– Jako pčelinje društvo može da odoli raznim nedaćama i bolestima samo uz zdravu maticu, koja predstavlja oličenje plodnosti – kaže i dodaje da je

uočivši nedostatke Jenterovog kaveza prionuo na posao da ih prevaziđe. Rezultat tog napora je bio novi izum, kavez koji je u protekloj godini dana dosta unapredio.

– Za razliku od Jenterovog, moj je napravljen od prirodnog materijala i u njemu se izleže 150 matica. Osim toga je i mnogo sigurniji jer se matice u košnicu prebacuju zajedno sa saćem. U klasičnim kavezima, kakvi se sada koriste, izleže se svega 40 matica. Prednost mog izuma, načinjenog od drveta i pčelinjeg voska, jeste i to što su matice u njemu produktivne pet godina, dakle dvostruko duže nego u Jenterovom. Raspored legla je ujednačen, a matice su otporne na bolesti – navodi Malenović, koji je od stručnjaka sa Veterinarskog fakulteta i iz kruševačkog Instituta za krmno bilje dobio mnoge pohvale, ali još nije završio sa zvaničnom procedurom oko priznavanja patenta.

Milutinovo zaveštanje

Uveren u vrednost i važnost svoga izuma, Malenović je kavez za umnožavanje pčela matica prijavio i na konkurs pod nazivom „Deset na stoti”, koji je, povodom svog desetogodišnjeg jubileja, organizovao najpoznatiji svetski internet pretraživač „Gugl”.

Radoslav ne razmišlja koliko bi mu novca mogao doneti pronalazak. Kako nam reče, jedina mu je želja da doprinese unapređenju pčelarstva u Srbiji, tako da ga sve učestalije inostrane ponude ne zanimaju.

– Još je kralj Milutin (1282–1321) poručio da pčelari ne bi trebalo da rade nikakav drugi posao, već da budu samo pčelari. Ja imam sreću da sad mogu tako sa postupim. Više od toga mi ne treba.