Ljudska koža iz laboratorije

Kragujevac – Tim istraživača Instituta Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, sa profesorom Zoranom Milosavljevićem na čelu, nalazi se na korak od cilja – stvaranja ljudske kože u laboratoriji. Posle tri godine rada u skromnim uslovima, kragujevački naučnici uspeli su da kultivišu potkožno vezivno tkivo (dermis) i pokožicu (epidermis), a za koji mesec bi mogli i da povežu ova dva dela kože. Prof. Milosavljević, inače šef katedre za histologiju i embriologiju na kragujevačkom Medicinskom fakultetu, u izjavi za „Politiku“ kaže da rad još nije okončan, ali dodaje da ne sumnja u uspeh.

– Mi smo na korak do kraja velikog posla, ali još nismo završili. Treba pronaći način kako spojiti dermis i epidermis. To se može desiti za nekoliko meseci, a možda i za 15 dana. Da znamo kada će se i kako završiti, to bi bilo ponavljanje. Kada nešto istražujete, vi ste suočeni sa nepoznatim stvarima. Ipak, ne sumnjam da ćemo stići do cilja i stvoriti „humanu kožu“ – tvrdi naš sagovornik.

Prof. Milosavljević kaže da koža stvorena u veštačkim uslovima može biti korišćena u lečenju pacijenata sa teškim opekotinama, ali i onih koji imaju probleme sa mnogim drugim oboljenjima kožnog tkiva. Ipak, kako naglašava, put do upotrebe „humane kože“ u medicinske svrhe neće se završiti čak i kada se okončaju istraživanja na kojima njegov tim radi.

– Kao i u drugim slučajevima, kada je, na primer, reč o izumu i upotrebi novog leka, tako i „humana koža“ mora da prođe kroz klinička ispitivanja, odnosno da se vidi da li postoje i štetni efekti. Srećna je okolnost da ćelije koje nose imunogenost izumiru tokom kultivacije, pa se ne može desiti da ljudski organizam odbaci kožu iz laboratorije – kaže prof. Milosavljević.

Ovaj profesor i njegova koleginica sa Instituta dr Biljana Ljujić krenuli su u istraživanja pre tri godine, potpuno sami i sa skromnom pomoći Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Njima se vremenom priključila i grupa mlađih istraživača, a prvi rezultati su stigli pre oko godinu dana, kada su u laboratoriji pojedinačno kultivisani dermis i epidermis. Te delove kožnog tkiva sada treba spojiti, a prof. Milosavljević naglašava da to nije i krajnji cilj.

– Naš cilj je da u Kragujevcu formiramo „banku kože“. Za tako nešto potrebni su nam mnogo bolji uslovi nego što ih sada imamo. Medicinski fakultet u Kragujevcu pomogao nam je čak i iznad svojih mogućnosti, ali su ti kapaciteti odavno ispunjeni. Rad sa skromnim sredstvima u laboratoriji „dva sa dva“ ne može dovesti do stvaranja „banke kože“ – smatra „Politikin“ sagovornik.

Broj pacijenata u Srbiji kojima je potrebna opsežna transplantacija kože, a koji ne mogu sami da budu donatori ili da je dobiju od rodbine, nije veliki, kaže prof. Milosavljević, ali napominje da za tretman takvih pacijenata u inostranstvu treba izdvojiti mnogo novca. Naš sagovornik u tome vidi mogućnost i potencijalne komercijalne upotrebe „banke kože“.

– Na Univerzitetu u Frajburgu, u Nemačkoj, gde sam bio, za tretman jednog pacijenta koji je imao opsežne opekotine izdvojeno je čak 120.000 evra za ugradnju kože proizvedene u laboratoriji. U SAD, na primer, postoji čitava fabrika „humane kože“. Ona se zove „Apligraf“ i tu pacijenti iz celog sveta mogu da kupe onoliko kože koliko im je potrebno. Ne vidim razloga da u dogledno vreme, u nekom manjem obimu, tako nešto ne bude moguće i u Srbiji, pogotovo što, kako čujem, i kolege sa VMA rade slična istraživanja kao i moj tim – navodi prof. Milosavljević.

Koža proizvedena u laboratoriji, objašnjava naš sagovornik, čuva se smrznuta u tečnom azotu. U tim uslovima koža može ostati najmanje šest meseci, a priprema za upotrebu i lečenje pacijenata ne traje više od nekoliko minuta. Za pravljenje dermisa potrebno je desetak dana, isto toliko i za kultivaciju epidermisa, pa je, kako kaže prof. Milosavljević, vrlo brzo moguće krenuti u tretman pacijenata kojima je potrebna ovakva vrsta pomoći.