Peticija za spas „jata" divljih konja

Livno – Kada su sedamdesetih godina prošlog veka zbog nabavke savremene poljoprivredne mehanizacije postali nepotrebni, meštani livanjskih sela su oko 180 konja odbili u obližnje planine prema Kupresu. Prepušteni sebi, držeći se u krdu, konji su uspeli da prežive do danas, ali su postali divlji. Za vreme poslednjeg rata krdo je naraslo na oko 360 konja. Pridružili su im se i raspušteni konji sa obližnjeg Grmeča, od Drvara i Kupresa.

Interesantno je da lutajuće zajednice livanjskih divljih konja u ovim krajevima ne nazivaju ni krdima, ni stadima već jatom. Za minulih skoro četrdeset godina konji su lutali i hranili se po nepreglednim prostranstvima Cincara i Borove glave. Mnogi su uginuli, mnogi stradali od vukova. Opstali su samo najizdržljiviji.

Vremenom je čovek postao njihov najopasniji neprijatelj. Do pre nekoliko godina lovile su ih konjokradice radi preprodaje u Italiju. Tako je „jato” livanjskih divljih konja spalo na oko 150 grla, što je bio znak za uzbunu udruženjima za zaštitu prirode i životinja, kao i medijima. Uz sve to, pojedinci su počeli da ih love i ubijaju iz zabave ili radi hrane za pse.

Često stradaju i na magistrali Livno – Kupres, na prevoju Borova glava, pri prelasku asfalta, na putu do obližnjeg pojilišta ili kad po drumu zimi ližu so posutu zbog poledice.

Za razliku konjokradica, članovi Moto kluba „Vukovi” iz Livna brinu o njima za vreme teških zima, donoseći im so, kukuruz i seno. U klubu su zahvalni medijima koji su, kao po nepisanom pravilu, najveći zaštitnici ugroženih životinjskih vrsta.

Da su divlji livanjski konji izuzetno ugroženi, više je nego jasno. Zato i ne čudi najava peticija ovdašnjih građana koji nastoje da od nadležnih u Livanjskom kantonu, pa i na nivou BiH, izdejstvuju odgovarajući zakonski akt kojim bi se ovi davno napušteni konji zvanično proglasi divljim, čime bi bili dodatno zaštićeni.