Koškanja oko Obaminog programa

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 7.  avgusta – Usred zalaganja tima Baraka Obame da poboljša zdravstvenu zaštitu građana, Amerikom se kao zaraza šire žučni pa i preteći protesti protiv predložene reforme. U Tampi, na Floridi, sinoć je čak došlo do koškanja između pobornika i protivnika vladinog programa, a obe strane pripremaju pojačavanje akcija, nagoveštavajući tako dramatizaciju, kakve poodavno nije bilo u vreme avgustovskog raspusta političara.

U ovom trenutku, protivnici reforme izgledaju aktivniji. Uspeli su da povicima, pa i pogrdama, prekinu niz skupova koje širom zemlje organizuju izaslanici da bi popularisali novi kurs.

Rukovodstvo vladajuće Demokratske partije smatra da proteste organizuju ili bar podstiču članovi opozicione Republikanske partije dok se ovi trude da ih prikažu kao „spontanu reakciju nezadovoljnog naroda”. Posmatrači mahom slute da se radi o mobilizaciji konzervativističkih i krugova ovdašnje desnice, koji posle nedavnog ubedljivog poraza njihovih favorita na predsedničkim i parlamentarnim izborima nastoje da se reafirmišu osporavanjem reforme do koje je Obami veoma stalo a koja uživa tesnu anketnu podršku.

Bela kuća najavljuje da će na kritike odgovoriti „udvostručavanjem snage” argumenata. Njoj blizak, moćni sindikat AFL-KIO (objedinjava oko 10 miliona radnika) istovremeno poziva članstvo da se mobiliše kako bi „nadmašili” akcije protivnika reformi.

Kakav je domašaj rastućih sučeljavanja, pitanje je oko koga se vrte različite verzije. Neki ih tumače kao nastavak demokratske tradicije da na tribinama građani raspravljaju, pa i burno, o životnim pitanjima. Po drugima, ona izražavaju pojačana socijalna razvrstavanja u trenutku kad preraspoređivanje tereta ekonomske krize i promene političkih smernica prave novu podelu na „dobitnike” i „gubitnike”. Trećima se čini da je u toku samo još jedno raspaljivanje međustranačkih strasti.

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i komentator liberalne orijentacije Pol Krugman ocenjuje da protesti konzervativaca više nišane na Obamu takvog kakav jeste, nego na ono šta on radi. Člankom u današnjem „Njujork tajmsu”, Krugman sugeriše da je u njihovoj pozadini „kulturna i rasna uznemirenost” kojom nastoje da potisnu nade da je prvim stupanjem crnca na čelo države „okončana era ljutih (reakcionarnih) belačkih birača”. I upozorava da bi zamišljena reforma zdravstva (po kojoj bi, uz ostalo, najzad svi Amerikanci bili osigurani) mogla da propadne ako Obama ne uspe da oživi entuzijazam masa koji ga je doveo do kormila Bele kuće.

U izbornoj kampanji je prevladavao utisak da je Obama stvorio novi pokret za modernizaciju sistema. Rivale je ubedljivo pobedio, uverivši birače da donosi promene, neophodne za izlazak iz krize proizišle iz zastranjivanja republikanske administracije Džordža Buša. Kao problem mu se, međutim, ispostavlja to što je za ostvarenje zamisli potrebno poduže strpljenje, već poprilično iscrpljeno zastranjivanjima prethodnika…