Kazna umesto nagrade

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, avgusta – U džepu uvek nosi novčanicu od pet dolara, kao sredstvo samozaštite. Da imaš šta da daš napasniku koji ti zatraži novac, i tako prođeš jevtino i bezbolno. Jer, nikad ne znaš šta se krije u sitnim prepadačima. Bilo je mnogo slučajeva u kojima su samo delovali kao agresivni prosjaci da bi potom izboli ili upucali prolaznika koji se oglušio o njihov zahtev.

Tako glasi jedan od prvih saveta koje ovdašnji starosedeoci daju došljacima. Pet dolara su, po njima, neka vrsta amajlije protiv ćudi svakodnevice koja često slisti poneki život, onako usput i bez probirljivosti, kao užurbani službenik „hot-dog”.

Da je sledio pomenute preporuke za otkupljivanje bezbednosti, Džim Nikolson (30) bi još bio blagajnik banke Ki u predgrađu Sijetla. U kritičnoj situaciji se junačio i ostao bez posla.

Neverovatno ali istinito

Slučaj spada, zapravo, u antologiju „neverovatno ali istinito”. Pre neki dan je, naime, pred šalter za kojim je Džim radio stupio čovek i predao mu vreću, uz odsečan nalog: „Trpaj pare u nju.” Primetivši da napadač nije izgovorio uobičajeno „ovo je pljačka”, blagajnik mu je zatražio da pokaže oružje. Kad ovaj to nije učinio, ostajući pri verovanju da je dovoljan samo preteći gest, Nikolson je preskočio pult i stuštio se za napadačem koji se dao u beg. Stigao ga je na ulici, uhvatio i predao policiji.

Kolege su ga dočekale kao heroja, spasioca kompanijine imovine. „Bio je sjajan, ali je nagrajisao”, čulo se i došaptavanje koje ga je zbunilo.

Kad je pozvan u službu za kadrovska pitanja, ponadao se nagradi za sprečenu pljačku. Ali dobio je najstrožu kaznu.

Uručen mu je otkaz. Uz obrazloženje da je prekršio pravilo institucije da su „zaposleni obavezni da sarađuju s napadačima i brzo im udovolje, kako ne bi u opasnost bili dovedeni životi klijenata i službenika”.

Ispostavilo se da je banka ustrojena po principu koji preporučuje nošenje samozaštitnih pet dolara: zadovolji prepadača i čuvaj glavu. Rezultat Nikolsonovog „kontradelovanja” je, pak, bio izvanredan, bolji od preporučljivog: sprečio je poharu, sačuvao sef, savladao pljačkaša i takvim podvigom odbranio poredak. Da bi posle svega bio otpušten, umesto da bude bar pohvaljen.

„Samo se dobra dela neminovno kažnjavaju”, reagovali su ironičari, izražavajući zapanjenost raspletom u kome je sugrađanin „koji nam je svima na ponos” dobio „po nosu”. Kažnjavanjem Nikolsona, dodaju, banka je praktično pozvala u goste sve pljačkaše, garantujući im da bez po muke mogu da pokupe plen.

Nije tako, odgovorili su branioci striktnog poštovanja normi. Ako ne poštujemo propise, skončaćemo u haosu, upozoravaju.

Naša pravila daju prednost čuvanju života pošto, za razliku od izgubljenog novca, on ne može da se povrati, obrazlaže bančina portparolka En Foster. I građanima i službenicima savetujemo da se ne suprotstavljaju napadačima, jer bi oni mogli da ih usmrte ili povrede, izjavili su „Sijetl tajmsu” lokalni policijski vodnik Šon Vitkomb i specijalni agent FBI Fred Gat.

Nikolson priznaje da je znao za pravila i prošao obuku za njihovu primenu, ali da nije odoleo izazovu da se odupre zlu. Jedno je teorija, a drugo praksa, kaže, pa je reagovao „instinktivno i u skladu s načinom na koji je vaspitavan”.

Smatra da svojim postupkom nije povećao, već smanjio opasnost po druge. „Da nisam onemogućio napadača, on bi mogao da dođe u sukob s policijom, da izazove pucnjavu, ili da ode da pljačka druge banke.” Televiziji Kju-6 je izjavio da bi u istoj situaciji opet isto postupio.

Izuzetak od pravila

Ali, teško da će opet biti u sličnoj (ne)prilici, pošto je izbačen s posla. Tim povodom su pokrenuta šira preispitivanja.

Nije li potreba za povećanjem bezbednosti drastično proširila prostor za birokratsko ponašanje, a suzila mogućnosti za individualno ispoljavanje i ograničila duh preduzimljivosti, vrednosti koje su u temelju američkog sistema? Zar sada, kad poreski obveznici snose teret podmirivanja gubitaka pogrešno vođenih finansijskih institucija, da ispašta čovek koji je spasao bankarske uloge? Zašto da usred opšteg rasta nezaposlenosti bude otpušten i službenik koji je na radnom mestu učinio više nego što je predviđeno i pokazao da može da sačuva poverenu imovinu bolje nego institucija koja je za to zadužena?

Nema mesta takvim nedoumicama, jer se, po pravilu, dobro nagrađuje efikasnost na poslu, ukazuju hroničari. Nikolson je, pri tome, loše prošao. Kao izuzetak i od pravila da se najviše ceni baš izuzetnost.

Nisu mu, naravno, sva vrata zatvorena. Uvrstio se u urbane legende. Čest je gost medija.

A čuje se da mu je ponuđeno da postane policajac. Da radi sa onima čiji je posao obavio hvatanjem pljačkaša, a kome je, po bezbednosnim pravilima, trebalo da mirno preda gomilu novca…

Momčilo Pantelić