Mozaik anđela vaskrsao u Aja Sofiji
Specijalno za „Politiku”
Istanbul, avgusta – Trebalo je da prođe 160 godina da na svetlo dana vaskrsne jedan vizantijski mozaik za koga se dosad strahovalo da su ga zauvek pojeli protok vremena i ljudski nemar. Arheolozi su bili zatečeni: ispod sloja plastike i metalne maske ovih dana pojavio se anđeo, mozaik neprocenjive vrednosti koji je dosad čamio ispod maltera sakriven od očiju javnosti. Bio je smešten ispod visećeg svoda, koji se nalazi pod ogromnom kupolom.
Mozaik veličine metar sa metar i po je veoma dobro očuvan. To je naprosto neverovatno, kažu arheolozi koji su stigli do ovog otkrića. Pogotovo što se radi, prema prvim procenama, o delu koje je nastalo najverovatnije još u 14. veku.
Sudbine crkava, kao senke, prate životopis ljudi, često su čudne i nepredvidive. Ponekad bolne do suza. Kada su Turci posle višemesečne okupacije 28. maja 1453. godine konačno zauzeli Konstantinopolj, sultan Mehmed je odlučio da se Aja Sofija pretvori u džamiju. I na taj način je želeo da pokaže svoju nadmoć nad onima koji se krste pred Bogom. Odmah je naredio da se uz kupolu dogradi minaret (kasnije su dozidana još tri), da se mozaici i druga hrišćanska obeležja prekriju ili uklone, kako ne bi morao da ih gleda dok klanja Alahu. Postavio je mihrab, koji određuje smer prema najvećem islamskom svetilištu – Ćabi, odnosno Meki u Saudijskoj Arabiji.
U Aja Sofiji su se tako, poput zemljotresa, sudarile dve velike civilizacije: hrišćanska i islamska. Mnogobrojni posetioci to i danas teško mogu da shvate.
I mozaik je imao čudnu sudbinu, koja svedoči o stradanju čuvene vizantijske crkve. Kada je polovinom 19. veka sa njega počeo da otpada ranije postavljeni malter, sultan Abdulmedžid je odlučio da ga ponovo prekrije. Aja Sofija je tada još bila džamija. On nije izvršio kulturni zločin, nije ga uništio. Angažovao je švajcarskog arhitektu Gaspara Fosatija, koji je taj posao, kako se sada pokazalo, 1847. i 1848. godine obavio veoma stručno. Kao da je još tada bio uveren da će se jednog dana dogoditi čudo: da će mozaik možda ugledati svetlo dana. Sve donedavno on je bio poslednji čovek koji ga je video.
Dva miliona posetilaca, koliko ih svake godine prođe kroz Aja Sofiju, biće mu neizmerno zahvalni.
Aja Sofiju je podigao vizantijski imperator Justinijan od 532. do 537. godine. To je delo u to vreme dvojice najpoznatijih arhitekata – Antemijusa i Isidorusa. Pre nje na tom mestu bile su dve manje crkve, koje su progutali požari.
U njoj se klanjalo Alahu pet vekova. Posle raspada Otomanskog carstva, Mustafa Kemal Ataturk, osnivač moderne turske republike, je shvatio da se ne može približiti savremenom svetu ukoliko ne ispravi taj istorijski greh. Ali, nije se usudio da ide do kraja, plašio se reagovanja islamista. Posle dužeg premišljanja, našao je kompromisno rešenje: Aja Sofiju je početkom 1935. godine pretvorio u muzej. Usledile su nove prepravke. Kako tada tako i sada; ona je (n)i crkva, (n)i džamija!
Taj greh mnogi Turci ni dan-danas ne mogu da mu oproste, pogotovo oni koji sanjaju i prizivaju povratak otomanske moći. Oni optužuju Ataturka da je izdao islam i svoje pretke, da je poklekao pod pritiskom Grčke i zapadnih sila. Oni bi i danas da klanjaju u Aja Sofiji i iznova podnose zahteve da se ona opet pretvori u džamiju. U situaciji kada se Turska našla na putu ka Briselu, to pitanje je, nema sumnje, zauvek skinuto s dnevnog reda.
Vojislav Lalić