Knjižare gube trku sa hipermarketima

Gotovo cela prosečna plata „istopiće se” u pripremama đaka za novu školsku godinu. Kada se sa cene udžbenika dodaju i nameti za školski pribor, torbe, jesenje cipele i jakne, cifra će se i kod najštedljivijih popeti i do tridesetak hiljada dinara za jedno dete.

Roditelj budućeg sedmaka, prema podacima Zavoda za izdavanje udžbenika, za knjige će morati da potroši oko 10.690 dinara. Oni koji u klupu osnovne škole šalju drugaka, trećaka ili četvrtaka udžbenike će platiti više od pet hiljada dinara, a za petaka, šestaka i osmaka od sedam do otprilike 10.000 dinara. Samo mame i tate prvačića imaće tu sreću da ih na klupama sačekaju besplatni kompleti knjiga, a koliki će biti izdaci za srednjoškolce, znaće se tek posle prvog septembra, kada se saberu cene knjiga koje im profesori preporuče. Pored Zavoda, školske knjige su pripremili i privatni izdavači. Zato, pre kupovine na oglasnim tablama u školama treba proveriti spisak udžbenika koji su sastavili učitelji i nastavnici uz saglasnost razrednog veća.

Najjeftiniju i najraznovrsniju ponudu školskog pribora najavljuju hipermarketi. U „Merkatoru” je već u toku akcijsko sniženje koje će trajati do šestog septembra. Pad cena se očekuje i u drugim trgovinskim lancima, u „Rodiću”, „Superveru”, „Tempu”… Mnogi će se opredeliti da odu u Blok 70, jer se u kineskom tržnom centru rančevi već mogu kupiti i za manje od 400 dinara.

Dok većina odlazi u velike prodajne centre kako bi pazarila što više i što povoljnije, knjižari se bore da za mušterije koje kod njih tradicionalno kupuju formiraju najprihvatljivije cene. Već nekoliko godina dobavljači im, kaže Stana Krstić, poslovođa prodavnice DSV kompani u Makedonskoj ulici, daju daleko više nabavne cene nego prodajnim centrima.

– Cena svezaka, olovaka i drugog pribora u „Tempu” i „Idei” je koliko je naša nabavna. Rančevi kod nas koštaju od 750 do 5.750 dinara, grafitne olovke do 50 dinara. Gužvu očekujemo prve nedelje septembra – rekla je Krstićeva.

Na Buvljoj pijaci ove godine ostalo je svega nekoliko trgovaca školskim priborom, dok je nekada i veliki broj onih koji prodaju garderobu u avgustu i septembru pokušavao da zaradi po koji dinar i na rezačima, sveskama, voštanim, vodenim i drugim bojicama.

– Proizvođači daju damping cene hipermarketima, mi svoje moramo da prilagođavamo, pa prostora za zaradu gotovo da uopšte nema. U „Tempu” su se prošle godine sveske nekoliko dana prodavale za dinar, a mi tome nikako ne možemo da pariramo – priča jedan od malobrojnih prodavaca svakojakih rekvizita za pisanje, crtanje, rezanje, uvijanje, popularnih brendova „brac”, „kamp rok”, „haj skul mjuzik”.

Miroslav Vidović, direktor firme za uvoz i distribuciju proizvoda iz školskog programa „Grafopapir”, objasnio je da proizvođači žele da budu prisutni u hipermarketima i da za plasiranje proizvoda u njima distributerima daju mnogo povoljnije uslove.

– Na našem tržištu najviše je zastupljena roba iz Kine i Nemačke. Ona se dosta razlikuje i po ceni i po kvalitetu, ali jedan broj ljudi ono što je skuplje kupuje i samo zbog prestiža – kaže Vidović.

O tome koliki stres za roditelje predstavlja početak svake školske godine svedoče i brojni internet forumi putem kojih se oni jedni drugima jadaju: „Ne znam odakle da izvadim pare za šestare, lenjire, gumice, frulice, a Aleksandri se pokvario i rajsferšlus na torbi koju sam joj kupila petnaest dana pred raspust”, „Pre neki dan moje čedo me izulo za patike i ranac 200 evra, a juče kaže da bi jako želela da prvog dana u školu ponese novi mobilni telefon. Uopšte više ne umem da joj kažem ne”...