Šta me gledaš, plati pivo

Takmičenje trubača u Guči još jednom pretvoreno u narodni praznik

Guča – Pod šatrama u Guči mladi saboraši sastavili su dan i noć, trube su parale dragačevsku zoru i najveći skup u Srbiji svrstao se među praznike ovog naroda. Jedno od najboljih izdanja Sabora u ovom veku završeno je, bar u ovih nekoliko dana, pobedom radosti nad zagonetkama svakodnevice.

Na pozornici kraj Belice, juče popodne, 16 vodećih trubačkih orkestara Srbije takmičilo se za pobednička zvanja na ovom, 49. Saboru, i ta slika je, zahvaljujući direktnom prenosu za nacionalni TV kanal, Internet i satelit, obišla planetu. Takmičenje trubača svečano je otvorio saborski gost Aleksandar Konuzin, ambasador Ruske Federacije u Srbiji.

Jedan od onih koji su uživo poneli kući saborske slike jeste Majkl Mansi (47), direktor kompanije „Bajer krop” za centralnu Evropu.

– Moji saradnici iz Srbije ranije su mi opisivali ovaj festival, ali to je neuporedivo sa ovim što sam video. Jednostavno, oduševljen sam – rekao je Mansi za „Politiku”.

Njegovo poslovno sedište je u Lionu (Francuska), odatle kontroliše tržište preparata za zaštitu bilja u 15 država, s godišnjim prometom od 250 miliona evra. Englez je rođen u Notingemu, a njegova supruga Jelena ima srpske krvi.

– Lika, donji Lapac – bilo je sve što je gospođa umela da kaže na srpskom.

To je, dakle, rodni kraj njenog oca, majka joj je Engleskinja.

Par Mansijevih, očaran Gučom, najavljuje da će se pojaviti i na sledećem, 50. Saboru. Baš kao i Klas Dijkstra (66), jedan od vodećih holandskih eksperata za krompir koji je protekle sedmice, kao i rečeni Englezi, prvi put bio na Saboru.

– Teško ću prijateljima opisati šta se ovde događa. Ni fotografije nisu dovoljne, potrebno je nekoliko filmskih kamera za svaki ugao – veli Holanđanin.

Za ove poslovne ljude, eto, Guča je postala nova, privlačna adresa. Njima su se ove godine, takođe debitujući kao gosti na Saboru, pridružila i četvorica naših bivših zemljaka iz Ljubuškog, gradića u hrvatskom delu Hercegovine. Čuli su za Sabor i prihvatili poziv Ratka Vukićevića da budu njegovi gosti u Guči ove sedmice.

– Bio sam u Brazilu, na festivalu sambe, i  Guču sam odmah uporedio sa tim. Muzika je često umela da bude oslonac jednom narodu za njegov opstanak, a ova je izvanredna – rekao je za „Politiku” Ante Tomić (50), iz Ljubuškog, vlasnik lanca preduzeća koja se bave opremom za domaćinstvo.

Pravnik je nedavno objavio prvu zbirku poezije „Okvir za ljubav” koju nam je poklonio, i ne krije da voli muziku. Njegovi zemljaci, kao ovlaš, podsećaju ga da je u mladosti, takmičeći se na harmonici za „Prvi glas Ljubuškog”, pevao ariju Miroslava Ilića „Voleo sam devojku iz grada”. Ni Ante to ne krije pa je ovde, pod šatrom, od trubačkog orkestra Dejana Lazarevića iz Požege, zatražio da čuje upravo tu melodiju. Gosti iz Hrvatske otputovali su s porukom da ćemo se videti sledećeg avgusta u Guči.

To se podrazumeva i kad je reč o najboljem košarkaškom treneru Evrope Željku Obradoviću (49). Vlasnik sedam titula klupskog prvaka kontinenta i punu deceniju trener „Panatenaikosa”, svratio je sa prijateljem Mirkom Petrovićem u gučku kafanu „Kod Dača”.

– Sa mnom je u Guču ove godine došao i jedan advokat iz Atine, Fotis Papageorgopulos, i smestio sam ga ovde. Pričao sam mu kako izgleda Sabor i morao je lično da se uveri – objašnjava Obradović.

Željko je, inače, neizostavan gost Sabora, godinama. I koreni su mu sa ovog prostora jer je njegov otac bio iz Rtara, nedaleko od Guče.

Poznati i slavni ovde se bez problema tiskaju u reci običnog sveta, pokraj saboraša iz nekog dragačevskog sela ili Beograda, Novog Sada, Niša... I, svi su ovde, bar privremeno, u istoj društvenoj ulozi – da se provesele. Svetska kriza kao da još nije stigla do ovih prostora jer se dogodilo nešto neočekivano:

– U našem poslu, ovaj sabor je najbolji za pet poslednjih godina – kaže nam ugostitelj Aco Popović (50), koji već dve decenije drži šatru u Guči.

Samo pod šest šatri na obali Belice u saborske dane prodato je, ceni se, oko tri tone pečenja, prasećeg i ovčijeg, najčešće po ceni od 1.000 i 1.200 dinara za kilogram. Nije mogućno utvrditi broj ispijenih boca, ali ovo je bio i praznik pivopija. Juče, u varošici, limenka od pola litra piva koštala je 85, a pet – boca sa četiri puta većom količinom – 220 dinara. U takvim okolnostima saboraši nisu žalili novac, pa su još prekjuče ostali bez dinara.

– Od subote u Guči poznanici su među sobom evro razmenjivali za 91,5 dinara, dok su nepoznati mogli za evro da dobiju 88 dinara – priča Dragan Jaćimović (48), taksista iz Guče.

Uticaj ovog sabora na monetarnu politiku Srbije, na svoj način, prokomentarisali su tekstilci koji u Guči prodaju majice sa tekstom na grudima. Tako na jednoj stoji: „U Srbiji ništa ne uspeva, pa neće ni ekonomska kriza”.

I ostale poruke su parada humora i aluzija, ili pregled stanja narodnog duha. Još neke prepisali smo sa majica koje su bile ovde u modi od 5. do 9. avgusta 2009. godine:

„Neko pije od tuge, nego od sreće, a ja pijem od jutra”, „Kad sam pročitao da je alkohol štetan, više ne čitam”, „Pivo je razlog da ustanem svako popodne”, „Rakija connectingpeople”, „Ima se, može se, ribice množe se”, „Sve vas gledam, majku vam božju”, „Je... zemlju koja Guču nema”, „Alkohol ne sme da trpi zbog posla”, „Šta me gledaš, plati pivo”, „Šteta što se ničega neću sećati, Guča 2009.”, „Neka nam Bog Guču čuva, jedino se još u njoj legalno duva”, „Ko ovde ne poludi, taj nije normalan”, „Nema tuge, nema bola, sve dok ima alkohola”, „Ako želiš da ostaviš pivo, ostavi ga kod mene”, „Radim na crno, trošim na belo”, „U dugovima sam do Guče ali pijem, užitak me vuče”, „Čovek bez stomaka, kao ’mercedes’ bez znaka”, „Reci ne sportu, uživaj u pivu”, „Hvala Bogu što sam Srbin”, „Za moj večerašnji izgled pobrinula se Apatinska pivara”, „Ćirilica, bre”, „Ko pre devojci, njemu dete”, „Najbolja je Evina sardina”, „Volim seks i rado ga se sećam”, „Znam da alkohol škodi, al’ utehe nema u vodi”, „Ražnjem protiv gripa”, „Samo pečene gude ne mogu da naude”, „Ako pijem vodu, mogu da zarđam”.„Bolje pivo u ruci nego pos’o u struci”, „Kaj me gledaš, plačaj pivo”,

„Bolje mešati alkohol nego malter”, „Uzmi drugog, nemoj mene, ja sam ti siguran”, „Ako želiš da povratiš novac, uloži u alkohol”, „Druže Tito, skrenuli smo s puta, sad nas jaše i Kurta i Murta” i „Opanajk”.

Čak su i vezene kecelje dobile svoje tekstove, u skladu sa ambicijama svojih krojačica: „Dragi, ja sam u Guči, šta ćeš za večeru sam odluči”. Ili: „Dragi, večera je na 38. strani ’Kuvara’”.

Za dobro raspoloženje saboraša postarao se i bilten iz Doma zdravlja u Guči:

– Od početka Sabora do danas u 12.50 sati nije zabeležen nijedan slučaj novog gripa – saopštio je juče iza podneva Adam Tadić, direktor Centra za kulturu u Guči. Jedini zdravstveni problemi nastali su zbog prekomerne upotrebe alkohola, što na Saboru nije iznenađujuće.

Inače, na četvrtom takmičenju pionirskih orkestara (do 15 godina) pobedio je sastav Davida Redžepovića iz Prekodolca, dok je prva truba u ovoj generaciji postao Vladimir Ivanović iz Zagužanja. Omladinski orkestri (do 22 godine) nadmetali su se 13. put, prvi je sastav Mija Bondžulića iz Lunovog Sela, ispred orkestara Kristijana Azirovića iz Bojnika i „Etno arta” iz Koštunića. Najbolji omladinski trubač je Saša Krstić iz Zagužanja, za njim su Ivan Pavlović iz Grdelice i Branislav Ostojić iz Užica.

U narodnom višeboju pobedio je Stanko Jerotić iz Dublja pa je proglašen za harambašu ovog sabora. On je kamen bacio 10,8, skočio udalj 3,05 i uvis 1,40 metara, najbolji rvač u kosti jeste Miloš Milanović iz Beograda dok je u gađanju kroz prsten jabuke pobedio Saša Grujić iz Viče. Prvi zdravičar Sabora, među osmoricom takmaca, postao je Milivoje Maričić Era iz Kovilja kod Ivanjice a najlepše narodne nošnje, od 15 učesnika, doneli su Milica Vlahović iz Trebinja i Velibor Veličković iz Sjenice.

To je, eto, bio završni dan 49. izdanja ove priredbe. Novo viđenje sledi u petak, 13. avgusta 2010. godine, na početku jubilarnog, 50. Sabora u Guči.

G. Otašević