U potrazi za piratima

Servis VAC-a
Adenski zaliv, avgusta – Poziv za pomoć stigao je do italijanske korvete „Komandant Borsini” u 11 sati po lokalnom vremenu. Položaj – 13 stepeni 27 minuta na sever, 47 stepeni 57 minuta na istok – usred zaliva između Somalije i jemenske obale.

„Trgovački brod napali su pirati i javlja se na kanalu 16”, kaže Anđelo Bjanki, stariji poručnik bojnog broda „P-491”, koji obično patrolira morem oko Sicilije, a sada lovi pirate u okviru misije EU pod nazivom „Atalanta”.

„Kontranapad za 15 minuta”, naređuje komandant u centralnoj komandi operacija (CKO). „Helikopter da uzleti za pet minuta”. Pritiska dugme koje se pali i svetli crveno. Na ekranu se vide četvorica muškaraca koji trče do helidroma na krmi patrolnog broda. Korveta menja kurs: udaljeni smo samo pet milja od pirata. „Borsini” seče duboke plave vode, koje su mirne kao jezerce za patke.

Na palubi se sprema osmoro pripadnika operativne grupe. Paola iz Padove, 28-godišnjakinja, vojnik, i ostatak tima, svi naoružani automatskim pištoljima, ulaze u hidrogliser sa zadatkom da pronađu pirate i uhapse ih. Temperatura je dostigla 46 stepeni Celzijusa, nebo je maglovito, a vidljivost slaba.

Helikopter skreće udesno. Zadatak mu je da baci dimnu bombu na piratski brod. Tridesetpetmilimetarski mitraljez spreman je za ispaljivanje signala upozorenja. Na ušima su nam štitnici. Stariji poručnik bojnog broda Bjanki, nemaran i sa pola cigarete u uglu usana, izdaje naređenje. Iznenada se razleže detonacija koja para uši, a za njom sledi rafalna paljba iz 35-milimetarskog mitraljeza i nekoliko plotuna. Gumeni čamac sa mornaričkim timom u punoj brzini seče talase. U roku od nekoliko minuta sve je gotovo. Helikopter se vraća. Prerušeni marinci uhapsili su „pirate” i dovode ih na palubu. Kapetan uzvikuje: „Akcija završena” i dodaje: „Ovo je bila vežba”.

Otkako je u julu misija počela, 75 muškaraca i dve žene nisu bili ni sa jednim piratom „licem u lice”. Piraterija, međutim, cveta u Adenskom zalivu gde prolazi više od 20.000 plovila. Tokom prve polovine godine bilo je 84 napada, od toga 44 na istočnoj obali Somalije a trenutno pirati drže deset trgovačkih brodova i njihove posade. Marinci u zalivu stalno su na oprezu i vrše pritisak na pirate.

Sada je ponovo letnja sezona: vreme monsuna je završeno, vetar „kanzim” jenjava, more je mirnije. Današnje piratske akcije nemaju nikakve veze sa pljačkama nekadašnjih gusara. Oni zahtevaju ogromne otkupnine i ponašaju se kao preduzetnici koji ponovo investiraju svoje zarade u veće brodove i bolje naoružanje. „Sa udaljenosti od 200 kilometara mogu da pročitaju registarski broj bilo kog broda”, kaže nam italijanski oficir. „Znaju kojom rutom plove i koji tovar prevoze.”

U međuvremenu, četiri multilateralne mornaričke grupe deluju oko roga Afrike, uz pojačanje ratnih brodova iz Kine, Indije, Rusije, Malezije, Japana i Irana. Komandanti međusobno usklađuju maršrute za patroliranje. Pre ovoga, EU je imala probleme u započinjanju svoje prve pomorske akcije. Iako borba protiv piraterije poništava sve zahteve za strogom procedurom u rezoluciji UN, za autorizaciju su se vodili dugi i ozbiljni pregovori.

Nemački skeptici imali su najviše primedbi. „Ponašanje naše vlade nije čvrsto i odlučno, što je pozitivno”, kaže pukovnik Ulrih Kirš, predsedavajući Saveznog udruženja aktivnih i bivših pripadnika Bundesvera, i dodaje: „Ne možemo a da ne napadamo piratske brodove”. Član parlamenta ispred CSU Hans Peter Ul još je zahtevniji: „... treba smesta potopiti piratske brodove.” To se, međutim, ne dešava, kao ni opasne i riskantne akcije za oslobađanje zarobljenih posada.

Ipak, angažovanje mornarice ne predstavlja „putovanje u tople regione”, kako je to ministar za inostrane poslove Frank Valter Štajnmajer zgodno rekao. Trenutno su uključene dve fregate, „Rajnland-Falc” i „Brandenburg” i jedan izviđački avion. „Ovaj problem nećemo rešiti vojnom akcijom”, zaključuje nemački komandant. Neophodno je da se pomogne Somaliji, i to ne samo u borbi protiv piraterije „već i u rekonstrukciji javnih struktura”. Pusta želja koju niko ne želi da ostvari – svakako ne vojnim akcijama.

Svedoci smo svakodnevnih događaja u izviđačkom avionu P-3 A: avion sa propelerima opremljen brojnim kompjuterima sa visine od oko 3.000 metara osmatra zadati deo „Autobana” – što je ime tranzitnog puta kojim prolaze plovila u pravcu Indijskog okeana ili Crvenog mora. „Zarobljeni brodovi nisu se pridržavali pravila i odlučivali su se za prečice”, izveštava oficir Arno F. iz Kelna.

Radar ne može da locira piratske glisere, ali kamera na P-3 A može. U 9.17 locirala je jedan čamac. Na ekranu se vide četvorica naoružanih muškaraca kako stoje i dugačke lestve. „Spuštamo se da bi mogli da nas vide”, čujem kako govori operater. Vidik se menja dok se spuštamo. Čamac usporava i muškarci sedaju. Oružje i lestve nestali su preko palube.

Ovaj put videli smo „istinske” pirate.

Rihard Kisler

----------------------------------------

Manjak brodova

Radi bezbednosti trgovačkih brodova, mornaričke jedinice iz 13 zemalja raspoređene u četiri multinacionalne grupe i iz osam zemalja pod nacionalnom komandom učestvuju u lovu na pirate. Misijom EU „Atalanta”, koju čine 14 plovila i tri aviona, trenutno se koordinira sa španske fregate „Numansija”, a pod komandom je britanskog admirala u Nortvudu, u blizini Londona. Na terenu komandanti se žale da sa manjkom ratnih brodova neće uspešno obaviti svoju misiju u moru čija je površina više nego devet puta veća od površine Nemačke.