Drina će zaobići Pavlovića most

Bogatić, Badovinci – Pola Badovinaca ujutru ustane i nema šta da radi u Srbiji. Samo im kuća ovde, a sva zemlja s druge strane Drine. Većina tako živi – da bi došli do naše dedovine svakodnevno prelazimo most, dve carinske službe i dve policije. A mi čak i ne ulazimo u tuđu državu. Čim seljak pređe most, ne ide pravo, već skreće levo il’ desno i ide nekategorisanim putevima... Pa opet nam traže zeleni karton i potvrde za sve i svašta – od dokaza da smo vlasnici zemlje, do papira za seme, đubrivo, pesticide, treba nam potvrda kada nasečemo drvo za ogrev, ako hoćemo da prenesemo kupus, papriku... Mnogo zavisi i od carinika, kakav je on čovek... Pa odmah se vidi ko je švercer, a ko ide na svoju njivu. Problema stalno ima, pokušavamo da ih rešimo lepo, svakodnevno smo na vezi sa opštinom Bijeljina... ali kad dogori znaju seljaci da priprete i blokadom mosta...

Ovako nam pričaju Milan Delić, sekretar MZ Badovinci, i Dragi Ristić, novi predsednik Saveta MZ, objašnjavajući da je suština problema u tome što je Srbija, odnosno granica sa BiH, na nekim mestima i do tri kilometara sa one strane Drine, ali je carinski punkt postavljen na mostu. A to što je Drina kriva, što se katastarske knjige i carinski punkt ne poklapaju i što se ćuprija svakodnevno prelazi uz tešku muku, i nisu najveći problemi, uglas kažu.

Najveći problem je to što Drina trenutno odranja najplodnije zemljište u Mačvi, roni zemlju koju nikada pre nije. Voda gotovo svakodnevno odnosi kukuruze i šume, roni njive koje nikada u istoriji nije ronila, a posao obaloutvrde se, po mišljenju seljana, „ne radi nikako ili se radi al’ ne kako treba“.

– Jedino se održava Pavlovića most, jer ako se ne bi održavao, on bi došao na suvo. Posebno su nam ugroženi atari Dubović i Kurtovića ada, gde je Drina stvorila novo korito i poslednjih pet godina odronila stotinak hektara. Na teritoriju desne obale reka je ušla najmanje 300 metara. Imamo dosta građana koji su praktično izgubili sve. I nije ni čudo što neće da pričaju više čak ni sa novinarima. Dosta im je prazne priče i obećanja. Gnevni su i na vas i na nas i na vlast u Beogradu – govori sekretar Delić, dok stojimo na odronjenoj njivi na lokalitetu Kurtovića ada.

Tu je bager, radi se na obaloutvrdi nekih 150 metara, iako bi po njegovom mišljenju „trebalo najmanje 500“. Rukom pokazuje na pregradu od drobljenog kamenja koju je Drina zaobišla i otvorila novi rukavac prema šumi i njivama.

– Šta je to ako ne greška stručnjaka i propala investicija. Silni kubici kamena ostali su u vodi… Verovatno niko neće preuzeti odgovornost, iako su bili upozoreni od strane badovinačkih seljaka, da to ne pije vodu, da se Drina ne može pregraditi… priča Delić dok se upoznajemo sa Milanom Kojićem zvanim Manda.

– Šta štite tamo na Kurtovića adi? Ovde treba da se štiti, ovde u Duboviću Drina roni njive koje nikad nije. Zadnjih pet godina Drina je Kojićima, Jevtićima i Bajunovićima, sve velike familije, odlomila sigurno 50 hektara. Pogledajte, kao dete sam tamo orao s ocem. A kako sad da pređem, nit’ ima skele, nit’ mosta, a gro zemlje je u koritu. Put je pre 10 godina bio s one strane šume – rukom nam pokazuje u daljinu. Ispred odronjene njive na čijoj ivici stojimo je novo korito koje je reka stvorila zbog pregrade, iza korita šuma, a iza šume tek je „prava“ Drina. Hektari i hektari „progutane“ dedovine. Pitanje je kada se vratite da li će ovog puta biti – kaže nam Manda dok nas ispraća – vi napišite kako ste videli, ali ne verujem da će tu biti ikakve pomoći, vlast nas se seti samo pred izbore.

Slobodan Đurković, direktor Direkcije za poljoprivredu i selo u opštini Bogatić, kaže da je od 38.000 hektara, oko 4.100 ostalo na strani BiH.

– Svakog dana se granica na Drini menja, više niko ne zna tačno koliko je hektara odneto. Samo MZ Badovinci traži 3.500, Crnobarski Salaš oko 500, Crna Bara traži stotinak hektara… Drina ima opasan udarac, naročito u proleće kada u danu nestane po 20–30 hektara... I uvek udara u našu stranu, nikako u bosansku, jer je pad terena ka našoj strani – priča nam Đurković dok pokazuje kartu ovog kraja i slikovito objašnjava: temelj crkve u Badovincima je u ravni tornja crkve u Šapcu.

Ovde stojiš i gledaš kako zemlja nestaje, kaže. Imali smo i tragediju na ušću, kada je noću „nestao“ put odnoseći i momke koji su se vraćali iz naselja vikendaša.

– Ovde nije problem samo državne granice, već i ljudske egzistencije. To su seljaci, nemaju druge školske spreme, šta im preostaje da rade ako izgube svu zemlju? Ugrožen je i sam most, jer ako Drina uđe u staro korito – teći će pored mosta – tvrdi Slobodan Đurković, pokazujući tabake papira sa apelima, molbama, upozorenjima koji su slati u Beograd.

A predstavnici lokalne vlasti Milan Delić i Dragi Ristić kažu da svako opštinsko rukovodstvo čini sve što može, da i sami imaju njive, ali da se o parama ne odlučuje u Badovincima već – u Beogradu. Ovde je inače na vlasti koalicija DSS–SPS–SRS.

Dr Nikola Marjanović, direktor „Srbijavoda”, objašnjava nam svoju muku.

– Jednostavno rečeno – para nema. Primera radi, 2006. godine smo iz budžeta dobili 2.650.000.000 dinara, a ove samo 800 miliona za sve aktivnosti. Od toga je oko 120 miliona za nove radove. Sa tim parama ne možemo da uradimo ništa. Ovo drugo je sve održavanje već postojećih objekata – kaže dr Marjanović, objašnjavajući da je sa opštinom Loznica u toku izrada tehničke dokumentacije kako bi se tražila sredstva od međunarodne zajednice.

Uz opasku da je Drina duga i da ne može da poznaje baš svaki metar, direktor na primedbe seljana odgovara da pregrada u Kurtovića adi nije završena, a da je u Duboviću ozbiljan problem nelegalna eksploatacija šljunka i peska. „Srbijavode“ su nadležne samo za izdavanje dozvola, koliko mu je poznato i vodoprivredni inspektori rade svoj posao, ali nešto zapne kada uđe u sudske kanale...

I Milan Delić potvrđuje da ilegalna eksploatacija jeste problem, ali ne u Duboviću – eksploatacija je nizvodno, kilometar-dva od ugroženih lokaliteta.

Siti praznih obećanja, badovinački seljaci sad poručuju da će da tuže državu… Drinu ne mogu.