Pentagon nišani narkodilere

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 10. avgusta – Američka vojska je prvi put na listu „zarobi ili ubij” upisala i avganistanske trgovce drogom. Njih 50 je Pentagon uvrstio među glavne individualne mete na tamošnjem ratištu, pa je sada na njegovom spisku za odstrel ili hvatanje ukupno 367 ljudi.

Na meti su, kako ekskluzivno obelodanjuje „Njujork tajms”, narkodileri za koje se smatra da finansiraju „oživele” talibane, svrgnute pre sedam i po godina s vlasti u Kabulu međunarodnom intervencijom pod okriljem UN. Listi za eliminaciju priključeni su, prema zvaničnom objašnjenju, samo oni opijumski profiteri čiju su saradnju s talibanima „potvrdila dva uverljiva izvora i za koje postaje dodatni dokazi”.

Iz kongresne studije, u koju su „Tajmsovi” reporteri imali uvid, proizlazi da se na nove ciljeve nišani već mesecima. Nekoliko osumnjičenih već je likvidirano ili zarobljeno, navodi se bez imenovanja i drugih pojedinosti.

Armijski komandanti su zakonodavcima rekli, dodaje se, da je novi pristup „u skladu sa vojnim pravilima i međunarodnim pravom” i da je prethodno o njemu obavešten avganistanski predsednik Hamid Karzai. Istovremeno se, međutim, izveštava da „pojedini saveznici iz NATO-a nisu uvereni da je pomenuta akcija sa nišanjenjem „na ciljeve koji ne spadaju u tradicionalno vojne” u skladu s međunarodnim pravom. Takve nagoveštaje dali su i donedavni generalni sekretar alijanse Holanđanin Jap de Hop Shefer i takođe doskorašnji šef njenih snaga ovdašnji general Džon Kredok.

Kao iznenađenje deluje nalaz da su „lordovi droge” uzeti na nišan iako su američki obaveštajci procenili da narkotrafikanti talibanima šalju manje novca, oko 70 miliona dolara godišnje, nego što se ovde dosad verovalo. Ali i ta svota izgleda značajna kad se ima u vidu da je dnevnica talibanskih gerilaca 10 dolara, s povišicom za postavljanje mina.

Avganistan važi, inače, za najvećeg proizvođača opijuma. Računa se da iz njega potiče čak 90 odsto svetskog prometa tom drogom i da mu je taj ilegalni izvoz vredan četiri milijarde dolara. Zanimljivo je, takođe, da je nekadašnja talibanska vlast zabranjivala proizvodnju opijuma, a da se prethodna američka administracija dugo ustezala da trupe usmeri protiv narkodilera, pribojavajući se da ne poveća antiamerikanizam seljaka koji žive od gajenja maka.

Do objavljivanja Pentagonovog ciljanja na „lordove droge” dolazi pred avganistanske predsedničke izbore, zakazane za 20. avgust, i u vreme pojačavanja i američkih i talibanskih operacija. Predsednik Barak Obama Avganistan smatra „centralnim frontom u borbi protiv terorizma”, pa se šire pretpostavke da bi tamošnje operacije mogle da nadmaše domete bitaka u Iraku.

Amerikanci bi u „grobnici imperija”, kako se tituliše Avganistan, gde su krah doživeli i Britanci i bivši Sovjeti, mogli da ostanu čitave naredne decenije, citira eksperte „Vašington post”. Troškovi bi, dodaje se, verovatno premašili sumu od 684 milijarde dolara koliko je dosad dato za irački rat. Američke poreske obveznike je Avganistan koštao „samo” 223 milijarde, ali izdaci na tom bojištu ubrzano rastu: 2003. iznosili su 982 miliona, a lane su dostigli 9,3 milijarde. Povećani su i gubici u ljudstvu: prošle godine je u Avganistanu poginulo 155 američkih vojnika, a za prvih sedam meseci ove godine – već 143.

Uviđajući da je javnost „nestrpljiva” da što pre vidi pozitivne rezultate u Avganistanu, Obamina administracija pravi novu vrstu pokazatelja za merenje uspeha. To oblikovanje je u toku, a vašingtonski „Politiko” izveštava da će jedan od kriterijuma biti „stepen zaštite civila”. I da će se sačiniti mapa s bojama semafora – crvenom, žutom i zelenom – za označavanje stepena (ne)ostvarenih ciljeva, kojima su sada pridodati i „narkofinansijeri talibana”.

M. Pantelić