Nije vreme za povećanje poreza

Povećanje poreza ima smisla tamo gde ima šta da se uzme, a to u Srbiji nije slučaj. Privreda je ionako prezadužena i preopterećena, tako da bi najavljeno uvećanje PDV-a i poreza na zarade dovelo do dalje blokade računa preduzeća, jačanje sive ekonomije, a neminovno bi došlo i do rasta cena.

To je jednoglasna ocena srpskih privrednika koji poručuju vladi da u uslovima ekonomske krize ne treba ni da pomišlja o eventualnom povećanju nameta. Oni predlažu da, umesto punjenja budžeta na račun poreskih obveznika, država nastavi da smanjuje administraciju i zarade u javnim preduzećima.

– Imamo najskuplju državu u Evropi – ističe Rodoljub Drašković, vlasnik kompanije „Svislajon Takovo”. – Srbija je zaslužila da ode u stečaj, a da se posle toga napravi funkcionalna i racionalna država. Racionalizacija je ključ svega, a ne novi nameti na privredu. Bilo kakvo povećanje poreza zemlji će naneti ogromnu štetu.

Drašković smatra da će se ta šteta ogledati, pre svega, u smanjenju kupovne moći stanovništva, ali i u oživljavanju sive ekonomije. Naglašava da će rad na crno posebno doći do izražaja u malim i srednjim preduzećima, dok će velike kompanije biti suočene sa enormnim nametima.

Jedna od takvih kompanija je „Ist point” Zorana Drakulića, koji kaže da država treba da se bori protiv sive ekonomije, a ne da je podstiče povećanjem poreza.

– Neprihvatljivo je da u vreme krize, dok celokupna ekonomija grca, država razmišlja o većem oporezivanju. Vlada bi trebalo da nađe druge izvore punjenja budžeta, a ne da dodatno opterećuje i praktično ubija privredu. Za početak, mogli bi da smanje državnu administraciju – poručuje Drakulić.

Taj predlog podržavaju i u Privrednoj komori Srbije, ali idu i korak dalje i traže od vlade da smanji PDV za jedan do jedan i po odsto i porez na zarade za 13 odsto kako bi se izbegao rad na crno.

Od jačanja sive ekonomije strahuju i u Uniji poslodavaca Srbije. Tvrde, međutim, da bi veći porezi izazvali i lavinu drugih problema.

– Došlo bi do još veće blokade računa preduzeća – upozorava Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije. – Trenutno od 109.000 registrovanih firmi svega 38.150 nije u blokadi. Dođe li do bilo kakvog povećanja poreza, uvećaće se i broj nelikvidnih preduzeća. Na kraju će na tržištu ostati svega nekoliko velikih kompanija koje neće zapasti u nelikvidnost jer imaju znatan obrtni kapital.

Rajić naglašava i da za povećanjem poreza mogu da posežu samo bogate zemlje, što Srbija definitivno nije. Objašnjava i da primer Hrvatske, koja je nedavno povećala PDV, nikako ne može da predstavlja paralelu sa situacijom u našoj zemlji.

– Hrvatska jeste povećala PDV, ali su kod njih znatno niži porezi i doprinosi na zarade nego kod nas. Ako bi naša vlada rešila da poveća PDV za dva odsto, kako se najavljuje, cene bi u praksi skočile ne dva već četiri-pet odsto. Zbog toga bi, umesto da zavlači ruku u džep ionako osiromašene privrede, država trebalo da, recimo, uštedi novac koji troše javna preduzeća. Neka angažuje ozbiljne inostrane revizorske kuće koje će utvrditi gde i koliko novca odlazi iz ovih firmi – poručuje Rajić.

Privrednici predlažu i uštedu prilikom uvoza. Tako Branislav Mihajlović, vlasnik preduzeća „Resor” iz Niša koje se bavi proizvodnjom komunalnih vozila, kaže da bi podsticanjem domaće proizvodnje i smanjenjem uvoza država napravila znatne uštede, a smanjila bi i trgovinski deficit.

– Država je najveći dužnik. Zbog toga bi ona prvo trebalo da privredi vrati novac, a ne da dodatno opterećuje proizvođače – zaključuje Mihajlović, napominjući da postoji realna opasnost da ukoliko dođe do povećanja poreza privrednici neće imati od čega da ga plaćaju.

N. Miković