Nisu sva zla došla iz Evrope
Mislim da treba reagovati, a to mogu da uradim samo ako analiziram „misli” studenta i mladog pesnika Saše Milivojeva, objavljene u vašem listu. Naime, mladi Milivojev je napisao tekst u kojem, doduše indirektno, kritikuje medije što objavljuju informaciju da 80 odsto mladih ljudi iz Srbije želi da napusti ovu zemlju i ode u inostranstvo. Mladi Milivojev se plaši da će mediji na kraju i ubediti mladež „da hoće to što neće”. Kada sam pročitao prvi paragraf njegovog teksta, pomislio sam: evo još jednog studenta književnosti koji će sada srpskom narodu kazati ša zapravo narod hoće! Evo još jednog pripadnika SANU podmlatka!
Kaže mladi Milivojev da su na Zapadu „mladi mnogo više ugroženi drogom, devijacijama, alkoholom i ranim trudnoćama“. A Srbija? Šta se dešava sa drogom u Srbiji, alkoholizmom među mladima, brojem namerno prekinutih trudnoća u adolescentskom dobu? Sad bi verovatno neki rekli da nam je to iz Evrope došlo. No, ako malo proučimo istoriju naroda kojem neki od nas u ovoj državi pripadaju, ako pogledamo etnografske zapise putopisaca, svedočenja pismenih ljudi iz davnih vremena, videćemo da nam nisu baš sva zla iz Evrope došla. „Žene teže dolaze do posla, jer se poslodavac pita ’kada će da zatrudni’“, tvrdi mladi Milivojev. Ne treba ići u te zemlje pa videti da je situacija tamo negde u Evropi daleko bolja nego kod nas. Mladi pesnik bi trebalo da pita rodbinu iz naše dijaspore, pa da onda zađe po komšiluku i upita gospođe komšinice o njihovom iskustvu, pa da onda iznosi tvrdnje.
„Mladi imaju biblioteke i Internet, ali ih koriste uglavnom za onlajn igrice i čitanje šunda. Ko ne veruje neka se raspita koliko je, recimo, mladih Nemaca čulo za Tomasa Mana“, piše mladi Milivojev. E, ovo je, oprostite na grubosti, nepodnošljiva glupost! Verujem da veliki broj mladih Srba zna ko je Ivo Andrić, ali i da najveći broj mladih Srba, pod Bogom dragim, nikada ništa više od informacije da je Andrić dobio Nobela nije čuo. A, ako uporedimo pismenost naše omladine, (ne)uspeh na testiranjima PISA, videćemo da bi bilo lepo da je Srbija, barem u tom smislu, blizu Nemačkoj.
Ima tu još koječega što mladi Milivojev tvrdi i smatra. Izdvojiću još njegov „biser“ da Srbija, s obzirom na geografski položaj, treba da razvija stočarstvo i poljoprivredu. Iako se slažem da treba da radimo na razvijanju ove dve grane, čini mi se da istovremeno treba da radimo na prosvećivanju i iskorenjivanju nepismenosti. Očekivao bih da jedan mladi čovek prvo pomene potrebu za reformom obrazovanja, a tek onda stočarstvo i poljoprivredu, jer za savremeno uzgajanje stoke nije dovoljno uzviknuti „ojsa!“ i poterati marvu na ispašu, već treba biti pismen i znati kako učiniti da ta marva da što bolji prinos.
Stvarno nisam „u fazonu“ naklapanja o „dve Srbije“. No, kada pročitam ovako nešto, na trenutak mi se učini da stvarno postoji jedna dominantna „Srbija“ koja insistira na nekakvom „dostojanstvu naroda“ i izolaciji, i ona druga „Srbija“ koja smatra da bez komunikacija sa svetom, bez učenja od drugih nema napretka. Mladi Milivojev mi „upada“ u ovu prvu. I ja tu ništa ne mogu.