Voćni sokovi bez voća

Izveštaj Pokreta za zaštitu potrošača na osnovu kojeg je čak 30 odsto uzoraka voćnih sokova uzetih iz prestoničkih trgovina proglašeno neispravnim, pokrenuo je lavinu pitanja. U samo jednom uzorku soka nađeni su mikroorganizmi opasni po zdravlje ljudi, dok su ostali proglašeni neispravnim zbog neadekvatnog deklarisanja. Takvi napici su bezbedni, ali su prevara za potrošače. I dok proizvođači na pakovanju soka koji ima jedva 30 odsto voća uredno navode da sadrži 50 odsto, postavlja se pitanje kakve sokove stanovnici prestonice kupuju. Ko je odgovoran za kontrolu kvalitetavoćnih napitaka?

Iz Ministarstva poljoprivrede poručuju da je kontrola proizvodnje voćnih sokova u nadležnosti njihove inspekcije.

– Proizvodnja i promet voćnih sokova redovno su pod nadzorom poljoprivredne inspekcije. Jednom godišnje organizuju se i akcijske provere u toku kojih za kratko vreme obiđemo gotovo sve proizvođače kako bi proverili uslove proizvodnje i bezbednost ovih proizvoda – objašnjavaju u Generalnom inspektoratu.

Da na tržištu voćnih sokova nije baš sve u redu, pokazuju i podaci poljoprivredne inspekcije. Od početka godine obavljeno je 166 kontrola i uzeto je deset uzoraka. Tri nisu bila odgovarajućeg kvaliteta. I ovaj inspekcijski obilazak rafova sa voćnim sokovima pokazao je da pojedini sokovi sadrže manje voća nego što je pravilnikom propisano. Ovi napici moraju da sadrže barem 50 odsto voća.

I dok se čini da pojedini domaći proizvođači love u mutnom, strani poštuju pravila. Poljoprivredni inspektori su od januara prekontrolisali 4.813 tona voćnih sokova i nektara iz uvoza. Izdali su 274 uverenja o kvalitetu jer su svi proizvodi bili ispravni.

U Pokretu za zaštitu potrošača podsećaju da nisu ulazili u to da li ja za prisustvo mikroorganizama u soku koji je proizvela kruševačka „Duga komerc” odgovoran proizvođač ili trgovac. U velikim trgovinskim lancima kažu da se strogo pridržavaju pravila skladištenja pića od voća.

– Voćni sokovi se čuvaju na suvim i tamnim mestima, bez direktnog uticaja sunčeve svetlosti i ova roba uglavnom ne zahteva specijalni rashladni režim. Izuzetak je sveže ceđen sok i ovaj proizvod uvek čuvamo u rashladnim vitrinama – kažu u kompaniji „Delta maksi”.

Potrošača i ne treba da zanima ko je odgovaran da mu garantuje kvalitet proizvoda koji kupuje. Najbitnije je da deklaracija, koja je lična karta proizvoda, mora da odgovara sadržaju pakovanja.

– Kada proizvođač deklariše 50 odsto voća u soku, a analize pokažu da ga ima jedva nešto više od 30 odsto, reč je o obmani potrošača. Još 2005. godine je napisan pravilnik u skladu sa evropskim propisima koji bi trebalo da uvede red na tržištu sokova, ali on još nije usvojen – kaže Branka Bukvić, predsednica stručne komisije koja je u saradnji sa Pokretom za zaštitu potrošača obavila ispitivanje kvaliteta voćnih sokova.

– Zbog toga proizvođači mogu da se pravdaju zastarelim propisima. Ali, za razliku od osvežavajućih napitaka, voćni sokovi su i prehrambeni proizvodi i ne smeju da sadrže bilo kakve veštačke dodatke. To se podrazumeva, pa je suvišno kada pojedini proizvođači na pakovanjima navode da je njihov proizvod bez konzervansa ili aditiva. Čini se da proizvođači tako žele da ostvare prednost u odnosu na druge – objašnjava ona.

-----------------------------------------------------

„Šarene” i cene

Nije samo kvalitet voćnih sokova „šaren”. I cene „šetaju”. U „Tempu” za ove napitke valja izdvojiti od 43,50 dinara do 393,50 dinara, a kupci mogu da biraju između 300 različitih artikala. Najjeftiniji sok u „Super Veru” je „Dagio” od jabuke koji košta 48 dinara, dok je jedan od najskupljih „Bakina tajna” od divljih borovnica. Za pakovanje od 0,7 litara ovog luksuznog napitka na kasi u „Maksiju” valja istresti čak 439,90 dinara.

------------------------------------------------------

Još 2005. godine napisan je pravilnik koji bi trebalo da uvede red na tržištu sokova, ali još nije usvojen što mnogim proizvođačima omogućava da love u mutnom.