Skladištenje žitarica

Baviti se poljoprivredom je važan i odogovoran posao, jer od prinosa zavisi i život ne samo poljoprivrednika, već i svih stanovnika zemlje u kojoj živi.

–Imajući u vidu stanje poljoprivredne proizvodnje kod nas i u zemljama zapadne Evrope i Amerike, primenjenih tehničkih mera za unapređenje proizvodnje, primenjenih standarda kvaliteta i stanje ponude, kod nas ima prostora za njeno unapređenje i kroz uvođenje novih tehnologija– kaže Miloš Milošević, dipl. inž. el., komercijalni direktor u BraumSystems, firme koja je ponudila našem tržištu sistem za regulacije procesa sušenja u kontinualnim sušarama za žitarice.

Prema Miloševićevim rečima, sušenje žitarica podrazumeva smanjenje vlažnosti zrna na optimalnu vrednost, koja je pogodna za skladištenje u silose. Vlaga u zrnu prouzrokuje velike gubitke u procesu skladištenja. Počevši od samozapaljenja žitarica u silosu usled prevelike i neujednačene vlage, preko pojave gljivičnih kultura, pa do povećanje potrošnje energenata tokom sušenja, kada dolazi do presušivanja proizvoda. Takođe postoje gubici u kvalitetu zrna (lomljenje) tokom procesa presipanja iz jednog silosa u drugi, radi očuvanja primarnog kvaliteta.Sistemom regulacije procesa sušenja dobija se proizvod ujednačene, zahtevane vlažnosti uz minimiziran utrošak energenta za sušenje.

– Kontrola procesa sušenja žitarica je jedan od najzahtevnijih procesa u oblasti upravljanja. Dugi niz godina je bio potreban da bi se razvio odgovarajući upravljački model, koji je ustvari modifikovana verzija Generic Model Control (procesnog modela), koji su razvili Lee&Sullivan 1989. godine, relativno skoro, što govori o složenosti problema – dodaje naš sagovornik.

Iskustva pokazuju da se primena novih tehnologija u poljoprivredi uvek isplati.Ulaganje u sistem za regulaciju procesa sušenja žitarica je investicija koja se za povrati manje od jedne godine. Sam sistem je izuzetno jednostavan za montažu, korišćenje iodržavanje.

Prema njegovim rečima, uređaj upravlja sušarom neprekidno, danima, cele sezone, ostvarujući na izlazu iz sušare visoki kvalitet zrna zahtevane vlažnosti.Sve vrednosti se dokumentuju izveštajem, ali se i zapisuje u internu memoriju kako bi se, na eventualni zahtev odgovornih, mogle analizirati. Druga velika prednost je ujednačen kvalitet (vlažnost) žitarice, a treća je minimizacija troškova sušenja jer se smanjuje potrošnja energenata.

–Kako je ovakav sistem od skora na našem tržištu, još nije dovoljna informisanost firmi koje imaju sušare. Individualna primena ovog sistema može da bude na posredan način: kada individualni poljoprivrednik predaje rod na sušenje i skladištenje može da izabere firmu koja ima bolje tehnološke uslove – automatizovan sistem kontrole sušenja. Na taj način će i poljoprivrednik maksimalno očuvati vrednost svog proizvoda iobezbediće bolju cenu u trenutku prodaje. USAD i Kanadi postoji više hiljada automatizovanih sušara na ovaj način, a kod nas tek toliko da se mogu izbrojati prstima jedne ruke.

Veoma je važno saznati da li postoji podrška države i banaka da se ovaj vid skladištenja žitarica rasprostrani.

– U toku je realizacija projekta u kome su sa jedne strane poljoprivrednici, a sa druge Ministarstvo poljoprivrede, Evropska banka za obnovu i razvoj, banke, Komercijalna i Inteza i grupa skladišta (silosa). Predajom žitarica na uskladištenje poljoprivrednici dobijaju robne zapise, koji mogu da koriste za dobijanje kratkoročnih kredita kod banke, da bi mogli da započnu novi ciklus proizvodnje.Odluku o prodaji svojih uskladištenih viškova žitarica mogu doneti onda kada to njima najviše odgovara. Sušenje žitarica i pilot projekat smeštaja tržnih viškova žitarica u silose i njihova prodaja kada im je cena na tržištu povoljna, interesantna je za poljoprivredne proizvođače.

Kako Milošević kaže već su sklopljeni prvi ugovori, a na bazi robnih zapisa odobreni su i prvi krediti poljoprivrednicima koji su se odlučili da na ovaj način sačuvaju vrednost uskladištenih žitarica.

Snežana Prljević