Nema izvora za jači rast

Beč – U centralnoj i istočnoj Evropi veliki privredni rast neće se vratiti ni nakon što sadašnja ekonomska kriza prođe, ocenio je u intervjuu bečkom dnevniku „Standard” ekspert Instituta za međunarodne ekonomije Vladimir Gligorov.

On je rekao da se međunarodni finansijski programi u istočnoj Evropi sada usmeravaju, pre svega, na spasavanje bankarskih organizacija od kolapsa. „U ovom trenutku Međunarodni monetarni fond (MMF) nije zainteresovan za rast tih država. Kasnije, od kraja godine, postaviće se ozbiljno pitanje šta učiniti sa tim zemljama kako bi se podstakao rast”, kaže Gligorov. „Pretpostavku da će se privredni rast na Istoku vratiti čim se velike države EU oporave, smatram nerealnom”, kazao je ovaj ekspert, uz napomenu da MMF dobro zna da se stari model, kroz velike investicije iz zapadne Evrope, na Istoku neće vratiti. „Ne smemo rano računati na dotok kapitala”, objasnio je Gligorov. On je pojasnio da se to ne može očekivati jer se banke reorganizuju, smanjuju svoje rizike i jačaju vlastiti kapital. To će ograničiti potencijal banaka za davanje kredita istočnoj Evropi. Dodatne investicije u jugoistočnu Evropu neće više imati smisla sve dok se postojeći kapaciteti, na primer automobilske industrije, ne iscrpe. Srednjoročno gledano, nema izvora za jači rast, podvukao je Gligorov.

On je dalje ocenio da MMF ima mnogo para i novu ulogu, jer sada predstavlja neku vrstu svetske centralne banke koja treba da podstakne međunarodnu potražnju i manje je institucija koja podstiče reforme. „Davanje kredita MMF više ne veže za one uslove koje je postavljao ranije kada je zahtevao striktnu privatizaciju i liberalizaciju. Značaj te finansijske institucije u politici je postao manji”, ocenio je Gligorov. On smatra da MMF na jednoj strani ohrabruje države kao što su SAD, Japan i EU na veći deficit kako bi se ojačala potrošnja, a problem nastaje u ophođenju prema onim zemljama, pre svega istočne Evrope, koje se nalaze u finansijskim teškoćama, jer se Fond tu bori još sa pronalaženjem pravog pristupa i delimično deluje još uvek prema svom starom modelu.

Ukoliko jedna država dospe u probleme, MMF je podstiče na štednju pri čemu je ova ustanova, međutim, postala fleksibilnija, tvrdi Gligorov, uz napomenu da eksperti Fonda, u navedenoj situaciji, najpre iznose svoje rigorozne stavove, koje posle omekšavaju. MMF prihvata, na primer, deficit od šest odsto, ali ne i od deset procenata”, objasnio je Gligorov.

Fond je danas, prema rečima Gligorova, manje konzervativan od Evropske unije po pitanju budžetskog deficita. EU deluje u skladu sa veoma konzervativnim principima i zna samo za jedan cilj, a to je garantovanje stabilnosti kako bi se podržao evro. Situacija se promenila, ali ne i takav pristup Unije, kaže Gligorov.

Upitan da li je strategija MMF valjana, Gligorov je ukazao da je rigidan kurs štednje kao generalni princip pogrešan. „Pod normalnim uslovima, na primer pre deset godina, sa državama koje su dospele u finansijske turbulencije postupalo se uvek isto. Državama je naređena devalvacija valute kako bi se podstakao izvoz. Pored toga su zahtevana smanjenja državnih izdataka kako bi se sopstvene rezerve pogođene zemlje ojačale, kazao je Gligorov.

U sadašnjim uslovima, povratak privrednog rasta preko izvozne privrede ne funkcioniše u situaciji u kojoj se svetska privreda smanjuje, zaključio je Gligorov.

Tanjug-Ekos