Kan nije neosvojiv

Pavle Vučković (Beograd, 1982), student četvrte godine FDU, u klasi profesora Darka Bajića, u međuvremenu i autor kratkih filmova, tv-drama, reklamnih spotova i reditelj sedam epizoda serije "Mile protiv tranzicije", tokom ove godine snimio je još dva filma. Svojevrsni diptih na istu temu: "Minus" i "Početak", horor i melodramu. Sa dovoljnom dozom festivalskog iskustva i samopouzdanja i ove je filmove prijavio za kanski takmičarski program Sinefondasion. Rezultat je poznat: na Velikoj sceni Teatra Limijer, ovog maja, obelodanjeno je da je Pavle Vučković osvojio treću nagradu za film "Minus" i tako ponovo ušao u istoriju Kanskog festivala. Ovog puta, šezdesetog – jubilarnog. Podsećanja radi, 2003. godine na 56. Kanskom festivalu sa kratkim igranim filmom "Beži zeko, beži" Vučković je osvojio Gran pri.

I ovogodišnji uspeh mladog beogradskog reditelja i studenta svako dobronameran odmah je protumačio i kao veliki podsticaj mladoj generaciji srpskih filmskih reditelja da se bore, rade i grabe, jer ni Kan nije neosvojiv. Film "Minus" inspirisan je Hemingvejevom kratkom pričom  "Bregovi kao beli slonovi", iz koje je Vučković crpeo samo zaplet. A ideju?

– Ideju sam skroz promenio, podmladio sam junake i načinio ih nešto drugačijim. Ideja filma je suočavanje sa prirodom, sopstvenim strahovima i sazrevanje. Upravo je sve ovo moju glavnu junakinju dovoljno promenilo da bi shvatila da mladić s kojim je u vezi nije za nju – kaže Vučković.

Da li se Pavle u Srbiji oseća u minusu ili u plusu?

– Više sam u plusu. Mislim da pojedinac treba stalno da radi na sebi, jer onda sredina, čak i ona negativna, ima malo uticaja na njega. Moj drug iz teretane rado kaže: "Što su tegovi teži, veći je biceps!"

Sa ovakvim pozitivnim stavom Vučković planira da diplomira u 2008. sa novim kratkim igranim filmom, za koji je scenario već gotov. Priča govori o čoveku koji posle ličnog besmisla ponovo počinje da ceni svoj život. Ambicije su i veće, piše scenario i za dugometražni igrani film, svestan da je dug put do toga. Po načinu rada, ne i po estetici, uzor mu je Ang Li, "jer on radi različite žanrove, različite priče, svaki njegov film je drugačiji kao da ga nije režirao isti reditelj".