Nova Gračanica okupila decu srpskih emigranata

Manastir Nova Gračanica kod Čikaga svakog jula postaje mesto susreta stotine mališana, dece naših iseljenika koji žive i rade u SAD i Kanadi, pa dečja graja, čavrljanje i smeh, nešto pomalo neuobičajeno za ustaljene predstave o manastirskoj tišini i miru, postaju na mesec dana svakodnevna stvar.

Kamp, koji sa blagoslovom episkopa novogračaničko-srednjezapadnoameričkog Longina i arhimandrita Tome Kažića, igumana manastira, za decu iz dijaspore organizuje „Kolo srpskih sestara”, popularan je već 30 godina i za mesec dana kroz njega prođe oko 500 mališana.

Tu se uče maternji jezik, veronauka, istorija i kultura srpskog naroda, crta se, peva, piše, igra, druži, i, naravno, zaljubljuje. Mnogi su se ovde upoznali, zavoleli, i danas njihova deca idu u isti kamp gde su se mama i tata prvi put sreli, kaže Bratislava Živković, članica „Kola srpskih sestara” crkve svetog Nikole iz Čikaga, koja već 11 godina boravi u ovom ambijentu.

– Deca naših iseljenika kada prvi put dođu, često samo natucaju srpski, ali već posle nedelju dana, koliko traju smene, oni kroz druženje i učenje veoma dobro savladaju maternji jezik. Naši mladi Amerikanci, pored zabave i bavljenja sportom, svakog dana uče veronauku i ikonopisanje, a organizovani su i redovni časovi iz srpske istorije i kulture, kao i časovi horskog pojanja i osnovi folklora. Predavači su uglavnom sveštenici iz lokalnih parohija, ali i iskusni i talentovani instruktori za muziku i folklor – priča Živkovićeva.

Budući da su polaznici kampa uzrasta od sedam do 17 godina, sveštenici i predavači se trude da pronađu zabavu za svakoga, pa se tako organizuju i izleti do obližnjeg zabavnog parka, posete pozorištu ili bioskopu, odlasci na bazen.

Naša sagovornica priča da se jednom nedeljno u manastirskoj trpezariji priređuje „Večera uz sveće” kada su svi mališani svečano obučeni, a na svakom stolu je postavljena po jedna sveća.

Na toj večeri dečaci su „džentlmeni” – oni dovode devojčice u trpezariju, nameštaju im stolicu, pomažu da sednu, dodaju svojim malim pratiljama jelo. Živkovićeva objašnjava da su tih nekoliko sati mališani u ulozi vitezova i dama i da se uče nečemu što se u savremenom svetu često gubi – uglađenosti, poštovanju, nežnosti.

Mališani dolaze iz raznih krajeva SAD a ove godine u kampu je bila i grupa dece iz Kanade, a svi su smešteni u konacima manastira, gde ima oko 120 postelja za male „kampere” i njihove predavače.

J. Beoković