Mesić dirnuo u osinje gnezdo

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 14. avgusta –Kada se najmanje očekivalo, u jeku javnih sukobljavanja oko vladinih mera za ublažavanje aktuelne ekonomske krize, u Hrvatskoj se iznenada rasplamsala polemika o upotrebi verskih simbola u javnim prostorima koja je sve druge teme bacila u drugi plan. Sve je krenulo Mesićevom usputnom kritikom neumerenog isticanja katoličkih simbola u državnim i javnim institucijama, na šta je ukazao u kontekstu njegovog sve oštrijeg sukoba s katoličkim nedeljnikom „Glas koncila”, čiji ga je glavni urednik u poslednje vreme nekoliko puta vređao u svojim komentarima, a da na to nije reagovao niko iz službenog vrha te crkve.

Da podsetimo, ukazujući na privilegovanost Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj, Mesić je u intervjuu zagrebačkom radiju doslovno rekao: „U Hrvatskoj vojsci ima i pravoslavaca i Jevreja i muslimana i ateista. Ne samo katolika. No, u brojnim kasarnama vidio sam samo simbole jedne verske zajednice. Isto i u policijskim zgradama i opštinama. Hrvatska je laička, sekularna država i u takvim ustanovama bi trebali biti istaknuti grb i zastava, a ne verski simboli.”

Kao da je time dirnuo u osinje gnezdo, u protekla dva dana raspalila se polemika onih koji su protiv ovakvog njegovog stava i onih koji ga podržavaju, pa to po količini uložene polemičke energije danas već izgleda kao glavno pitanje zemlje, ozbiljnije nego aktuelna privredna kriza koja već uveliko kuca na vrata najširih slojeva građana.

Danas se na toj temi protiv Mesićevog stava aktivirao i kandidat HDZ-a za predsednika države Andrija Hebrang, koji ističe da on „ni slučajno” ne bi uklanjao krstove iz javnih institucija. „Pod krstom je stvorena Hrvatska vojska, s krstom i krunicom izvojevali smo pobedu, ti simboli nikoga ne vređaju i nećemo ih se sada odreći. Krist je pomogao stvaranju hrvatske države, pomoći će i njezinom očuvanju”, ističe on i napominje da je dok je bio ministar odbrane u svojoj kancelariji držao kip Majke Božje, koja je „pomogla hrvatskim braniteljima da uspešno završimo domovinski rat”.

Slično kao Hebrang rezonuje i Ljilja Vokić, direktorka VII gimnazije u Zagrebu, a u vreme Tuđmana ministarka prosvete: „Mi u hodniku imamo jedan veliki krst i neće van iz škole osim ako zakonom izričito ne zabrane krstove!”, napominje ona i smatra da je Mesićeva ideja „još jedno maltretiranje većine od strane manjine”. „U VII gimnaziji 85 odsto učenika pohađa veronauku, a svi koji su se došli upisati videli su krst na zidu i nisu se bunili. Krst nije smetao ni muftiji Ševku Omerbašiću čija su dva sina završila ovu školu”, dodaje ona.

Međutim, tako ne misli poznati katolički publicista don Ivan Grubišić, inače predsednik Građansko-etičkog foruma Hrvatske, koji ukazuje da „u hrvatskoj državi ne funkcionišu osnovne postavke Ustava, a kod vernika ne funkcioniše vršenje Deset Božjih zapovesti”, pa napominje: „Mi smo u raskoraku s Ustavom i hrišćanskim vrednostima. Puno je formalizma, licemerstva, farisejstva.”

Grubišić ističe da „ne po Mesiću, nego po Ustavu, verskim simbolima nije mesto u državnim ustanovama”, ali ide i dalje i kaže da „u duhu hrvatskih ustavnih načela treba revidirati i ugovore između Hrvatske i Svete stolice, jer nijedna evropska država nema takvih ugovora s Vatikanom”.

Na ovoj očito vrućoj temi podelili su se i političari, pa tako dosadašnja istupanja Mesića podržavaju SDP, HNS i SDSS (jedini iz vladajuće koalicije HDZ-a), a protive se njegovom stavu u HDZ-u, HSS-u i HSLS-u. Zastupnik SDSS-a u Saboru i predsednik SNV Milorad Pupovac o tome kaže:

„Ustav je jasan: državi državno, Crkvi crkveno. Neki misle da sada kad se završilo doba komunizma, da je došlo vreme Crkve, a to je pogrešno, nedemokratski i loše za samu Crkvu. Sada nam je nužan „ustavni patriotizam”. Mesićeva inicijativa je dobra i za Crkvu, i za državu, i za verske slobode i toleranciju.”

Predstavnici ostalih verskih zajednica se uzdržano izjašnjavaju o ovoj temi, ali se vidi kako rezonuju. Muftija Ševko Omerbašić kaže da verske simbole „treba nositi uz sebe, a ne isticati u javnim institucijama”, a Slavko Goldštajn smatra da Mesić ima pravo, jer kad bi se u suprotnom „stvar dovela do apsurda, onda bi se i u javnim prostorima morali isticati svi verski simboli, a ne samo krst”.

Zanimljivo je mišljenje mitropolita zagrebačko-ljubljanskog i cele Italije Jovana: „Nužan je mudar odnos crkve i države, naći sredinu, jer ima i ateista, pa se otvara i pitanje njihove slobode. Hrvati su dosta pobožni, pa ne bi bilo dobro krenuti s radikalnim rešenjima. To ne bi bilo diplomatski, unelo bi nemir među ljude. U bolnicama bi bilo dobro zadržati krstove, jer krst ljudima daje nadu u najtežim trenucima.”

Radoje Arsenić