Dobra samo u loncu

Počećemo od tanjira: sastojak čuvenog francuskog variva bujabes je riba koja se može naći i u našim ribarnicama, škarpina (Scorpaena Scorfa). Bujabes doslovno znači kuvanje na tihoj vatri, ili narodski „krčkanje“, dakle sprema se natenane. Vrlo je cenjen, a porcija za dve osobe ovog pravog, izvornog delikatesa na francuskoj rivijeri košta preko 100 evra.

Nakon što na maslinovom ulju propržite seckani crni i beli luk, dodajte paradajz i škarpinu. Pustite da krčka petnaestak minuta, pa dodate ključalu vodu, mirođiju, peršun, so i biber i ostavite na tihoj vatri još sat vremena. Nakon toga varivo provučete kroz presu. U tako prečišćenu, propasiranu smesu sada dodate više vrsta kvalitetne ribe.

Pored obavezne škarpine (na francuskom rascasse ili chapon – ako se ikada nađete tamo, pa biste da naručite), koriste se između ostalih i grdobina, kovač i pauk, očišćeni od krljušti i kostiju, zatim krompir sečen na kolutove i školjke po izboru, najčešće mušlje. Sve to krčkate još dvadesetak minuta, a pet minuta pre serviranja dodate šafran. Francuzi kažu da će vam se od ovog gurmanluka „zavrteti u glavi“ koliko je dobar.

Otrovnice sa škrgama

Koliko ste srećni kada škarpinu nađete na tanjiru, toliko je prava nevolja kada na nju vaše noge nabasaju u peščanom plićaku, misleći da je stena. Škarpine i kamene ribe, odnosno kamenjarke, gadne su otrovnice čiji je ubod veoma bolan, a potonje vas mogu koštati i života. One i njihov takođe otrovni rođak, riba lav spadaju u porodicu Scorpaenidae čije ime aludira na otrovnog škorpiona (u naš jezik italijanski naziv škarpina ušunjao se preko Dalmacije). Unutar porodiceScorpaenidae postoje tri podgrupe: pterois, čiji je najčuveniji predstavnik riba lav, scorpaena, u koju spada škarpina, isynanceia, u koju ulaze najotrovniji predstavnici porodice – kamenjarke.

Škarpine i kamenjarke žive u svim morima i samotnjaci su koji danju najčešće leškare na peščanom dnu ili među stenama, savršeno uklopljeni u okolinu. Tako su u stanju da zbune neoprezne sitne ribe i račiće i ščepaju ih u tren oka, pre nego što ove postanu svesne šta ih je snašlo.

Osim što može završiti u francuskom delikatesu, škarpina se može naći i u stomaku ajkule, koja ima takve želudačne kiseline da može svašta da svari. Ipak, malo je riba koje bi se približile tako opasnim bodljama. Kamenjarka ih ima trinaest na leđnom peraju i svaka od njih sadrži po 10 miligrama vrlo jakog otrova.

Bodlja jača od đona

Ako, ne daj bože, doživite da se ubodete na škarpinu ili kamenjarku, osetićete vrlo neprijatan bol. Mesto oko uboda otiče, crveni se i trne. Iako bi vam prva reakcija bila da na bolno mesto stavite led, uradite upravo suprotno – tretirajte ubod toplotom.

Najbolje je ruku ili nogu staviti u toplu vodu temperature do 45 stepeni, a ako za to nemate uslova, poslužiće i vruć pesak na plaži ili žar cigarete dva-tri centimetara udaljen od rane. Naime, otrov ovih riba je, kao i većine morskih bića, termolabilan, dakle razgrađuje se na višoj temperaturi, pa ćete bol relativno ublažiti jedino toplotom.

U slučaju uboda ribe kamen, neophodno je da hitno potražite lekarsku pomoć i primite protivotrov, jer ovakav ubod može biti fatalan.

(/slika2)Lekar će iz rane izvući ostatke bodlji ako ih ima (ponekad je potreban i rendgenski snimak da bi se to otkrilo), jer one i dalje danima ispuštaju otrov. Potom će ranu dezinfikovati i pratiti kako se situacija razvija, jer su zabeleženi slučajevi gangrene i nekoliko meseci nakon uboda! Na žalost, bol je veoma dugotrajan i biće potrebno nekoliko meseci da svi simptomi prođu.

Zato je bolje sprečiti nego lečiti – u plićaku, naročito u tropskim morima, treba se kretati oprezno. Kamenjarkine bodlje su toliko jake i oštre da mogu da probiju i đon patika! I naravno, treba poštovati zlatno pravilo prirode – ništa ne dirati!

Koliko je kamenjarka otrovna, znaju i australijski Aboridžini, koji su priču o opasnoj ribi utkali u svoju mitologiju i folklor. Jedan aboridžinski ples prikazuje mladića koji u morskom plićaku traži hranu. Slučajno staje na kamenjarku i ubrzo umire u mukama. Tako Aboridžini s kolena na koleno prenose poučnu priču o opasnostima koje vrebaju u prirodi.

Lavovi u vodi

Ribe lavovi dobile su ime po bodljama koje podsećaju na lavovsku grivu. Ima ih uglavnom u tropskim morima, od Crvenog mora do Indijskog okeana, mada su zabeleženi slučajevi ovih riba u vodama gde inače ne bi trebalo da se nalaze.

Jedan primerak nađen je u južnom Mediteranu devedesetih godina prošlog veka, a dosta ovakvih uljeza primećeno je na istočnoj obali SAD. Razlog je voda koju brodovi koriste za balast, i koju ispuštaju kad stignu u luku. Kako je larva ribe lava nalik planktonu u najranijim danima, brodovi je lako pokupe kada tankuju vodu za balast. Statistike kažu da brodovi na ovaj način svakog dana prevezu oko 3.000 sitnih životinja. I tako beba ribe lava proputuje svet i nastani se tamo gde joj nije mesto.

Riba lav je izuzetno lepih boja i kada je vidite prosto imate želju da je dodirnete. A to i nije tako teško, jer voli relativno plitke vode i danju obično pluta nepomično kraj stena i korala. Ali, kao i u slučaju kamenjarke i škarpine – prste k sebi!

Duge bodlje ribe lava takođe sadrže otrov, koji vas doduše neće ubiti, ali će izazvati mnogo neprijatnosti. Za prvu pomoć važi ista priča: ubodeno mesto tretirati toplotom. Protivotrov, srećom, nije potreban.

Ova lepa riba je u zemljama istoka cenjena zbog ukusnog mesa, a na Zapadu izuzetno popularna među ljubiteljima akvaristike. Zato danas trgovina ribama lavovima godišnje obrne na milijarde dolara.

Dakle, ako do sada niste smislili čime u životu želite da se bavite, evo dve profitabilne ideje – krčkanje bujabesa i uzgajanje riba lavova. A možete i da nešto uradite za svoju dušu: zaronite i posmatrajte ova prelepa bića u prirodi. Takav doživljaj se ne meri novcem.