Pravno-politička bitka za Kosovo

Ukoliko Srbija u toku javne rasprave o Kosovu, koja je zakazana za 1. decembar pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, uspe da „loptu” zadrži na pravnom terenu ne treba da brine za ishod procesa koji je već označen istorijskim, smatraju stručnjaci za međunarodno pravo. Oni se, međutim, slažu i da će to biti teška misija jer će zagovornici kosovske nezavisnosti upotrebiti sva sredstva i argumente da dokažu da je „slučaj Kosova” pre svega političko pitanje. Prema saznanjima „Politike”, osim pozivanja na navodne zločine koje su srpske vlasti počinile prema kosovskim Albancima zbog čega im je bio nemoguć život u okviru Srbije, u podnescima koje su sudu dostavile zemlje koje podržavaju nezavisnost Kosova kao argument, između ostalog, se navodi i to da je Kosovo već postalo država i da je to nepovratno stanje.

Prema oceni profesora Jana Klefnera iz Instituta za međunarodno pravo u Amsterdamu čak i da su počinjeni zločini na Kosovu prema pripadnicima albanske manjine to ne može da bude razlog za jednostrano otcepljenje.

Profesor međunarodnog prava dr Smilja Avramov ističe da Povelja UN-a ne dopušta manjinama pravo na samoopredeljenje. Ona podseća da je Drugi svetski rat počeo Hitlerovim izjavama da su prava nacionalnih manjina ugrožena i da je napao Poljsku sa objašnjenjem da je ugrožena nemačka manjina.

„Imajući u vidu baš taj momenat UN su 1945. godine donele Povelju u kojoj se ne pominju manjine. One su izbačene kao kategorija iz sistema UN-a, a težište je bačeno na poštovanje prava čoveka, individue bez obzira na rasu i veru i naciju”, kaže dr Avramov.

Iako je Međunarodni sud pravde sudska instanca sa najvećim autoritetom stručnjaci za međunarodno pravo ne isključuju mogućnost političkih pritisaka na sudije. Tim pre, što su za ovaj proces zainteresovane dve supersile: SAD i Rusija. Obe su podnele svoje argumente – SAD u prilog, a Rusija protiv nezavisnosti Kosova i po svoj prilici obe će učestvovati i u usmenom delu rasprave što će biti presedan u istoriji ovog suda osnovanog 1945. godine.

Prema rečima dr Smilje Avramov pad autoriteta suda je očigledan jer su SAD već pokazale da ne poštuju njegove odluke.

„U ovom trenutku posthladnoratovske ere kada su SAD krenule u seriju ratova one su odbacile ceo međunarodnopravni sistem UN-a, onako kako je postavljen posle Drugog svetskog rata. One imaju negativan politički uticaj na UN, na sud i na neke specijalizovane agencije UN-a kao što su Unesko, Međunarodna organizacija rada. Sem toga najviši funkcioneri Amerike u mnogim svojim govorima izričito naglašavaju da će poštovati principe međunarodnog prava samo dok odgovaraju njihovim interesima”, kaže dr Avramov.

Ni dr Dušan Reljić iz nemačkog Instituta za međunarodnu politiku i bezbednost ne spori da postoje politički uticaji na sud, ali je uveren da oni ne mogu presudno da utiču na odluke suda.

„Pravna pitanja nikada nisu izolovana i nezavisna od političkog konteksta. Ne može se očekivati da će odluka suda biti niti suva pravna odluka niti čisto politička već kao što je to uvek u takvim stvarima u međunarodnom pravu, ona će biti proizvod svih uticaja. Ne sme se nijednog trenutka precenjivati bilo čiji uticaj na donošenje pravnih odluka. Rusija i Amerika se uključuju u proces zbog političkih implikacija, a ne zbog toga što sam sud ima toliki značaj”, smatra dr Reljić. On naglašava da s obzirom na činjenicu da sudsko veće čini 15 sudija iz različitih zemalja trebalo bi očekivati i da će njihova mišljenja biti podeljena, odnosno da će postojati većinsko i manjinsko mišljenje.

Čak i ako odluka suda bude u korist Srbije, ne može se očekivati da zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova povuku odluku. Najviše čemu se možemo nadati jeste obnova pregovora o statusu Kosova. Prema oceni direktora agencije „Skvajer Sanders” Džima Džatrasa, koji zastupa srpske interese u SAD, ni pregovori nisu nešto što će se desiti u skorije vreme. Prema njegovim rečima, uprkos neuspesima koje su SAD doživele u Iraku, Avganistanu i u Gruziji, kreatori američke politike očito ne žele da priznaju da ikada mogu da pogreše. Obnoviti pregovore značilo bi, de fakto, priznati američku grešku. Zato bi, kako kaže, potpuno obustavljanje procesa priznavanja Kosova, što bi moglo da se desi, stvorilo utisak u međunarodnoj zajednici da Kosovo nije država i da mora da se traži neko drugo rešenje.

Jelena Cerovina