Subota, 06.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Autor: Zoran Milivojević

Magazin
17.05.2021 u 08:00
Zoran Milivojević za „Politiku”: Šta je sinhedonija?
Na pitanje kako ljudi reaguju na tuđu sreću, nema univerzalnog odgovora. Međutim, upravo to kako neko reaguje na sreću drugog čoveka pokazuje njegov odnos prema tom drugom. Kako reaguju prijatelji? Njima je drago što je drugi srećan, tako da i oni dele njegovu sreću. Kako reaguju neprijatelji? Njima je krivo što je drugi srećan i dobijaju želju da nekim svojim postupkom pokvare sreću drugoga. Kako reaguju oni koji nisu ni prijatelji ni neprijatelji? Oni su po pravilu ravnodušni prema tuđoj sreći. Kada je neko srećan zato što je neko drugi srećan, u pitanju je jedna vrsta saosećanja za koju ne postoji reč u našem jeziku. Kada se s drugim saoseća u nekoj njegovoj nesreći zbog koje drugi pati, tada postoje reči kao što su „sažaljenje”, „saučešće”, „samilost” i slične. Međutim, kada se saoseća u
Magazin
10.05.2021 u 08:00
Zoran Milivojević za „Politiku”: Mit o roditelju uzoru
Kada kažemo da je neko nekome uzor, onda pretpostavljamo da osoba želi da liči na onoga ko joj je uzor. U osnovi je to proces poistovećivanja (identifikacije) s uzorom. Kada se neko poistoveti sa svojim uzorom, kasnije počne da se ponaša kao osoba-uzor i da razvija iste ili slične karakterne osobine. Nekada se ovaj proces naziva „učenje po modelu”, pri čemu se misli da je osoba-uzor model od koga se preuzimaju načini mišljenja, vrednosti, pogled na svet i načini ponašanja. Identifikacija jeste jedan od tri glavna načina na koji neko izgrađuje svoj identitet. Pored poistovećivanja s uzorima, osoba sama zaključuje ko je ona, kao što prihvata i poruke drugih kojima joj drugi poručuju ko je ona. Upravo su deca u jednom dugoročnom procesu izgradnje vlastitog identiteta i ličnosti. Zato je veoma
Magazin
03.05.2021 u 08:00
Zoran Milivojević za „Politiku”: Potreba za putovanjem
Jedno istraživanje o tome šta ljudima najviše nedostaje tokom veoma ograničenog življenja u ovoj epidemiji, koja traje više od godinu dana, pokazalo je da su to putovanja. Čak i oni koji su bili sumnjičavi prema vakcinama, odlučili su da se vakcinišu kako bi mogli da putuju. Odgovor na pitanje zašto su ljudima toliko važna putovanja jeste u tome da im ona zadovoljavaju brojne psihičke i emotivne potrebe. Otputovati negde znači promeniti okolinu i iz uobičajene rutine otići na neko drukčije, bolje mesto. Što je svakodnevica teža, monotonija, odgovornija, punija odricanja i žrtvovanja to je potreba za promenom okruženja snažnija. Ljudi mogu da žive frustrirano neko vreme, ali ako to postaje predugo, onda ili tonu u letargiju i apatiju ili počinju da „izgaraju”. Sindrom izgaranja manifestuje se kao
Magazin
26.04.2021 u 08:00
​Zoran Milivojević za „Politiku”: Infantilan otac
Kada žena rodi dete, ona se po prirodi stvari okreće prema bebi i posvećuje joj svoju pažnju. To je prirodan proces jer majka ulazi u simbiozu s detetom, što znači da se ponaša kao da je dete deo njene ličnosti. Dok je tokom trudnoće dete bilo deo njenog tela, ona, nakon porođaja, nastavlja da se ponaša kao da je dete deo nje, kao deo njenog Ja. Psihička simbioza znači da se majka i beba, to jest malo dete, ponašaju kao da su celina, kao da su jedna ličnost. Intenzivna faza simbioze traje do detetove treće ili četvrte godine. Emotivno zreli muškarac prihvata simbiotski odnos majke i deteta kao nešto što je prirodno i brine se da zadovolji potrebe i majke i deteta. Ako je muž pre rođenja deteta bio na prvom mestu kod supruge u smislu njene pažnje, sada prihvata da je dete na prvom, a on na drugom
Magazin
19.04.2021 u 08:00
Zoran Milivojević za „Politiku”: Tri polja javnosti
Ljudi su društvena bića, što znači da im je važno da su emotivno povezani s drugim ljudima, da su im drugi ljudi važni, kao i da im je važno kako ih doživljavaju drugi ljudi. Zato svakog pojedinca možemo predstaviti kao figuru u njegovom socijalnom polju – okruženog drugim ljudima. Takvo predstavljanje jeste tačno, ali je istovremeno nedovoljno razrađeno i zato nedovoljno za jasno razumevanje društvenih odnosa neke individue. Prvo razlikovanje u socijalnom polju jeste razlikovanje osobinih odnosa s onim ljudima s kojima je bliska od onih s kojima nije bliska. U prvom slučaju radi se o onom delu socijalnog polja koji zovemo bliskost, a u drugom je reč o javnosti. Odnosi između bliskih ljudi bitno se razlikuju od međusobnih odnosa ljudi koji nisu bliski – koji su na distanci. Znati za razliku između
Magazin
12.04.2021 u 08:00
Zoran Milivojević za „Politiku”: Zločin otuđivanja deteta
Savremeni brakovi su pod velikim pritiskom. Nekada, kada su brakovi bili potreba, mnogo je više emotivnih i drugih niti povezivalo partnere. Danas je to uglavnom ljubav, ali i prolazna zaljubljenost. Zbog toga će se od pet sklopljenih brakova dva razvesti u nekom trenutku. Kada je u pitanju razvod muža i žene koji nemaju decu, stvari su relativno neproblematične. Međutim, kada se razvodi brak u kome su dete ili deca, tada stvari mogu da postanu veoma komplikovane. Razvodom se konstatuje da on i ona više nisu muž i žena, ali oni ostaju u ulogama oca i majke, najčešće dugi niz godina. Razvod, stres za sve Razvodi su uvek neprijatni i veoma stresni, ne samo bivšim supružnicima, nego i njihovim bliskim ljudima. Ali najstresniji su deci. Ona ne žele da izgube ni tatu ni mamu, ne žele da biraju
Magazin
05.04.2021 u 08:00
Zoran Milivojević za „Politiku”: Ne projektuj se
Kada neko sretne osobu koja mu jako liči na neku drugu osobu iz njegove prošlosti s kojom je imao neko iskustvo, bilo prijatno bilo neprijatno, onda će se to iskustvo iz prošlosti „ugraditi” u način na koji neko doživljava tu novu osobu. Rezultat će biti da emotivni odgovor na novu osobu neće biti realističan – u skladu sa stvarnošću – već će biti iskrivljen zbog „kontaminacije” iskustvom iz prošlosti. Ovaj uticaj prošlog iskustva će se ostvariti čak i ako je osoba svesna ove asocijacije. To su situacije kada neko izjavi: Što me ovaj čovek podseća na onog čoveka. Princip sličnosti Ovakav uticaj prošlosti objašnjava se jednom vrstom učenja koja je tipična za konkretno mišljenje, to jest mišljenje u slikama i predstavama. U susretu s licem iz prošlosti osoba je nešto naučila, a onda kada se
Magazin
29.03.2021 u 08:00
Zoran Milivojević za „Politiku”: Crtaći i detetov um
Svedoci smo da brojne velike filmske kompanije, poput „Vornera brosa” i „Diznija”, pokazuju sklonost da „ponište” brojne crtane filmove čiji su junaci obeležili odrastanje brojnih generacija. Prvi cenzurisani crtani lik koji najavljuje trend je Pepe le Tvor. Mnogima se ovakvi potezi čine potpuno nerazumnim i neprihvatljivim. Za razumevanje ovakvih poteza potrebno je razumeti društveni kontekst koji poslednjih godina postoji u američkom društvu. Najkraće rečeno, kompanije poništavaju ove crtaće iz straha da bi i same mogle da budu poništene. „Poništavanje” na vreme Društvene mreže su omogućile novi tip komunikacije u kojoj neko pojedinačno mišljenje da je neka pojava diskriminatorska ubrzo dobija, poput grudve koja se pretvori u lavinu, ogromnu podršku „ratnika za socijalnu pravdu” koji
Magazin
22.03.2021 u 08:00
Zoran Milivojević za „Politiku”: Razgovori sa samim sobom
Neprijatna osećanja su signal da nismo u skladu sa spoljašnjim svetom. To zapravo znači da naš sistem predstava o tome kako svet i drugi treba da funkcionišu nije u skladu sa stvarnim svetom i drugim ljudima. Nekada je za taj nesklad odgovoran stvarni uzrok, a nekada su naše predstave nerealistične. Neprijatna osećanja mogu biti i rezultat nezadovoljstva sobom, opet zbog nesklada između toga kako mislimo da treba da delujemo i toga kako smo zaista delovali. Ovakva osećanja su signal da postoji problem, bilo da je njegov uzrok u nama, bilo da je u stvarnom svetu. Neprijatna osećanja fokusiraju našu svest na problem, kao što bol u nekom delu tela usmerava našu svest na taj deo tela. Kada postoji problem, tada ljudi razmišljaju o njegovom rešenju. Kako neprijatne emocije fokusiraju našu svest na
Magazin
15.03.2021 u 08:00
Zoran Milivojević za „Politiku”: ​Sindrom Petra Pana
Kao što je poznato, Petar Pan je dečak koji nikada nije odrastao. Živeo je u zemlji Nedođiji gde je to bilo moguće, a gde je vodio družinu „izgubljenih dečaka”. Zbog tih njegovih osobina nastao je „sindrom Petra Pana” kojim se opisuju muškarci koji nikada nisu zaista odrasli, koji su ostali večiti dečaci. Iako je ovaj sindrom uveden u literaturu 1983. godine, čini se da je danas sve više onih muškaraca čije ponašanje zaslužuje da se svrstaju u ovaj sindrom. Zašto je sve više muškaraca koji ne žele da odrastu? Iz istog razloga iz kojeg ni žene ne žele da odrastu, a to je zbog toga što imaju negativnu predstavu o odraslosti. Kada uđu u one godine u kojima bi trebalo i da emotivno odrastu i da, na primer, uđu u ozbiljne veze i prihvate odgovornost za stvaranje porodice, oni ustuknu, povuku se i
Početna / Zoran Milivojević
06.06.2026 u 20:35
Dmitrijev: Boris Džonson dobio milion funti da poremeti mirovni proces
06.06.2026 u 20:32
Pakistanski ministar Mohsen Nakvi stigao u Teheran na razgovore
06.06.2026 u 20:29
Litvanija: socijaldemokrate pokrenule postupak raspuštanja vladajuće koalicije
06.06.2026 u 20:23
Žena povređena u saobraćajnoj nesreći u Čačku
06.06.2026 u 20:23
Bitka za Unu i Trgovsku goru
06.06.2026 u 20:19
Pet zatvorenika u Iranu osuđeno na smrtne kazne
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation