Nedelja, 07.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Zoran Milivojević

Komentari

19.08.2017 u 09:00

Ugovor sa tinejdžerom

Kada dete uđe u pubertet i adolescenciju mnogi roditelji otkrivaju da njihovo prethodno „zlatno dete” menja ponašanje buneći se protiv roditeljske kontrole u borbi za veći stepen lične slobode. Tipično je da mladi u svojoj borbi za veća prava, zaboravljaju na svoje obaveze. Kako je adolescencija veliki izazov za mnoge roditelje, predstavićemo jednu tehniku – ugovor sa tinejdžerom – koja im može pomoći da tokom ovog perioda postave granice i kanališu porodičnu dinamiku. U pitanju je pisani dokument čiju konačnu verziju sastavljaju roditelji i tinejdžer, a u kome su jasno navedena roditeljska očekivanja od tinejdžera; tačno određene negativne posledice ukoliko se tinejdžer ne pridržava ugovora; kao i pozitivne posledice ukoliko ga se pridržava.

Život i stil

12.08.2017 u 08:00

Još više istog

Kako je život dinamičan, neizbežno je da se u ličnom, profesionalnom i društvenom životu stalno pojavljuju raznorazni problemi. Kada je pojedinac ili grupa ljudi suočena s nekim važnim problemom, tada razmišlja kako ga je najbolje rešiti. Nakon što definišu rešenje koje bi trebalo da bude najbolje za dati problem, ljudi ga sprovode u praksi. Međutim, šta se dešava kada nastane „nemoguća situacija” i pokaže se da rešenje koje je izabrano kao najbolje – ne rešava problem? Inteligentno bi bilo zaključiti da zato što ne donosi željeni rezultat, „najbolje” rešenje i nije tako dobro, te da bi trebalo promeniti pristup, drukčije definisati problem i pokušati nešto drugo. To bi bilo inteligentno, ali suviše često se dešava nešto sasvim suprotno: uprkos tome što „najbolje rešenje” u praksi ne daje željeni

Život i stil

05.08.2017 u 09:00

Psihopata! Šta sad?

Kako se nositi sa ljudima koje svrstavamo u kategoriju „psihopate”? Najbolji savet je: izbegavati ih u širokom luku. Ako ste zanimljivi nekom psihopati, to znači da na vas gleda kao na neku vrstu plena, da očekuje neku dobit. Zato je najbolje ne stupati u odnos, odbijati pozive za komunikaciju, jer sa uspostavljanjem i održavanjem odnosa psihopata sebi daje neka „prava” nad drugom osobom. Problem sa gornjim savetom jeste u tome što mnogi ljudi veoma kasno prepoznaju da su u odnosu sa psihopatom. Nekada psihopata krije svoje pravo lice iza maske normalnosti ili, čak, izuzetnosti. Njega ili nju drugi doživljavaju kao „divnu osobu”. Onda kada neko shvati da je u odnosu sa psihopatom, izlazak iz takvog odnosa je najbolje rešenje.

Život i stil

30.07.2017 u 09:00

Ko je psihopata?

Kako psihopatologija obuhvata skup različitih duševnih, mentalnih i emocionalnih poremećaja, izrazi „psihopatija” i „psihopata” se povremeno koriste u javnosti u najširem značenju da bi se označila osoba sa nekim od ovih poremećaja. U medicini se izraz psihopata ranije koristio u jednom užem značenju, da bi se označila kategorija koja se danas naziva poremećaji ličnosti. Iako se izraz psihopata i dalje koristi u neformalnoj stručnoj komunikaciji, on je izbačen iz formalne komunikacije zbog svog pejorativnog i stigmatizujućeg značenja. Izrazi koji se koriste su disocijalni, to jest antisocijalni poremećaj ličnosti. Glavni poremećaj kod psihopate jeste njegov odnos prema drugim ljudima.

Život i stil

23.07.2017 u 09:00

Rane odluke

Deca nemaju dovoljno razvijenu sposobnost mišljenja, nemaju dovoljno informacija, često pogrešno tumače neke događaje ili poruke drugih, i zato prave brojne greške u zaključivanju. Zato dete nije u stanju da se odupre ni pogrešnim porukama važnih drugih – roditelja i drugih autoriteta, vršnjaka, medija – već ih nekritički usvaja. Kada dete pogrešno zaključi o nekom važnom pitanju, bilo da se ono tiče njegove slike o sebi, slike o drugim ljudima ili neke važne životne vrednosti, i kada takav pogrešan zaključak ostane nepromenjen, to mu može praviti velike probleme u kasnijem životu. Kako dete gradi svoj sistem uverenja o realnosti, oni zaključci koje izvodi najranije postaju temeljna uverenja od kojih dete polazi kao od dokazane pretpostavke u daljem razvijanju svog znanja o sebi, drugima i svetu. Kada je

Život i stil

16.07.2017 u 09:00

Medejina osveta

Jedna od najstrašnijih stvari jeste ubistvo malog deteta. Kada to čini njegov roditelj koji bi po prirodi stvari trebalo da ga voli, neguje, čuva i štiti, to je toliko užasan postupak da je mnogima nepojmljiv. Svako ljudsko ponašanje, pa i ona najužasnija, izvire iz neke iskrivljene logike onih koji se tako ponašaju. Za slučajeve čedomorstva je tipično da majka ubija dete zato što veruje da će joj rađanje deteta „upropastiti” život. Ona je u nekoj vrsti dileme „ili ili”, u kojoj treba da odluči čiji život će uništiti – svoj ili detetov. Postoji još jedan motiv iz kojeg se roditelj odlučuje da ubije dete: da se osveti drugom roditelju jer zna da će mu tako naneti najveću moguću patnju. Takav motiv je opisan još u antici. U Euripidovoj „Medeji”, nakon što je Medeju i zajedničku decu zbog druge

Život i stil

09.07.2017 u 09:00

Paranoja

Naivnost je uverenje da su svi ljudi dobri i dobronamerni. Zato naivna osoba ignoriše one signale koji mogu da ukažu da se drugi samo predstavlja kao prijateljski naklonjen dok krije svoje prave namere. Sumnja je ono osećanje koje ljudi počinju da osećaju kada ocene da se u načinu na koji im se drugi predstavljaju nešto ne uklapa. Kada se sumnja onda kada treba, sumnja jeste veoma korisno osećanje. Osećanje sumnje može da bude i preterano, konstantno i zbog toga nerazumno. Osoba koja veruje da su ljudi, bilo neki određeni bilo većina ljudi, neprijateljski nastrojeni prema njoj doživljavaće ljudsko društvo kao neprijateljsko mesto. Zato će ona u socijalnim kontaktima biti napeta, uvek oprezna i sumnjičava. Dobronamerna ili neutralna ponašanja drugih će iskrivljeno tumačiti u skladu sa svojim očekivanjima i

Život i stil

02.07.2017 u 08:00

Hrabrost

U svakom ljudskom društvu postoje brojne priče o herojima u kojima se slave njihova hrabra dela. Ove priče služe kao pedagoške poruke novim generacijama kako se treba ponašati u opasnim vremenima i za šta „vredi umreti”. Pričama o herojskom žrtvovanju pojedinaca se poručuje da zajednica kojoj pripada junak jeste vrednija od njegovog života. Kako je savremeni čovek mnogo više usmeren na sadašnjost i budućnost nego na prošlost, sve je manje pojedinaca koji su spremni za bilo koje hrabro, herojsko delo. Zato je potrebno da pojasnimo savremeno viđenje koncepata kao što su „hrabrost” i „kukavičluk”. Svakodnevni život je pun raznoraznih rizika, od hodanja klizavim pločicama nakon tuširanja do prelaska preko ulice. Pored ovih rizika koji su za većinu prihvatljivi i čine deo normalnog života, postoje i

Život i stil

25.06.2017 u 08:00

Novac i sreća

Verujem da bi velika većina ljudi, kada bi ih neko pitao šta im je potrebno da postanu srećniji, jednostavno odgovorili da bi ih usrećilo kada bi imali mnogo više novca. Razlog za to je što u ljudskom umu postoji jednačina prema kojoj se nedostatak novca poistovećuje sa osećanjem nesrećnosti, a višak novca sa osećanjem sreće. Smatra se da što je više novca, to je veći doživljaj sreće. Ovakvo uverenje je jedan od glavnih razloga zbog kojih ljudi sebi postavljaju kao važan životni cilj da ostvare što bolje finansijsko stanje, da postanu bogati. Međutim, istraživanja su pokazala da odnos novca, sa jedne strane, i doživljaja sreće i zadovoljstva životom, sa druge strane, nije tako jednostavan. Kada ljudi nemaju dovoljno novca da bi zadovoljili svoje osnovne potrebe – kada žive u zoni relativnog

Život i stil

18.06.2017 u 08:00

Upravljanje brigama

Rezultati različitih istraživanja su pokazali da ljudi u našem regionu previše brinu u odnosu na neke druge, od nas geografski udaljene narode. Kada veliki broj pojedinaca značajan deo svog vremena svakodnevno posvećuje zabrinutosti oko najrazličitijih stvari, to smanjuje njihov doživljaj kvaliteta sopstvenog života. Zabrinutost jeste korisno osećanje koje nam pomaže da se zaštitimo od mogućih budućih negativnih scenarija. Dobit koju imamo od zabrinutosti je dvojaka. S jedne strane se pitamo šta možemo da učinimo u sadašnjosti kako bismo sprečili zamišljeni negativni razvoj. Sa druge strane se pitamo, ukoliko takav razvoj ne možemo da sprečimo, kako da se što bolje pripremimo za njega ukoliko se obistini. U našem mentalitetu postoje različiti razlozi koji čine da su ljudi zabrinuti i onda kada

Prethodna Sledeća

Početna / Zoran Milivojević

07.06.2026 u 11:30

Vukomanović spreman za odbranu titule

07.06.2026 u 11:26

Havana u stanju pripravnosti: civilima se deli oružje

07.06.2026 u 11:24

Dmitrijev: Rusija ima veliki potencijal za razvoj AI industrije

07.06.2026 u 11:23

Srpska malina ostaje visoko kvalitetna, očekuje se za trećinu veći rod nego lane

07.06.2026 u 11:10

Ruski dron pogodio objekat nuklearne infrastrukture u Ukrajini

07.06.2026 u 11:09

Policija uhapsila dvojicu muškaraca na prvom koncertu Kanjea Vesta u Holandiji