Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.45	102.06	101.75
127.32	128.08	127.7

Magazin

23.03.2020 u 08:00

Korona-anksioznost

Svetska epidemija koronavirusa i bolesti koju uzrokuje retko koga ostavlja ravnodušnim. Nevidljivi, mikroskopski sitan neprijatelj može biti prisutan bilo gde i bilo ko može biti ugrožen. Prirodno je da na takvu situaciju ljudi reaguju strahovima kao što su strah, zabrinutost, teskoba i panika. Strah. U ovakvim okolnostima strah je prirodna i korisna reakcija. Neki ljudi greše jer svoj strah vide kao problem, umesto da kao problem vide situaciju na koju reaguju strahom. Sva osećanja koja ubrajamo u porodicu strahova se pojavljuju onda kada osoba proceni da nju ili nešto što je za nju visoka vrednost, ugrožava nešto što je jače od nje. Zbog toga strah motiviše osobu da se skloni ili pobegne iz situacije u kojoj je ugrožena i ode u onu drugu u kojoj ono što je ugrožava ne postoji. Na žalost, kada

Magazin

16.03.2020 u 08:00

Čitanje tuđih osećanja

Poznato je da neki ljudi veštije i uspešnije komuniciraju s drugima nego što to čine ostali. Jedno objašnjenje je da su to ljudi koji imaju razvijene „socijalne veštine”. Da bi neko bio socijalno vešt, on mora dobro da proceni trenutno stanje osobe s kojom komunicira, a to će moći samo ako je u stanju da „pročita” kako se data osoba oseća u datom trenutku. Kao što neko mora da bude pismen da bi mogao da čita, isto tako neko mora da bude emotivno pismen da bi mogao da čita kako svoja, tako i tuđa osećanja. Koncept emotivne pismenosti podrazumeva da postoji emotivni razvoj tokom koga se uči prepoznavanje i imenovanje konkretnih osećanja, kao i način njihove povezanosti s određenim životnim situacijama. Emotivna pismenost Smatra se da su emotivno nepismeni oni ljudi koji nisu u stanju da

Magazin

09.03.2020 u 08:00

Omiljeno dete

Svi koji imaju dvoje ili više dece znaju koliko je veliki problem ljubomora između dece. Što je deci lakše da se međusobno upoređuju, to su ljubomornija. Iz toga proizlazi da kada su deca istog pola i što je razlika u godinama između dva deteta manja, to je njihova ljubomora više izražena. U početku je to ljubomora starijeg deteta prema mlađem koje reaguje na to što mora da deli roditeljsku pažnju i ljubav s mlađim detetom. Kasnije, kada mlađe dete malo poraste, ono postaje ljubomorno na starije dete koje je u mnogim stvarima sposobnije od njega. Kada roditelj komunicira s jednim detetom, drugo dete to gleda i upoređuje s komunikacijom tog roditelja prema njemu. Ako vidi neku bitnu razliku, tada pomišlja da roditelj „više voli” drugo dete, što podgreva njegovu ljubomoru. Roditelji su svesni da je njihovo

Magazin

02.03.2020 u 08:00

Spontanost s empatijom

Kada su ljudi u ljubavnoj vezi ili u braku, tada po pravilu očekuju jedno od drugog iskrenost, to jest otvorenost, bar kada su važne stvari u pitanju. Jedna od definicija bliskosti jeste upravo da osobe dele jedna s drugom ono što im je važno. Čak i kada jednoj osobi nije važno ono o čemu priča drugi, samo zbog toga što je to drugom važno, to i njoj postaje važno. Ako iskrenete čašu punu vode, iz nje poteče voda. Dakle, „iskrenost” dolazi od „krenuti iz”. Kada se jedna osoba otvori i iz nje krenu neki sadržaji, veoma je važan način na koji ona to čini. Tako, na primer, nije svejedno da li to osoba čini impulsivno ili spontano. Opasne impulsivne reakcije U čemu je razlika između impulsivnosti i spontanosti? Impulsivne reakcije su uvek praćene veoma snažno emocijom, kao kada osoba u

Magazin

24.02.2020 u 08:00

Ko krade psihoterapiju

Opšte je poznato da se u svojim počecima psihoterapija, kao metod lečenja duše ljudi s emocionalnim problemima, razvijala u okviru medicine. Poznati lekari, psihijatri i neurolozi, od Sigmunda Frojda, Alfreda Adlera, Karla Gustava Junga, Miltona Eriksona, Arona Beka, Viktora Frankla, Erika Berna, Frica Perlsa, Irvina Jaloma, kao i mnogi drugi, davali su svoje pionirske doprinose razvoju različitih pristupa psihoterapiji. Na domaćem terenu razvoju psihoterapije su značajno doprineli naši lekari i psihijatri: Vojin Matić, Hugo Klajn, Vladeta Jerotić, Milan Popović, Ljubomir Erić, Nevenka Tadić, Tomislav Sedmak, Branko Gačić, da spomenemo samo neke iz „stare garde”. Monopol nad psihologijom Ukoliko se usvoji jedna čudna zakonska inicijativa Društva psihologa Srbije, svim gore navedenim

Magazin

17.02.2020 u 08:00

Teorije o koronavirusu

Mogućnost smrtonosne zaraze pokreće najdublje strahove u ljudskom biću. Iako srednjovekovne epidemije kuge još uvek rezoniraju u našem kolektivnom nesvesnom, brzo smo zaboravili svetsku epidemiju (pandemiju) gripa nazvanog Španska groznica koja je neposredno nakon Prvog svetskog rata uzrokovala smrt oko 90 miliona ljudi – mnogo veći gubitak života nego u Prvom i Drugom svetskom ratu zajedno. Nedavne epidemiološke pretnje, poput „ptičijeg” i „svinjskog” gripa, nakon početne panike, a nakon što su zaustavljene, ostavile su utisak da se radilo o marketinškom potezu farmaceutskih kompanija i lobija s ciljem prodaje vakcina. Krivac čudan jelovnik Pojava novog tipa koronavirusa u Kini, a zatim i u drugim zemljama, ponovo budi arhetipski strah od smrtonosne zaraze. S obzirom na nedostatak

Magazin

10.02.2020 u 08:00

Kada porastem biću vloger

Vloger! Za one koji ne znaju, ova engleska reč blogger je nastala spajanjem reči bloger, koja se odnosi na onoga ko piše komentare o različitim pojavama i to objavljuje na internetu u obliku autorskog bloga, i reči video. Vloger je osoba koja postavlja svoje video-snimke u kojima komentariše određene pojave na različitim platformama od kojih je najpoznatija Jutjub. Cilj svakog vlogera jeste da sadržajima koje nudi, ali i svojim šarmom, duhovitošću i političkom pozicijom privuče što više pratilaca. Kada broj pratilaca postane veoma veliki, tada dati vloger postaje interesantan onim kompanijama koje žele nešto da reklamiraju njegovoj publici i koje su spremne da to plate. Što je veći broj pratilaca, to je veća količina novca koji se sliva u džepove tog vlogera. Popularnost kao životni

Magazin

20.01.2020 u 08:00

Problemi preterano empatičnih

Kada su nam važni drugi ljudi, onda nam je važno i kako se oni osećaju. Kada je reč o osećanjima, onda je glavni princip u svim oblicima prijateljskih odnosa saosećajnost. To jednostavno znači da nam je žao kada pati neko ko nam je važan, i da nam je drago kada se ta osoba prijatno oseća. Ovaj princip nije samo reaktivan, u smislu da samo reagujemo na osećanja nama važnih ljudi, nego je i proaktivan. To znači da mi činimo određene radnje kako bi se oni koji su nam važni prijatno osećali, a izbegavamo da činimo ono što ih iritira. Šta je s osećanjima onih ljudi koji nam nisu važni? Saosećanje s nepoznatim Da li ćemo saosećati s njima ili nećemo zavisi od nesvesnog procesa koji zovemo poistovećivanje ili identifikacija. Što više u nepoznatoj osobi nesvesno vidimo sebe ili nekoga ko nam je

Magazin

06.01.2020 u 08:00

O prijatnim osećanjima

U svakodnevnom govoru uobičajeno je da kada se neko zbog nečega neprijatno oseća kaže da se loše oseća, a da kada se oseća prijatno kaže da se oseća dobro. Razumljivo je da ljudi ne žele da se osećaju loše, već da žele da se osećaju dobro. Iz toga proizlazi da su neprijatne emocije loše, a prijatne – dobre. Ovakvom vrednovanju doprinose i stručne oznake u psihološkim tekstovima, prema kojima su neprijatna osećanja označena kao „negativna”, a prijatna osećanja kao „pozitivna”. Ove stručne oznake su zavodljive jer su nastale iz sasvim drugih razloga, a ne kao vrednosne oznake za osećanja. Naime, kada je psihologija nastajala kao nauka, preuzimala je modele od tada dominantnih nauka hemije i fizike. Tako su tadašnji psiholozi počeli da govore o „valentnosti” osećanja posmatrajući ih kao jone. Ona

Magazin

16.12.2019 u 08:00

Neispavana generacija

Koliko sati spavate? Koliko sati spavaju vaša deca? Kako se osećate kada se probudite? Da li radni dan počinjete sa osećanjem svežine? Odgovori na ova pitanja ukazuju na jednu tihu i skrivenu epidemiju u savremenom društvu, a to je epidemija neispavanosti. Ljudski organizam ima svoj bioritam na koji ne možemo uticati, a koji je usklađen sa dobom dana i noći. Dovoljna količina spavanja je biološka potreba, veoma važna za telesno i duševno zdravlje, kao i za dobro mentalno funkcionisanje. Ljudi koji su naspavani bude se puni energije i životnog elana, a njihove intelektualne funkcije su optimalne. Zbog raznoraznih obaveza mi produžavamo budno stanje skraćujući vreme spavanja, verujući da se možemo dobro navići na „skraćeno” spavanje. Jedno istraživanje je pokazalo da postoji velika razlika između

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Zoran Milivojević