Petak, 05.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.74	117.39
	100.79	101.39	101.09
	127.45	128.21	127.83

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Zoran Milivojević

Magazin

09.12.2019 u 08:00

Roditelj kao drugar

Deca imaju potrebu da se igraju s drugom decom. Nekada, ne tako davno, deca su se igrala u dvorištima, igralištima i ulicama. Danas se taj javni prostor smatra potencijalno opasnim i samim tim neprikladnim za boravak dece bez nadzora odraslih. Jedno, odbačeno, zakonsko rešenje predlagalo je da deca do 12 godine ne smeju biti na ulici bez nadzora odraslih. Iz toga razloga, deca, naročito u većim gradovima, svoje drugare nalaze u vrtićima, s kojima se do određenog vremena međusobno igraju pod nadzorom odraslih. Ostatak vremena provode u svojim domovima, gde ih povremeno na nekoliko sati posećuje neki drug ili drugarica. Zato deca, naročito u onoj polovini porodica u kojima nemaju brata ili sestru, očekuju da se s njima igraju njihovi roditelji. Roditelji koji na ovaj način spasavaju svoju

Magazin

02.12.2019 u 08:00

Živeti radoznalo

Kada ljudi odrastu, često smatraju da dovoljno znaju o sebi, drugima i svetu, tako da po pravilu postaju manje radoznali nego što su bili u detinjstvu i mladosti. Možemo reći da odrasli ljudi često žive u svojim zonama udobnosti, koje su zapravo sazdane od poznatog i dobro shvaćenog dela sveta. Oko zone poznatog i predvidljivog nalazi se zona nepoznatog. U tom koordinatnom sistemu, radoznalost je težnja da se „zaviri” u nepoznato, da se doživi nešto novo, da se otkrije neki novi smisao. Ne sputavajte dečju znatiželju Radoznalost može biti difuzna, kada nekoga interesuje mnogo toga, a može biti fokusirana kada govorimo o nečijim interesovanjima. Drugim rečima, radoznalost, zainteresovanost je ona sila koja nas tera da širimo granice razumevanja sveta, drugih, ali i samih sebe. Svaki čovek je u

Magazin

25.11.2019 u 08:00

Šta je eko-anksioznost?

Ekološka anksioznost javlja se kao posledica zamišljanja buduće „ekološke katastrofe”, to jest brojnih negativnih promena za koje se veruje da će doneti klimatske promeneAnksioznost je jedno od osećanja koje ljudi ne razumeju baš najbolje. Na primer, trema je osećanje koje doživljavamo kada smo pred nekom određenom situacijom za koju procenjujemo da je ugrožavajuća jer se za nju nismo dovoljno pripremili. Međutim, anksioznost je strah pred neodređenom situacijom, tačnije pred celokupnom životnom situacijom za koju procenjujemo da nas prevazilazi, da nismo sigurni da s njom možemo da izađemo na kraj. Ovakvo osećanje može biti sasvim razumno kada je naša procena tačna, bilo da smo se mi promenili (razboleli, ostarili, itd.), bilo da se svet u kojem živom promenio. Ali kada je anksioznost rezultat naše

Magazin

18.11.2019 u 08:00

Roditelj i bes tinejdžera

Izlazak iz detinjstva i ulazak u mladalaštvo je po pravilu veoma buran period života. Promene u telu koje su došle s pubertetom čine da mlada osoba preispituje svoju raniju predstavu o sebi, kao i da odgovora na brojna pitanja koja sebi postavlja. U ovom periodu menja se i odnos prema vršnjacima i prema roditeljima jer po pravilu vršnjačka grupa postaje važnija od roditelja. Mladoj osobi postaje najvažnije da bude prihvaćena od vršnjaka, zbog čega se stalno pita da li je dovoljno zanimljiva, dovoljno privlačna, dovoljno popularna. Sve to čini da je unutrašnji život mlade osobe pun dilema, strahova, neizvesnosti – dakle buran. Ova neprijatna osećanja mogu činiti da je tinejdžer nervozan, da ima „spušten prag” tolerancije neprijatnih stimulusa, zbog čega u neočekivanim situacijama reaguje preterano,

Magazin

11.11.2019 u 08:00

Mržnja prema grupi

Ma koliko se to nama ne sviđalo, ipak su raznorazne predrasude deo društvene stvarnosti. Kao što i sama reč „predrasuda” upućuje, u pitanju je ono što dolazi pre rasuđivanja, neka vrsta „znanja unapred” koje najčešće nije tačno. Svaki čovek ima neki svoj pogled na svet koji uključuje pogled na različite tipove i grupe ljudi. Važan deo tog „pogleda” su vrednosti date osobe. Vrednosti su uverenja o tome da je nešto vredno, da je vrednije od nečeg drugog i manje vredno od nečeg trećeg. Ljudska priroda je takva da svaki čovek gleda na druge kroz „naočare” svojih vrednosti, a zatim ih ocenjuje. Što se drugi više ponašaju u skladu s vrednostima date osobe, to ih ona doživljava bližim sebi, prihvatajući i poštujući ih. Što se drugi više ponašaju na način koji ugrožava vrednosti date osobe, to ih ona

Magazin

04.11.2019 u 08:00

Toksični šef

Zaposleni ljudi provode svakodnevno osam sati na radnom mestu, iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Zato na njihovo mentalno i fizičko zdravlje značajno utiče emocionalna klima koja vlada između zaposlenih, bilo u pozitivnom bilo u negativnom smislu. Iako raznorazni događaji unutar preduzeća ili organizacije jesu izvor emocionalnih reakcija zaposlenih, reč je o kratkotrajnim reakcijama, dok su za one dugotrajnije – raspoloženje zaposlenih – najvažniji međuljudski odnosi koji vladaju u preduzeću. Optimalni odnosi u preduzećima i organizacijama jesu oni u kojima zaposleni osećaju da se međusobno uvažavaju i poštuju. Takođe je za dobro osećanje važno da svaki zaposleni smatra da svojim radom daje značajan doprinos zajedničkim ciljevima. U tom slučaju ljudi se dobro osećaju na svom poslu, čak i

Magazin

28.10.2019 u 08:00

Bes kao zastrašivanje

Emocionalna pismenost je znanje o osećanjima koje nam omogućava da „čitamo”, što znači da prepoznajemo i razumemo i tuđe i vlastite emocije. Kao što je poznato, osećanja se ne osećaju stalno, već samo u onim situacijama koje je osoba koja oseća procenila kao veoma važne. Intenzitet njenih osećanja ide po principu „što je važnije, to je snažnije”. Za razumevanje osećanja važno je da li onaj koji oseća reaguje na drugog kao osobu ili reaguje na ponašanje ili postupak drugog. Tako, na primer, ljubav, poštovanje, mržnja i prezir su osećanja koja su reakcija na nečiji zaključak o drugom kao osobi, dok je ljutnja osećanje koje je usmereno na neki određeni postupak ili ponašanje druge osobe. Upravo zbog toga je moguće imati jedno osećanje prema osobi, a drugo prema njenom ponašanju. Tako, na primer, možemo se

Magazin

21.10.2019 u 08:00

Sindrom praznog gnezda

Svaka porodica je zajednica koja prolazi kroz određene razvojne cikluse koji su zasnovani na razvojnim fazama njenih najmlađih članova. Postoji značajna razlika u dinamici porodice u kojoj je malo dete, predškolsko dete, tinejdžer, student ili odrasli sin ili kćerka. Smisao vaspitanja jeste da roditelji pripreme dete na samostalni život, da ono bude dovoljno socijalizovano i spremno da prihvati odgovornost za samostalno funkcionisanje u ljudskom društvu. Kada dete odraste, tada roditelji treba da pomognu detetu da se odvoji i da krene samostalnim putem. Dobar roditelj nije samo onaj koji detetu nudi ljubav i zaštitu, već onaj koji je svestan tog udaljenog cilja i koji dok dete prolazi kroz različite faze odrastanja, radi na osnaživanju detetove samostalnosti, ali i koji, kada dođe vreme za to,

Magazin

14.10.2019 u 08:00

Roditelji „seksi deteta”

Jedno od osnovnih dečjih prava jeste pravo da se bude dete. To jednostavno znači da se poštuje ona faza detetovog intelektualnog, emotivnog i socijalnog razvoja u kojoj se ono nalazi, i da se dete ne podstiče da se ponaša kao neko značajno stariji. Ideja razvoja podrazumeva da dete postepeno sazreva i da se u njegovom životu pojavljuju određene teme u skladu sa njegovim uzrastom i razvojnim fazama kroz koje prolazi. Neki roditelji žele da njihovo dete bude „naprednije” od druge dece, tako da ga podstiču da se ponaša kao starije nego što jeste, što kod roditelja stvara osećanje ponosa. Međutim, kada dete primeti da je voljeno samo onda kada se ponaša starije nego što jeste, ono razvija stav prema sebi da ono vredi i zaslužuje ljubav isključivo onda kada se ponaša kao starije, „starmalo”, što je

Magazin

30.09.2019 u 08:00

Dete i telo

Iako reč „seksi” nikako ne ide uz reč „dete”, sve su prisutnije tendencije koje spajaju ova dva pojma, a koje su prepoznate kao „rana seksualizacija” ili „hiperseksualizacija” dece. Pod „seksualizacijom” se podrazumevaju svi oni spoljašnji uticaji na dete koji dovode do toga da ono u dobi koja tome nije primerena postaje preterano zainteresovano za seks ili da sebe doživljava kao seksualni objekt ili da želi da bude seksualno privlačno. Reč je o procesu kojim se seksualnost kao odrasla tema nameće deci kontaminirajući njihovo detinjstvo i oduzimajući mu bezbrižnost i nevinost. Zahvaljujući medijima dete do puberteta upije na desetine hiljada seksualizujućih poruka koje „impregniraju” njegov nesvesni um i utiču na njegovo kasnije doživljavanje i ponašanje. Kako deca u odraslima nalaze uzore, ona

Prethodna Sledeća

Početna / Zoran Milivojević

05.06.2026 u 02:28

Preko dana sunčano, posle podne naoblačenje, do 30 stepeni

05.06.2026 u 02:20

Pentagon će otkazati plan o slanju raketa Tomahavk Nemačkoj

05.06.2026 u 02:03

Putin: Ustav dozvoljava kandidaturu 2030. godine, ne razmišljam o tome

05.06.2026 u 01:49

FIFA traži od navijača da doplate karte dobijene zbog tehničke greške

05.06.2026 u 01:33

Usvojeni Izveštaji o radu BIA i stanju bezbednosti u Republici

05.06.2026 u 01:19

Peskov: Odnosi Rusije i SAD ne idu unazad