Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Kolumnisti

10.12.2019 u 18:00

Uefa protiv Saveta bezbednosti UN

Da li je ovo moguće? Evropska fudbalska unija (Uefa) potpuno ignoriše Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, krši zabranu politizacije sporta i kažnjava Srbiju zbog navijačkog transparenta „Kosovo je Srbija” na nedavnoj utakmici u Beogradu protiv Ukrajine. Od meča protiv Crne Gore u Ligi nacija u Beogradu 17. novembra 2018, Uefa nas je na gotovo svakoj utakmici kvalifikacija za Evropsko prvenstvo kažnjavala zbog „rasizma” (!?), odnosno ovog uzvika ili transparenta. Srbija je, po Uefi, kriva što se drži odredbi rezolucije SB i Povelje UN, Helsinškog Završnog dokumenta Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i svih međunarodnih dokumenata o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta država članica. Totalna je nebuloza kada kažnjavaju FS Rumunije (Rumunija nije

Kolumnisti

28.11.2019 u 18:00

Da li izaći na izbore ili ih bojkotovati

Politička utakmica između partije (koalicije partija) na vlasti i opozicionih partija je uobičajen politički okršaj uz uhodani niz pravila u demokratskim političkim sistemima u Evropi i svetu. Videćemo da li se i tamo može zaklinjati u izborno čistunstvo. Ta pravila ne važe u diktatorskim sistemima ili zemljama koje su pod okriljem SAD (u „zadnjem dvorištu”, prema doktrini američkog predsednika Džejmsa Monroa iz 1823. godine o sprečavanju evropske kolonijalizacije u Latinskoj Americi). Otuda socijalni lomovi, pučevi i pogibelji, kao što su danas u Boliviji, nešto ranije u Venecueli, ranije u Čileu, pre toga u Argentini, Paragvaju, još ranije na Kubi. Da bi politička kompetitivnost bila stvarna, a rezultati izbora priznati od pobednika ali i poraženog (što je, takođe, demokratska tekovina

Kolumnisti

14.11.2019 u 18:00

Sloboda izražavanja mišljenja

Jedno od temeljnih ljudskih prava demokratskog uređenja jeste sloboda govora, odnosno izražavanja mišljenja. O tome su pisali brojni evropski i ini politički filozofi. Američki ustavopisci su to zacrtali u Ustavu komonvelta Pensilvanije od 28. 9.1776. godine: „Ljudi imaju prava na slobodu govora i pisanja i objavljivanja svojih osećanja, stoga slobodu štampe ne treba ograničavati”. U Ustavu Virdžinije iste 1776, piše: „Sloboda štampe je jedan od velikih bedema slobode koju može ograničiti jedino despotska vlast”. Kasnije, u Ustavu SAD iz 1791, Prvi amandman, koji se odnosi na slobodu govora i slobodu štampe određuje „Kongres ne može donositi nikakav zakon o ustanovljenju državne religije, kao ni zakon koji zabranjuje slobodno ispovedanje vere, a ni zakon koji ograničava slobodu govora ili

Kolumnisti

28.10.2019 u 18:00

NATO put u Evropsku uniju

Na veliko razočarenje Severne Makedonije i Albanije, kapija za ulazak u pregovore oko učlanjenja u Evropsku uniju, u petak 18. oktobra 2019, zatvorila im se pred nosom, uprkos uveravanja da je to kraći i bezbedniji put nego onaj kojim je krenula Srbija. Razočaranje je veliko, jer su u Severnoj Makedoniji, koja je zvanični kandidat za članstvo u EU još od 2005, a očekuje da u Severnoatlantsku alijansu bude primljena na prvom sledećem samitu, bili sigurni da je to lakši i brži put. Vodili su se iskustvom Crne Gore, koja je, posle ulaska u NATO 2017, završila skoro sva pregovaračka poglavlja. Možda je razočarenje Albanije i veće, jer je u NATO ušla još 2009, kada i Hrvatska, a zvanični kandidat za članstvo u EU je postala 2014. godine. Hrvatska je postala 28 članica EU 30. juna

Kolumnisti

13.10.2019 u 18:00

Srpski nacionalni interes

Srpski nacionalni interes nije prosti zbir pojedinačnih interesa njenih građana, bez obzira na njihov saznajni ili ekonomski nivo, socijalni ili politički položaj, njihovu intelektualnu sposobnost ili moć. On bi se pre mogao, uz ograde, kvalifikovati kao zajednički kod između diferencijalnog i integralnog računa svih generacija srpskog porekla, državnosti, mesta stanovanja ili položaja u vlasti i društvu. Srpski nacionalni interes ne zavisi od istorijskog perioda, političke partije, lidera ili diktatora na vlasti, socijalnih i ekonomskih standarda ili stepena razvoja, niti ga oni određuju. On predstavlja sublimaciju i komplikovani zbir stremljenja i težnji srpskog državotvornog naroda kroz više od osam vekova njegove državnosti i osam vekova njegove autokefalne crkve, kroz sve ratove i krvavu

Kolumnisti

02.09.2019 u 18:00

Međunarodno pravo je postalo farsa

Izuzetno je teško, a sa aspekta razvoja čovečanstva tragično, izreći tvrdnju iz naslova ovog teksta. Ali je, izgleda, ona sasvim tačna. Evo nekih argumenata za ovu konstataciju. Međunarodno pravo se danas, u drugoj deceniji 21. veka, primenjuje isključivo ako je u interesu svetskih moćnika, najjačih država na planeti. Ako, trenutno, nije u njihovom „nacionalnom” interesu, utoliko gore po međunarodno pravo. Tada se ono ignoriše, suspenduje ili ukida. Pozivanje na međunarodno pravo ili usvojene rezolucije, politički i diplomatski se na svaki način zaobilazi. Mnogo je drugih dokaza, ali u našem slučaju to se odnosi na Rezoluciju SB UN 1244, na Dejtonski sporazum o prekidu rata u BiH, na Briselski sporazum Beograda i Prištine pod okriljem EU, na Povelju UN, na Helsinški završni dokument KEBS

Kolumnisti

27.08.2019 u 18:00

Poglavlja, Justicija i Gadafi

Predsednik Sarkozi dobio je neprijavljenih 50 miliona evra za svoju uspešnu predsedničku kampanju od libijskog vođe. Šta je francusko sudstvo uradilo s tim u vezi? Ništa, osim što je Francuska pokrenula zapadne saveznike da ga srušeBez nezavisnog, efikasnog i doslednog pravnog sistema, odnosno sudstva, nema demokratskog uređenja ni zaštite osnovnih prava građana. Stara je to istina, od antičke Grčke i Rima. U grčkoj mitologiji, boginja pravednosti bila je Dika, a boginja prava i zakonitog poretka Temida. Rimljani su spojili dve boginje u jednu – Justiciju. Predstavljali su je kao lepu ženu, zavezanih očiju, dakle nezavisnu i nepotkupljivu, s vagom u levoj ruci kojom odmerava krivicu ili nevinost i mačem u desnoj, kojom izvršava presudu. Taj grb pravde i pravičnosti stoji danas na svim

Kolumnisti

21.08.2019 u 18:00

Nezavisan pravni sistem preduslov demokratskog uređenja

Bez nezavisnog, efikasnog i doslednog pravnog sistema, odnosno sudstva, nema demokratskog uređenja, ni zaštite osnovnih prava građana. Stara je to istina, od antičke Grčke i Rima. U grčkoj mitologiji, boginja pravednosti bila je Dika, a boginja prava i zakonitog poretka Temida. Rimljani su spojili dve boginje u jednu – Justiciju. Predstavljali su je kao lepu ženu, zavezanih očiju, dakle nezavisnu i nepotkupljivu, s vagom u levoj ruci kojom odmerava krivicu ili nevinost i mačem u desnoj, kojom izvršava presudu. Taj grb pravde i pravičnosti stoji danas na svim pravosudnim institucijama u svetu. Potvrdu demokratskog uređenja u Americi, posle odvajanja od Ujedinjenog Kraljevstva, američki ustavotvorci su izrazili uvođenjem doživotnog mandata devetorici sudija Ustavnog suda (koje inače imenuje

Kolumnisti

30.07.2019 u 18:00

Ekonomska diplomatija gospodo, ne trice i kučine

Jedna od prvih mera koje je doneo novi grčki premijer Kirijakos Micotakis bilo je imenovanje, prvi put u istoriji Grčke, nacionalnog savetnika za ekonomsku diplomatiju. Zašto je ovo značajno za teški period ekonomske stabilizacije prijateljske Grčke, pokušaću da objasnim. Zašto je ovo značajno za budući razvoj Srbije? Zato što se Srbija kreće istom strmom i uzanom stazom, a morala bi da izbegne ekonomski sunovrat Grčke. Zašto je ovo interesantna tema za mene? Zato što sam 2000. godine objavio prvo delo „Ekonomska diplomatija”, uveo ga u univerzitetsku agendu i bio mentor petorici domaćih i stranih doktoranada iz te oblasti. Knjiga je imala pet izdanja na srpskom, a 2015. i na engleskom jeziku. Moja grčka studentkinja poslediplomskih studija Angeliki Larda obradovala me je vešću da je

Kolumnisti

09.07.2019 u 18:00

Sudbina Prespanskog sporazuma

Ima neke simbolike u mestu na kojem je potpisan međudržavni sporazum Zaev-Cipras i na kojem je odlučeno da će se najjužnija država nastala iz bivše SFRJ ubuduće zvati Severna Makedonija. Ako niste posetili prelepo i pomalo divlje Prespansko jezero, u najkraćem: sastoji se od par jezera površine od 259 kilometara kvadratnih, na krajnjem jugu Makedonije, koja ih deli sa Grčkom i Albanijom. Na nadmorskoj visini od 853 m, širine 10 km i dužine 34 km i sa najvećom dubinom od 54 m. Jezera su skoro netaknuta urbanizacijom i ljudskim intervencijama, na pojedinim delovima potpuno obrasla trskom i šipražjem, sa samo nekoliko restorana do kojih se stiže uzanim uspinjućim putem, od Ohrida preko vrha planine Galičice ili, sa druge strane, preko planine Baba. Na njemu su dve male naseobine – Golem grad

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Vladimir Prvulović