Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kolumnisti

04.04.2022 u 18:00

Mađarska rapsodija

Da li će Mađarska i posle 12 godina ostati „zemlja Fidesa”, kako je zovu po vladajućoj stranci koja je uspostavila monopol moći, ili će njen autoritarni lider morati da se povuče sa premijerskog položaja i odustane od projekta stvaranja neliberalne demokratije koja je postala uzor desnim populistima i nacionalistima širom Evrope? Prvi put od 2010, kada je osvojio dvotrećinsku većinu u parlamentu, Viktor Orban traži na nedeljnim parlamentarnim izborima četvrti mandat ali mora da pogleduje preko ramena u pravcu nezavisnog premijerskog kandidata Petera Marki-Zaja, koji je naklonjen Evropskoj uniji, a ne Vladimiru Putinu. Marki-Zaj je prošle godine određen kao zajednički kandidat Ujedinjenih za Mađarsku, saveza šest opozicionih stranaka u širokom rasponu od levice do krajnje desnice.

Svet

28.03.2022 u 19:44

Moskva i Damask odlučni da sačuvaju savezništvo

Suočeni s rastućom izolacijom, režimi u Moskvi i Damasku odlučni su da sačuvaju dragoceno savezništvo, koje Rusiji obezbeđuje fizičko prisustvo na Bliskom istoku, a Siriji zaštitu vlasti koja je i dalje suočena s različitim izazovima. Bašar el Asad, koji za svoju predsedničku poziciju može isključivo da zahvali ruskoj vojnoj intervenciji septembra 2015, iskazao je potpunu lojalnost tako što je Sirija bila među samo pet država koje su u Generalnoj skupštini UN glasale protiv rezolucije osude ruske agresije na Ukrajinu. „Rusija ne brani samo sebe već čitav svet i principe pravde i humanosti”, poručio je Asad predsedniku Vladimiru Putinu tokom telefonskog razgovora. „Neprijatelj protiv kog se bore sirijska i ruska armija je jedan. U Siriji je to ekstremizam, a u Ukrajini

Kolumnisti

28.03.2022 u 18:00

Ruski svet „čuda božjeg”

Otkako je raspad SSSR-a nazvao „najvećom tragedijom 20. veka”, Vladimir Putin je zaključio da ruski narod „jedinstvenog i veoma moćnog genetskog koda” zaslužuje nešto mnogo bolje od raspadnute države koju je ostavio Boris Jeljcin. Rešen da poniženoj zemlji vrati dostojanstvo, Putin se nije oslanjao na koherentnu ideologiju kako je to činio komunizam, već je gradio model zasnovan na snažnom nacionalizmu i zaštiti suvereniteta od spoljnih pretnji. Ruski narod neophodno je stalno uveravati ko su i gde su njegovi spasitelji. Šef TV mreže Rusija danas svojevremeno je izjavljivao da je Rusija „jedina zemlja na svetu sposobna da SAD pretvori u radioaktivnu prašinu”. Alarm se pretvara u omiljenu mantru: SAD su započele seriju regionalnih ratova pripremajući se za Treći svetski rat. Zašto?

Svet

21.03.2022 u 19:58

Avganistan visi o koncu

Narodi Centralne Azije se po zoroastrijanskoj tradiciji pripremaju da proslave Noruz, ali dan koji označava početak persijske nove godine i dolaska proleća ne obećava ništa dobro Avganistancima. Sedam meseci posle američkog povlačenja i povratka talibana na vlast u Kabulu Avganistan je utonuo u ekonomsku krizu, što je milione koji su već živeli u siromaštvu dovelo do ivice gladi, dok je dostava pomoći stopirana zbog američkih sankcija talibanskim vlastima. Avganistan visi o koncu, rekao je nedavno generalni sekretar UN Antonio Guteres, pozivajući zemlje da ukinu sankcije koje ograničavaju raspodelu humanitarne pomoći. Broj onih koji ne mogu da obezbede hranu i druge neophodne potrebe se udvostručio. Čak 95 odsto stanovništva od 39 miliona nema dovoljno hrane, polovini preti

Kolumnisti

21.03.2022 u 18:00

Putinova gorka pilula Zapadu

Dok ruske rakete i granate padaju širom Ukrajine a Kijev se pretvara u tvrđavu, pregovarači dve zemlje ne uspevaju da isposluju ni najelementarnije dogovore koji bi smanjili patnje stanovništva. Predsednik Volodimir Zelenski želi što brži prekid vatre u ratu koji odnosi vojne i civilne žrtve, razara zemlju i više od 2,8 miliona ljudi je poslao u izbeglištvo, namerava da očuva suverenitet i teritorijalni integritet, uslovljava bilo kakve pregovore dogovorom o prekidu vatre, čak i „predajom” ruskih trupa. Predsednik Vladimir Putin suočen je sa činjenicom da nije lako zauzeti Kijev, borbeno dejstvovati na velikoj teritoriji i istovremeno se boriti protiv zapadnih sankcija, ali ponavlja da neće dopustiti ulazak Ukrajine u NATO, zahteva demilitarizaciju i denacifikaciju kijevske vlasti,

Kolumnisti

14.03.2022 u 18:00

Kako Dostojevski, Čajkovski i mačke plaćaju cenu ukrajinskog rata

Svet je na dobrom putu da se vrati u mračno doba koje podseća na Srednji vek, ili da barem obnovi tradicije „hladnog” rata. Zapad je Rusiji zbog agresije na Ukrajinu zaveo niz nezabeleženo oštrih sankcija koje predsednik Vladimir Putin poredi sa objavom rata, ali neke od kaznenih mera su potpuno van svakog razuma, raspiruju rusofobiju i prete da potvrde gornje upozorenje. Zapad oštro kritikuje Putina kada kaže da, „ukoliko ovako nastavi”, Ukrajini preti gubitak državnosti, a upada u istu opasnu nihilističku zamku pokušavajući da poništi rusku kulturu, i to onaj njen deo koji pripada svetskoj baštini. Milanski univerzitet Bikoka otkazao je predavanja o slavnom ruskom piscu i filozofu Fjodoru Dostojevskom „zato što bi kurs mogao da stvori polemike”. Profesor Paolo Nori, koji je

Svet

07.03.2022 u 20:13

Izraelsko iznenadno posredovanje oko Ukrajine

Oslanjajući se na sasvim redak uzlet diplomatije usred rata u Ukrajini, premijer Naftali Benet aktivirao je ponudu da Izrael iskoristi dobre odnose s Rusijom i Ukrajinom i da pokuša da posreduje u konfliktu koji se pre svega tiče evropske bezbednosti. Benet je na poziv iz Moskve iznenada otputovao i prvi je strani državnik koji se s Vladimirom Putinom sastao u Kremlju od izbijanja krize. Odmah potom je telefonom razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Pre odlaska za Moskvu Benet je dobio telefonski brifing od francuskog predsednika Emanuela Makrona o njegovom nedavnom razgovoru s Putinom, koji je završen neuspešnim posredovanjem. Izraelac se po napuštanju Moskve u Berlinu sastao s nemačkim kancelarom Olafom Šolcem. Iz ureda izraelskog premijera saopšteno je da je

Svet

06.03.2022 u 16:59

„Jad Vašem” spasava Putinovog oligarha

Izraelski premijer Naftali Benet ponudio je posredničke usluge Moskvi i Kijevu i nastavlja da tiho pomaže kako bi se vojni konflikt prekinuo, a u međuvremenu nekolicina ruskih oligarha svoje jevrejskog poreklo ili izraelsko državljanstvo pokušavaju da iskoriste kako bi izbegli da dospeju na liste zapadnih sankcija Rusiji. Zvanični Izrael obazrivo je reagovao, izbegavajući jasne osude ruske agresije, pa je želja da se sačuvaju kanali direktnog komuniciranja sa obe zaraćene strane vladu postavila na metu kritika onih koji očekuju da Vladimir Putin bude identifikovan kao isključivo odgovoran za kršenje međunarodnog prava i gaženje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine. Ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski, poreklom Jevrejin, uz dozu ogorčenja kaže: „Ne osećam da se

Svet

04.03.2022 u 14:10

Sankcije Zapada protiv Rusije nezabeležene u istoriji

Zapad je nezabeleženo jedinstvenim, oštrim i sveobuhvatnim sankcijama krenuo da kažnjava režim u Kremlju zbog agresije na Ukrajinu uterujući rusku privredu i društvo u globalnu izolaciju, čije razmere idu od finansija i povlačenja stranih investitora, preko avio-saobraćaja i zabrana prodaja automobila, do filma, televizije i sporta. Sankcije su dodatno zamrznule neke privatne bankovne račune, uvele zabrane putovanja i druge restrikcije većem broju pojedinaca u Rusiji, uključujući i Vladimira Putina, a ovakav spektar kaznenih mera, koji je i Švajcarsku naveo da odustane od neutralnosti, do sada nije viđen ni u slučajevima Severne Koreje, Venecuele ili Irana. Glavni pravac udara je na ruske banke. Iako je donedavno isključivanje ruskih banaka iz „Svifta”, dominantnog globalnog sistema

Kolumnisti

07.03.2022 u 18:00

U predvorju drugog „hladnog” rata

Svako ko je pomislio da će Vladimiru Putinu biti dovoljna defakto aneksija samoproglašenih i „nezavisnih” republika Donjeck i Luganjsk se prevario. Svako ko je pomislio da se neće odlučiti na invaziju širokih razmera na Ukrajinu se prevario. Svako ko misli da je ovo kraj, takođe je na putu da ponovi grešku jer Putinu je „specijalna vojna operacija” samo uvod u širi pohod protiv unipolarnog sveta koji je, mimo želja Moskve, nastao na ruševinama „hladnog” rata. I dok Ukrajinci na svojoj teritoriji vode neravnopravan rat braneći se od brutalno pogaženog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, Kremlj ponavlja da neće prekinuti ofanzivu dok se ne ostvare tri cilja: demilitarizacija i denacifikacija kijevskog režima, osiguranje neutralnog statusa Ukrajine i priznavanje Krima kao

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Boško Jakšić