Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Svet

12.07.2021 u 21:36

Vreme obazrivih reformi

Odbrojavaju se poslednji dani pred predaju predsedničke dužnosti u Iranu, a katalog ozbiljnih poslova i obazrivih reformi čeka pobednika, tvrdog konzervativca sa snažnim teokratskim uporištem. Ebrahim Raisi prekinuo je seriju neočekivanih izbornih obrta kad su Iranci pritisnuti međunarodnim sankcijama birali reformiste, a u vremenima bez jačih spoljnih stega glasali za konzervativce. Pobedio je očekivano, uz nedvosmislenu podršku vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, šiitskog sveštenstva i Islamske revolucionarne garde. Tvrdo krilo ima sada punu kontrolu na svim nivoima moći. Nema sumnje da je nova vlast snažan monolit. Takva politička kohezija mogla bi da pomogne efikasnijem rešavanju domaćih problema, ali i u spoljnoj politici. Najveći od svih izazova je obnova nuklearnog sporazuma

Kolumnisti

12.07.2021 u 18:00

Viktor Orban uzvraća uslugu

Po karti Evropske unije iscrtava se demarkaciona linija na čijoj jednoj strani su pobornici liberalne demokratije, države zakona i ljudskih prava, a na drugoj se okupljaju članice koje imaju fundamentalno različite vizije. Takvu uniju je ponovo podigao na noge mađarski premijer Viktor Orban, idejni tvorac „neliberalne demokratije”, koji svojim tezama o „jačoj i boljoj Evropi” prkosno nastavlja višegodišnji rad na rušenju „evropskog carstva” sa sedištem u Briselu. Orbanove vizije Evrope koja bi bila oslobođena nadnacionalnih ambicija evropskih institucija provokativan su odgovor na kritike iz EU zbog usvajanja novog mađarskog anti-LGBT zakona koji zabranjuje da se u TV emisijama, filmovima i školama koriste materijali za koje se smatra da promovišu homoseksualnost. Sem Slovenije i Poljske,

Svet

04.07.2021 u 21:38

Amerika izgubila rat u Avganistanu

Poslednji američki i vojnici NATO-a napustili su Bagram, a povlačenje iz vazduhoplovne baze koja je bila centar operacija u Avganistanu simbolično označava kraj najdužeg rata u američkoj istoriji. „Ja sam četvrti američki predsednik koji nadgleda američke trupe u Avganistanu. Dvojica republikanaca, dvojica demokrata. Neću tu odgovornost preneti petom”, izjavio je predsednik Džo Bajden u aprilu, saopštavajući da će se svi američki (i NATO) vojnici povući do 11. septembra. Iako je predsednik rok za odlazak poslednjih trupa simbolično postavio za datum dvadesete godišnjice Al Kaidinog napada na Ameriku, što je i bio povod oružane intervencije, napuštanje Bagrama je potvrda onoga što su zvaničnici u Beloj kući i Pentagonu godinama odbijali da čuju: Amerika je posle dve decenije,

Kolumnisti

05.07.2021 u 18:00

Srbija se u tišini izvlači iz Trampove jerusalimske zamke

Prođe 1. juli, rok do koga je, po vašingtonskom dogovoru predsednika SAD i Srbije, Beograd trebalo da kao prva evropska zemlja ambasadu iz Tel Aviva preseli za Jerusalim. Trijumvirat aktera u Beloj kući nije prošlog septembra krio zadovoljstvo, a sada je došlo vreme da Srbija ispuni obaveze sa margina: selidba suprotna rezolucijama Saveta bezbednosti UN i stavovima ogromnog dela međunarodne zajednice. Zvanična tišina Beograda je jedino što prekriva kontroverznu odluku koja izaziva pažnju diplomatskih krugova na širokom potezu od Bliskog istoka do Evropske unije gde se pomno prati da li će – posle SAD, Gvatemale i Kosova – Srbija postati tek četvrta država sa ambasadom u Svetom gradu. Tačka 16, koju je Aleksandar Vučić potpisao u okviru šireg dogovora o ekonomskoj normalizaciji

Kolumnisti

28.06.2021 u 18:00

Spiranje ili taloženje ljage

Davno je, još od vremena kada su srpske velmože posle Kosovske bitke svojom lakom konjicom usrdno pomagale napredovanje Osmanlija na putu koji će Sulejmana Veličanstvenog dovesti do Beča, Srbija kao da je učena da se ne suočava sa delovima svoje neslavne prošlosti. Vladajući Srbi ponovo izbegavaju istine zahvaljujući ritualima koji prizivaju demone istorije i pojmovima koji kao da garantuju konflikte. Jedan od njih je genocid. Počelo je u susedstvu tako što je crnogorski ministar pravde negirao genocid iz Srebrenice 1995. u kome je ubijeno više od 8.000 civila bošnjačke nacionalnosti, pa je premijer zatražio njegovu smenu. Od tog trenutka pitanje se prelilo preko granica i prosto eksplodiralo u Beogradu kada je parlament u Podgorici prihvatio smenu ministra i usvojio

Svet

23.06.2021 u 21:00

Dogovor SAD i Irana je ipak i dalje moguć

Novoizabrani iranski predsednik potvrdio je u prvim ocenama posle ubedljive pobede svoje ultrakonzervativne stavove, odbio mogućnost susreta s američkim predsednikom i u čvrst okvir postavio pitanje budućnosti nuklearnog sporazuma. Ebrahim Raisi, favorit vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hamneija, najavljuje da želi da spase dogovor sa šest svetskih sila iz 2015, ali izjavom da neće biti pregovora o iranskom raketnom programu ili o podršci Teherana regionalnim šiitskim milicijama unosi neizvesnost u rezultat posrednih pregovora s Amerikancima koji su u toku u Beču. Administracija Džozefa Bajdena insistira da se stari sporazum proširi dogovorima o raketama i garancijama da će Iran odustati od podrške i finansiranja radikalnih grupa, zbog čega kritičari optužuju Teheran da destabilizuje Bliski

Svet

21.06.2021 u 21:00

Kako je Netanijahu oborio Bibija

Od bivšeg komandosa, što mu je kasnije donelo naziv Gospodin bezbednost, do 12 godina neprekidne premijerske vlasti koja mu je donela titulu Kralja Bibija, Benjamin Netanijahu obeležio je epohu izraelske politike. Lider Likuda, oslanjajući se na religiozne cioniste, tokom najduže premijerske vladavine okrenuo je izraelsko društvo udesno, a vlast napušta ostavljajući iza sebe zemlju koja je podeljena i polarizovana kao nikada u svojoj istoriji. Uspešno je promovisao čitavu novu generaciju konzervativnih političara, ali je isključivi krivac što je svoje bivše partnere okrenuo protiv sebe. Trojica glavnih arhitekata njegovog pada – novi premijer Naftali Benet, Gideon Saar i Avigdor Liberman – mogli su da ostanu njegovi desničarski lojalisti kakvi su bili da ih Netanijahu svojim

Kolumnisti

21.06.2021 u 18:00

Bajdenova dva istočna fronta

Američki predsednik najavio je da u Evropu dolazi da bi u skladu s prioritetima svoje spoljne politike promovisao vrednosti liberalne demokratije koje su ugrožene autoritarnim politikama i „štetnim aktivnostima” Moskve i Pekinga. Džozef Bajden je prvo predsedničko putovanje iskoristio da demonstrira povratak liderstva SAD na svetskoj sceni, ali i da pokaže odlučnost koja je daleko od „popustljivosti” njegovog prethodnika. U nameri da postavi okvire generacijske borbe i da uveri da demokratije bolje od autokratija mogu da odgovore na globalne izazove, Bajden se dosledno držao te agende u Kornvolu na samitu grupe najrazvijenijih država (G7), na sastanku na vrhu 30 članica NATO-a u Briselu i tokom susreta s Vladimirom Putinom na Ženevskom jezeru. Bajdenove direktne kritike Istoka

Svet

18.06.2021 u 12:24

Četvorka u trci za predsednika Irana

Današnji izbori za novog predsednika Islamske Republike, preko koje se godinama prelamaju interesi velikih sila, kao da više zanimaju svet nego 59 miliona iranskih birača, koji, ostavljeni da se bore protiv ekonomskih nedaća i pandemije, gube politički entuzijazam. Izbori su mnogo više od nadmetanja konzervativaca i reformista, jer se tiču strateške reorijentacije establišmenta, a vlada koju će novi predsednik predvoditi biće odraz želje da se izađe iz perioda političkih neizvesnosti, koji je otvoren pobedom reformiste Mohameda Hatamija 1997. U sklopu najavljenih strukturnih reformi, od novog predsednika se očekuje veća efikasnost i prihvatanje sociopolitičkog portfolija kreiranog da obezbedi održivi nacionalni konsenzus oko ključnih pitanja, poput socijalne pravde, i uslove participacije u

Kolumnisti

14.06.2021 u 18:00

Bratsko zagađivanje

U vreme kad Zapad pokušava da okupi globalnu koaliciju protiv kineskog autokratskog režima i njegovog ekonomskog ekspanzionizma, predsednik Srbije hvali „čelično prijateljstvo” s Pekingom, a kineskog lidera Si Đinpinga naziva „ne samo dobrim prijateljem, već bratom”. „Ne želim da kritikujem Kinu, koja je veoma prijateljska zemlja”, izjavio je nedavno Aleksandar Vučić obilazeći gradilište auto-puta, jednog od mnogih projekata koji se finansiraju kineskim zajmovima. Srbija je, kao i druge zemlje zapadnog Balkana, gladna kapitala, pa se druga najveća ekonomija sveta i njeni prebogati investicioni fondovi doživljavaju kao spasilac nacionalne privrede pritisnute nezaposlenošću i zastarelom industrijom. Narodna Republika popunila je vakuum stvoren nereagovanjem Evropske unije, koja je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Boško Jakšić