Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Kolumnisti

19.06.2021 u 18:00

Svetska javnost je s nadom i odobravanjem primila vest da su lideri vodećih zapadnih sila inicirali reformu globalnog poreskog sistema u delu koji se odnosi na oporezivanje dobiti velikih kompanija i (zlo)upotrebu „poreskih rajeva” u tom kontekstu. Postignuti dogovor počiva na dva stuba. Prvi stub bi trebalo da omogući da se dobit kompanija oporezuje ne samo u državama gde im je sedište, već i tamo gde ostvaruju velike prihode. Meta ovih mera su globalne tehnološke kompanije koje danas dominiraju svetskim internet i elektronskim tržištem i pritom izbegavaju poreske obaveze jer su registrovane u poreskim rajevima. Drugi stub predviđa da porezi na dobit kompanija ne mogu biti niži od 15 procenata ni u jednoj poreskoj jurisdikciji. Cilj drugog stuba je da suzi prostor državama koje niskim

Polemika

28.05.2021 u 18:00

Ko zaista diskredituje predsednika

Reagovanje na tekst „Predsednik nije obmanjivao ni sebe ni javnost netačnim podacima”, „Politika”, 22. 5. 2021. Direktor Republičkog zavoda za statistiku, gospodin Miladin Kovačević, kritički se osvrnuo na moj tekst objavljen u „Politici” od 19. 5. 2021. pod naslovom „Da li predsednika neko obmanjuje”. U odgovoru se neću koristiti polemičkim metodom koji koristi gospodin Kovačević već ću se držati činjenica. Da podsetim, u svom tekstu sam izneo dve tvrdnje. Prva je da Srbija nije po rezultatima BDP-a za 2020. godinu (uz Litvaniju) bila najbolja u Evropi, kako je to predsednik izjavio. Srbija je bila šesta. Pad BDP-a je iznosio samo jedan odsto i to je i dalje odličan rezultat, bez obzira na mesto koje je tim rezultatom postignuto. Gospodin Kovačević nije osporio moju prvu tvrdnju već se

Kolumnisti

22.05.2021 u 18:00

Da li predsednika neko obmanjuje

Kada predsednik Srbije govori o ekonomskoj budućnosti zemlje i slika je vedrim, ružičastim bojama, on će se možda pokazati kao vizionar i izvanredan prognozer, a možda će budućnost izneveriti predsednika, kao toliko puta do sada. Sasvim je drugačije kada se analizira prošlost, budući da o njoj postoje podaci koje je lako proveriti. Kako predsednik često daje pogrešne izjave o domaćim ekonomskim kretanjima, a kako on nije ekonomski stručnjak, mora biti da mu ekonomski savetnici namerno podmeću pogrešne podatke kako bi ga diskreditovali. Kada npr. predsednik saopšti da je Srbija sa Litvanijom u 2020. bila najuspešnija evropska zemlja mereno kretanjem BDP-a, to je netačno i u raskoraku je sa objavljenim statističkim podacima. Srbija po ovom parametru nije ni prva ni druga u Evropi, kako

Kolumnisti

24.04.2021 u 18:00

Opasne devizne igre

Po prvim projekcijama, domaća ekonomija je u prošloj godini zabeležila pad BDP-a od jednog procenta. Srbija je zauzela šesto mesto na listi evropskih država koje su kroz kovid krizu u 2020. prošle sa najmanje ekonomske štete. Od pet zemalja koje su ispred Srbije, tri su imale zanemarljivo manji pad BDP-a od srpskog. Iako Srbija nije uzela zlatnu medalju kako su to njeni zvaničnici gromoglasno i neukusno najavljivali cele protekle godine, šesto mesto je odličan rezultat i ima boju bronze. Ako se oslonimo na ekonomsko prorokovanje MMF-a po kome će rast srpske privrede u 2021. biti oko pet procenata, slika budućnosti je još bolja. Po kumulativnom rastu BDP-a za 2020. i 2021. Srbija bi mogla zauzeti treće mesto u Evropi, odmah iza Irske i Turske. Tu negde se završava prijatna priča o

Kolumnisti

27.03.2021 u 18:00

Šta dolazi posle brutalizma

Sve što se poslednjih nedelja dešava na političkoj i medijskoj sceni može stvoriti utisak da je Srbija konačno dodirnula dno. Nije. Domaća politička stvarnost uvek ume da iznenadi na goru stranu, pogotovo onda kada je jedna vlast u odlasku, kada počinje njeno paranje i kada strah i panika uzimaju danak. Ključno pitanje za Srbiju je šta dolazi sutra, bez obzira na to da li će sutra doći brzo ili nešto sporije? Opoziciona javnost u Srbiji je sklona da politiku aktuelne vlasti naziva fašističkom. To je naravno i preterano i pogrešno. Fašizam je pre svega ideologija, pa tek onda metod vladanja. A kada je ideologija u pitanju, ova, kao i prethodne vlasti, ideologiju nema – lični ćar nije ideologija. Neka mi arhitekte ne zamere ovu terminološku pozajmicu, ali metod koji se danas vidi na

Kolumnisti

27.02.2021 u 18:00

Izgubljeni raj

Ako je verovati onom najaktivnijem i najangažovanijem delu srpske intelektualne elite, dolaskom SNS-a na vlast nastupio je period nepodnošljive regresije i diskontinuiteta u svim sferama života. Silina kritike je takva da bi se mogao steći utisak kako je do 2012. Srbija bila normalna i uspešna država, a da se dolaskom naprednjaka sve dramatično promenilo. Tako gledano, 2012. bi mogla biti i godina izgubljenog raja. Za razliku od današnje situacije, do 2012. država nije bila organizovana na principu partijskih feuda. Korupcije gotovo da nije bilo, a javne nabavke i privatizacija obavljale su se po najvišim standardima transparentnosti. Država nije u bescenje rasprodavala sve što je imalo kupca, niti su javna dobra i resursi masovno prelazili u ruke stranaca i partijskih tajkuna. Javni

Kolumnisti

30.01.2021 u 18:00

Inflacija, ekonomske teorije i zanovetna empirija

Možda ekonomija i nije tako jadnjikava nauka kako je to u 19. veku mislio Tomas Karlajl. Može biti i da je čuveni ekonomista Džon Galbrajt bio previše samoironičan kada je rekao da je akademska, teorijska ekonomija izuzetno korisna … da ekonomistima obezbedi zaposlenje. Na sličnoj ironičnoj liniji moglo bi se reći da je ekonomija društvena nauka koja pati od uobraženja da je egzaktna samo zato što svoju golotinju skriva koristeći matematički instrumentarij. Sa finansijskom krizom iz 2008. godine, a pogotovo sa ekonomskim događanjima tokom 2020, otpao je i poslednji smokvin list zabluda o egzaktnosti ekonomije. Nigde se to ne vidi tako jasno kao u monetarnoj sferi. Svaki ekonomski đak-prvak je naučio da prekomerno štampanje novca mora dovesti do visoke inflacije, te da je put od

Kolumnisti

03.01.2021 u 18:00

Zašto ponovo čitati klasike

Kuda pobeći i gde se skloniti od sveopšteg jada i užasa oko nas? Kuda pobeći od bolesti, od straha, panike i histerije? Gde se skloniti od ljudskog taloga koji je isplivao i valja se medijima, političkom i kulturnom scenom? Kuda pobeći od primitivizma i primitivaca? Kuda pobeći od laži i obmana, od brutalne propagande i manipulacija onih grotesknih figura – domaćih ili stranih, svejedno – koje nazivamo moćnicima? Gde se skloniti od patologije i nenormalnosti koje se, uporno i agresivno, nameću kao nova normalnost? Čitalac iz naslova ovog teksta već naslućuje mogući odgovor. Naslov kolumne pozajmljen je od italijanskog novinara, esejiste i književnika Itala Kalvina čija je knjiga „Zašto čitati klasike” prvi put, posmrtno, objavljena pre tri decenije. Reč je o zbirci kratkih književnih

Kolumnisti

05.12.2020 u 18:00

Evropske vrednosti i puzeći totalitarizam

Dok uticajni centri moći i njihovi mediji dele demokratske lekcije levo i desno, a pogotovo istočno, na zapadu Evrope događaju se procesi koji liče na ruganje proklamovanim demokratskim vrednostima. Procesi kapilarnog totalitarizma pod različitim izgovorima neprekidno jačaju i oblikuju javnu sferu. Iznenađuje lakoća kojom najveći deo zapadne javnosti već godinama prihvata ograničavanje svojih elementarnih prava, tobože u ime sigurnosti. Juče je to bilo zbog borbe protiv islamskog terorizma, danas je to zbog borbe protiv pandemije, a za sutra se već najavljuje ljuta borba protiv sajber-terorizma. Podjednako je opasna i brzina kojom se javni govor neformalno cenzuriše i gde agresivna manjina, uz diskretnu podršku vlasti, nameće svoj sistem vrednosti i promoviše svoje interese. U

Kolumnisti

07.11.2020 u 18:00

Srbija i njeni tutori

Mora biti da u Srbiji traje građanski rat, ali da o tome niko nije obavestio njene žitelje. Ne može se na drugačiji način objasniti najava novog kruga pregovora vlasti i opozicije koji će se održavati uz posredovanje Evropskog parlamenta. Ovaj oblik spoljnog mešanja u unutrašnje poslove jedne zemlje karakterističan je za države u kojima traju ratni sukobi koji se ne mogu rešiti bez stranih posrednika. Kada država nije u ratu, a stranci aktivno učestvuju u njenom političkom životu, takve države se obično nazivaju banana državama. Čini se da gotovo nikome ne smeta samoponiženje kome se Srbija dobrovoljno izlaže pozivanjem stranih posrednika. (Oprezni optimisti bi možda rekli da ne treba biti prestrog i da uvek može gore – recimo da se budući pregovori vlasti i opozicije održavaju na neutralnom

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Nebojša Katić