Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Komentari

21.06.2016 u 08:05

Sudijama se za presudu ne sudi

Javnost je ponekad zbunjena suprotnim stavovima viših i nižih sudova, a naročito kada „poslednju reč“ da Vrhovni kasacioni sud, kojom konstatuje „nepopravljivu“ grešku nižeg suda. Koja je svrha konstatovanja da je učinjena greška, ako opstaje na njoj zasnovana presuda? Radi se o odnosu dva važna načela i davanju prednosti jednom od njih. Prvo je načelo zabrane ponovnog suđenja, a drugo je načelo istine. Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupku propisano je da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen, za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen. Ovakav način regulisanja načela ne bis in idem je širi i u odnosu na međunarodno pravo, jer i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima,

Komentari

27.04.2016 u 08:15

Univerzalna principijelnost Hrvatske

Svaka savremena država omogućava primenu sopstvenog krivičnog prava primarno prema teritorijalnom principu, tj. u odnosu na bilo koje lice koje na njenoj teritoriji učini krivično delo koje je kažnjivo prema zakonu same te države. Mnoge države omogućavaju primenu svog krivičnog zakonodavstva i po univerzalnom principu. To znači i onda kada krivično delo protiv stranca, van domaće teritorije, učini stranac. To se odnosi samo na uzak krug krivičnih dela, najčešće određena međunarodna krivična dela, poput ratnih zločina. Većina država prihvata samo ograničeni univerzalni princip, što znači da je neophodan uslov da se učinilac krivičnog dela učinjenog u inostranstvu nalazi na domaćoj teritoriji a nema uslova da bude ekstradiran državi u kojoj je učinjeno krivično delo. Veoma je retka

Komentari

19.01.2016 u 08:15

Hrvatske optužnice, srpska saslušavanja

Mnogi Srbi su u Hrvatskoj optuženi za ratne zločine. Povremeno se ljudi i hapse na osnovu „tajnih” poternica. Mnogi srpski oficiri u Hrvatskoj se krivično gone za ratne zločine. Našoj javnosti to je uglavnom poznato, a ljudi koji znaju da su na hrvatskim poternicama, ili slute da bi mogli biti na nekoj od njih, izbegavaju putovanja u Hrvatsku, ali i u druge države koje bi ih mogle izručiti Hrvatskoj. Srbija ne izručuje svoje državljane drugim državama, ali srpsko pravosuđe i te kako sarađuje s hrvatskim. Ovdašnja javnost, međutim, slabo je obaveštena o slučajevima kada srpsko pravosuđe služi kao „servis” hrvatskim organima. Po hrvatskim zamolnicama, u Srbiji se, naime, nekada obavljaju dokazne radnje, pa se i u svojstvu okrivljenih saslušavaju ljudi koji se u susednoj državi krivično

Ostali komentari

10.09.2015 u 08:15

Migranti i „sigurna kuća Srbija“

Srbija se mesecima suočava sa problemom migranata. Građani Srbije su pokazali svoje plemenito i lepo lice. Adekvatno se ponašaju i nadležni državni organi. Migranti u medijima izjavljuju da su oduševljeni prijemom u Srbiji. Sve se to dešava u odnosu na migrante koji su samo u „tranzitu“ i koji u Srbiji borave kratko. Šta bi se moglo desiti ako bi migranti u Srbiji morali da borave duže, pa i...

Pogledi

04.06.2015 u 08:15

Rehabilitacija folksdojčera

Nedavna rehabilitacija đenerala Draže Mihailovića izazvala je puno polemike u Srbiji. Ponovo su se rasplamsale strasti između potomaka četnika i partizana. Srbiji i Srbima je potrebno nacionalno pomirenje. Neka se rešavanje komplikovanih pitanja, kako oslobodilačkog, tako nažalost i bratoubilačkog rata, što pre prepusti istoriji. Građani Srbije nisu svesni da uveliko teku neki drugi procesi...

Pogledi

22.05.2015 u 08:10

Nasilje u porodici

Nedavna tragedija kada je čovek nezadovoljan venčanjem svog sina, ubio snaju, njene roditelje, taštu, tasta i svoju suprugu, te potom i sam lišen života, stvara povod za javnu debatu o potrebi efikasnijeg suzbijanja nasilja u porodici i o mogućim izmenama Krivičnog zakonika. Čuvena je Tolstojeva misao da su „sve srećne porodice srećne na sličan način“, a da je „svaka nesrećna porodica, nesrećna na...

Pogledi

18.04.2015 u 09:15

Nova haška rašomonijada

Posle skoro 12 godina pritvora, pretresno veće Haškog tribunala pušta dr Vojislava Šešelja na slobodu. Veće nije postavilo bilo kakve uslove optuženom, niti srpskim vlastima. Pritvor je ukinut kada je efektivno suđenje završeno, jer je tužilac izveo sve svoje dokaze, a optuženi se odrekao prava na izvođenje sopstvenih dokaza. Sudu je (pre)ostalo samo da donese presudu, dok pretresno veće odlučuje...

Ostali komentari

07.02.2015 u 09:15

U dresu mastera praktične politike

U tekstu objavljenom u „Politici” 4. februara, direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović kritikuje moj stav iznet nekoliko dana ranije. Direktor Popović je i master prava, ali pretpostavljam ne krivičnog procesnog prava. Da iole poznaje tu granu prava, ne bi spominjao podizanje optužnice, kada ja u svom tekstu govorim o podnošenju krivične prijave, tvrdeći da to što krivična prijava nije...

Ostali komentari

22.11.2014 u 09:30

Šta zna dete šta je krivično delo

Lice koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo 14 godina života ne odgovara za delo koje je protivpravno i zakonom propisano kao krivično delo, ali formalnopravno nije krivično delo, jer učinilac nije imao dovoljan uzrast da snosi krivicu. Takav učinilac je dete u krivičnopravnom smislu. Kad se desi neki zločin koji učine deca, javnost često traži snižavanje starosne granice krivične...

Pogledi

14.10.2014 u 15:00

Hemijska kastracija

Uvek kada se desi neko teško krivično delo, a naročito kada se radi o zločinu učinjenom prema detetu, javnost se veoma razgnevi i tada se često razmišlja o mogućnostima da se zakonskim rešenjima spreče novi takvi i slični zločini. Nedavni slučaj silovanja i ubistva devojčice od strane notornog povratnika, koji je kao maloletan već osuđivan za silovanje i ubistvo, rasplamsao je kako polemiku o...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Milan Škulić