Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Međunarodni pregled

26.03.2016 u 22:00

O politici uz gitaru

Moskovski diplomatski dani: Ruska prestonica bila je prošle nedelje važan pregoravarački centar sveta. U Moskvi je prvo boravio nemački ministar inostranih poslova Franc Falter Štajnmajer da bi se u glavnom gradu Rusije zatim pojavio američki državni sekretar Džon Keri. Izveštaji o susretima najviših svetskih diplomata, po pravilu su, kratki i dosadni - tek poneka konretna rečenica nagoveštava o čemu se zapravo razgovaralo i da li je nešto dogovoreno. Tako je bilo i ovog puta: javnost je obaveštena da su gosti iz Vašingtona i Berlina razgovarali sa ruskim zvaničnicima o situaciji u Siriji i Ukrajini. Sudeći po tumačenju medija jedino je redosled ovih tema bio različiti – Štajnmajer je u prvi plan stavio Ukrajinu, Kerija je više interesovala Sirija. O sadržaju razgovora vredno

Svet

05.03.2016 u 22:05

Ruske podmornice spremne za paljbu

Ruska ratna mornarica planira da izvede spektakularnu demonstraciju vojne moći. Kako prenosi informativni portal „Sputnjik”, pozivajući se na moskovske medije, reč o istovremenom podvodnom lansiranju balističkih raketa dugog dometa. Reč je o zaista retkoj vojnoj akciji – u poslesovjetskoj eri Rusija je dosad samo dva puta izvela takvu vežbu. Prema pisanju dnevnika „Izvestija” ruska severnomorska flota se ubrzano priprema pomenutu vežbu. Dve moće podmornice iz klase „borej” – „Jurij Dolgoruki” i „Vladimir Monomah” već su isplovile i čekaju naredbu za paljbu. Kako piše „Izvestija”, do poslednjeg trenutka neće se znati sa koje podmornice će biti, jedna za drugom, ispaljene dve balističke rakete tipa „bulava”. Ova tajnovitost tumači se željom da posade obe podmornice budu u maksimalnoj

Svet

23.02.2016 u 08:05

Lažni evri iz Napulja

Evro je lane, više nego ranije, bio meta falsifikatora. Ovakav trend uočen je u Nemačkoj, ali i drugim delovima sveta. Razlika je jedino u novčanicama koje su omiljene među falsifikatorima: u Nemačkoj se najviše krivotvori novčanica od 50 evra, a u svetu banknota od 20 evra. Baveći se ovom temom, nemački nedeljnik „Špigl” prenosi zaključak Nemačke centralne banke: „Od uvođenja evra u promet 2002. godine nije otkriveno više falsifikovanih novčanica. Samo je Evropska centralna banka izbrojala 899.000 lažnih banknota. Od ovog broja, oko 11 odsto (95.357) otkriveno je u Nemačkoj.” Prvi čovek Nemačke centralne banke Karl Ludvig Tile sumorno zaključuje: „Falsifikovanje

Međunarodni pregled

20.02.2016 u 22:00

Bauk konzervativizma kruži Evropom

Hod po mukama: Evropska unija gotovo da više i ne zna s koje strane treba da se brani. Uniju pritiskaju: izbeglička kriza, britanska kriza, grčka kriza, ukrajinska kriza... Posledice ovih kriza po EU su raznovrsne – neke veoma ozbiljno ugrožavaju temelje zajedničke evropske kuće, druge stavljaju na probu njene osnovne vrednosti. Sve evropske krize i krizice imaju, međutim, nešto zajedničko, pokazuju veliku ranjivost Unije i potvrđuju da je gotovo nemoguće brzo i efikasno dobiti delotvoran evropski odgovor na neki aktuelni izazov. Neko će reći da to, čak i matematički gledano, nije lako. Treba na jednom mestu pomiriti interese 28 država članica, njihovih vlada koje čini sedamdesetak stranaka najrazličitijih političkih boja. Ovoj evropskoj „vojsci” treba dodati i 29. člana: centralu EU u

Svet

11.02.2016 u 13:21

NATO: Odmah šaljemo brodove u Egejsko more

Brisel – NATO je uputio svoju Pomorsku grupaciju 2 u Egejsko more kako bi nadzorom i osmatranjem pomogao Evropskoj uniji u rešavanju izbegličke krize i zaustavljanju priliva ilegalnih imigranata, što su zatražile Nemačka, Turska i Grčka. Takvu odluku su u Briselu usvojili ministri odbrane Atlantskog saveza. Pomorska grupacija 2, pod nemačkim zapovedništvom, u vodama Egejskog mora pomagaće u zaustavljanju ilegalnih imigranata turskoj i grčkoj obalskoj straži, kao i agenciji EU za nadzor spoljnih granica Fronteks, saopštio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

Svet

09.02.2016 u 18:05

Beč isporučio račun EU: traži 600 miliona evra

U izbegličkoj krizi Austrija dramatično pooštrava glas. Zvanični Beč pokušava, na sve načine, da izboksuje potpuno zatvaranje takozvane balkanske rute, kojom je lane najveći broj izbeglica stigao u Evropu. Istovremeno, međutim, vlada u Beču povukla je neočekivan potez – isporučila je centrali EU u Briselu račun napravljen prošle godine zbog priliva izbeglica. Ministar finansija u austrijskoj vladi Hans Jerg Šeling (Narodnjačka stranka) poslao je krajem januara pismo predsedniku Evropske komisije Žan-Klodu Junkeru sa zahtevom da EU obešteti Beč zbog povećanog broja migranata koji su prošli kroz zemlju. Bečki dnevnik „Kurir“, koji je objavio detalje iz pomenutog pisma, prenosi da Austrija traži od EU obeštećenje od oko 600 miliona evra. Po kojoj računici je Austrija stigla do ove sume? Beč,

Međunarodni pregled

06.02.2016 u 22:00

Strah na Jadranu

RATNE IGRE: SAD planiraju da povećaju novac za jačanje vojnog prisustva u istočnoj Evropi, Rusija najavljuje odgovor, zapadni analitičari obelodanjuju scenario rata na istoku Starog kontinenta, Bi-Bi-Si plaši pričom kako bi izgledao početak nuklearnog okršaja... Ako je verovati zapadnim medijima svet je na ivici katastrofe, veliki rat bi mogao da bukne na istoku Evrope, Bliskom istoku, na istoku Azije. Da li je to baš tako? Neke činjenice su nesporne – danas postoje krize: ukrajinska, sirijska, iračka, korejska – koje bi mogle da iz lokalnih sukoba prerastu u rat širih razmera. Utisak je, međutim, da i tamo gde se već ratuje postoji granica koju niko ne bi želeo da pređe i otpočne veliki obračun. Svako bi radije da prvo upozori, uplaši i dobro zapreti onoj drugoj strani. U tom

Svet

20.01.2016 u 09:05

Svi protiv Angele Merkel

Nemačka kancelarka Angela Merkel ne želi da popusti. Uprkos tome što je suočena s najvećom krizom otkad je pre 11 godina preuzela kormilo vlasti – visokotiražni „Bild” se, na primer, preko cele naslovne strane pita da li je Angela Merkel sposobna za posao kancelara – predsednica vlade u Berlinu najavljuje da će istrajati u svojoj politici, koja je izložena sve oštrijim kritikama – i u Nemačkoj i u Evropi. U ovom trenutku Angelu Merkel najviše napadaju zbog njene politike prema migrantima. Prošle godine u Nemačku je pristiglo gotovo 1,1 milion migranata, a prognoze govore da bi ove godine njihov broj opet mogao da premaši granicu od jednog miliona. Trenutno, uprkos hladnom vremenu, u Nemačku dnevno stiže oko tri hiljade izbeglica, a ovaj broj će, s krajem zime, sigurno biti osetno

Međunarodni pregled

09.01.2016 u 22:00

Na vidiku nova intervencija u Libiji

Libijsko ratište: Islamskoj državi – posebno od ruske akcije u Siriji – ne cvetaju ruže. Procene govore da su džihadisti, poslednjih meseci, izgubili trećinu teritorije samoproglašenog kalifata – stvorenog na prostorima Sirije i Iraka – i u ozbiljnoj su defanzivi. Još ranije, međutim, Islamska država je „pripremila“ novo ratište – u Libiji. Velilka država na severu Afrike je od oktobra 2011. – rušenja sa vlasti pukovnika Moamera el Gadafija – utonula u haos. Žrtva dvostrukog udara: arapskog proleća i medjunarodne vojne intervencije Libija je postala mesto surovog gradjanskog, bolje rečeno, plemenskog rata. Država je rascepkana na plemenske vilajete, ima dve vlade, dva parlamenta, ratuje se na svakom koraku... Jedino što još kako-tako funkcioniše –

Međunarodni pregled

05.12.2015 u 22:00

Teroristi kao biznismeni

Tužbe protiv EU: Slovačka i Mađarska, članice Evropske unije presavile su tabak i tužile Uniju zbog izbeglica. Vlade u Bratislavi i Budimpešti odlučno odbacuju zvaničnu odluku Brisela o obaveznim kvotama za prihvatanje izbeglica zbog čega su podnele tužbu Evropskom sudu u Luksemburgu. Pre tri meseca prvi čovek Evropske komisije Žan Klod Junker je izjavio kako je najveći problem što „nema dovoljno Evrope u Evropskoj uniji”. Posle jednostranih poteza Bratislave i Budimpešte čini se da ovu Junkerovu formulaciju treba malo prepraviti: Evropskoj uniji nedostaje više unije. Sučeljavanje EU sa talasom izbeglica koji je „preplavio” Evropu bilo je neuspešno. Brisel je ostao gotovo paralisan, članicama Unije prepušteno je da se samostalno bore sa ovim problemom. Čak i kada je bilo

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Žarko Rakić