Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Međunarodni pregled

01.11.2020 u 22:00

Vređanje nije sloboda govora

Kada se događaju tragedije velikih razmera, poput ratova ili terorizma, ljudi pojednostavljuju situaciju i dele se na one koji podržavaju jednu ili drugu stranu. Na one koji podržavaju „slobodu govora” i karikature „Šarlija ebdoa” (bilo da ismevaju krst ili polumesec) – ili borbu za veru, svim sredstvima i po svaku cenu, što na kraju uključuje i odsecanje glava. U tim podelama ima malo onih koji pokušavaju da slede ne samo svoje vrednosti nego i da uvaže vrednosti onih koje možda i ne razumeju. UMIVENI ISLAM: Terorizam u Francuskoj teško će se smiriti jer ima duboku istoriju nerazumevanja i pogrešnih poteza. Kada je mladić čečenskog porekla, rođen u Moskvi, odrubio glavu profesoru u Parizu koji je đacima pokazivao karikature proroka Muhameda podučavajući ih onome što se u Francuskoj smatra

Svet

30.10.2020 u 09:08

Da li se Mađarska meša u ukrajinske izbore

Ukrajinska služba bezbednosti na lokalnim izborima u nedelju nije zabeležila nijedan slučaj ruskog mešanja, što je zvaničnik ovog odeljenja komentarisao rečima „da se to do sada još nije dogodilo”. Izuzev činjenice da je vladajuća stranka Sluga naroda predsednika Volodimira Zelenskog doživela veliki neuspeh u većim gradovima, izbore su obeležila dva manja incidenta i jedan diplomatski skandal. Akter jednog manjeg je feministička aktivistkinja koja je, dok je Zelenski sa suprugom dolazio na glasačko mesto, „iskočila” ispred njega zadigavši suknju ispod koje nije nosila ništa. Ona je probila zaštitni kordon, istrčala pred predsednika i vikala „seksista”. Predsednika i njegovu suprugu to nije omelo da glasaju, a aktivistkinja je odmah uhapšena. Incident s pojavom Rusa na lokalnim

Svet

28.10.2020 u 19:20

Uzbekistan dekretom prelazi sa ćirilice na latinicu

Predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev dekretom je naložio sveobuhvatan prelazak uzbečkog jezika sa ćirilice na latinicu. Ovaj nesvakidašnji potez čini se manje neobičnim onima koji poznaju istoriju ove države i njenu borbu da pronađe vlastiti identitet posle raspada Sovjetskog Saveza. Dosadašnja jezička politika osamostaljenog Uzbekistana nije dala gotovo nikakve rezultate, jer se, iako je 1995. godine uzbečki jezik proglašen jedinim zvaničnim jezikom kako bi se potisnulo rusko nasleđe u novoj nezavisnoj državi, sva državna, kulturna i institucionalna komunikacija odvija na ruskom. Sada su državne institucije dobile nalog da oforme radnu grupu koja će predati plan za sveobuhvatni prelazak na uzbečko pismo zasnovano na latinici. Takođe je zacrtano da se državni aparat pobrine da se

Svet

27.10.2020 u 10:17

Propao generalni štrajk u Belorusiji

Aleksandar Lukašenko nije ispunio uslove koje mu je postavila rivalka na predsedničkim izborima Svetlana Tihanovska, a radnici u Belorusiji juče se nisu odazvali njenom pozivu da stupe u generalni štrajk. Zahtevi su glasili: Lukašenko mora da objavi ostavku, nasilje na ulici mora potpuno da prestane, a svi politički zatvorenici moraju da budu oslobođeni. Tako je Belorusija, barem što se tiče prvog dana najavljenog sveopšteg prekida rada zbog izbora za koje opozicija tvrdi da su pokradeni – odgovorila redovnim stanjem. U okvir tog redovnog stanja ulazi i jučerašnji protest studenata, koji su zajedno s penzionerima protestovali na ulicama glavnog grada. Prema video-zapisima i fotografijama na sajtu opozicionog medija „Tut”, u Belorusiji se moglo videti da se ispred ponekih ustanova

Svet

24.10.2020 u 22:00

Rešenje za Nagorno-Karabah čeka Tursku

Obnovljeni rat za Nagorno-Karabah ponovo je pokazao ekspanzionističku ulogu Turske, koja odlučnim potezima Redžepa Tajipa Erdogana na više frontova izaziva dosadašnji politički poredak: to su akcije Turske u Mediteranu, Libiji, Iraku i Siriji. Sada se turske aspiracije okreću i Južnom Kavkazu, koji je za zvaničnu Moskvu oblast od vitalnog značaja. To se događa, prema ne samo jermenskim, nego i francuskim i američkim navodima, vojnom akcijom, za koju je Turska prebacila hiljade militanata iz Sirije u Nagorno-Karabah. Oni bi, posle Alepa i Idliba, ovde sada mogli imati svoju teritoriju. To bi bilo opasno i za Jermeniju i za okolne zemlje, a prva bi se na udaru mogla naći Gruzija. Teroristi su nedavno pohvatani i u centralnom Kavkazu, a njihovo širenje se može očekivati i na sve teritorije

Svet

22.10.2020 u 20:33

U Rusiji odbijen predlog da broj vojnog osoblj bude smanjen za deset odsto odnosno 100.000 vojnika

Predlog Ministarstva finansija da se ruske oružane snage zbog uštede smanje za 10 procenata odbačen je odmah, i to na zahtev Ministarstva odbrane. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da Savet bezbednosti Ruske Federacije o predlogu, pošto on nema podršku nadležnog ministarstva, nije ni raspravljao, ali nije isključio mogućnost da se o tome povede stručna rasprava. „Izvestija” je objavila kopiju predloga Ministarstva finansija, u kojem je u prvoj tački predloženo smanjenje broja vojnog osoblja za 10 odsto. Prema predsedničkoj uredbi iz 2018. godine, kojom je broj vojnika određen na nešto više od milion ljudi, to bi bilo smanjenje od 100.000 vojnih pozicija. Pre nedelju dana isto ministarstvo je predložilo gotovo istovetan plan uštede u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Takođe je predviđeno

Međunarodni pregled

12.10.2020 u 16:12

Ko sme, taj može

Kada dođu na red mirovni pregovori između Jermenije i Azerbejdžana, kao kompromisna formula najverovatnije će biti stavljena na sto ona iz „kazanjskog sporazuma” iz 2011. godine, kada se razgovaralo o povlačenju Jermena iz sedam regiona koji nisu deo Nagorno-Karabaha, ali čine takozvani bezbednosni pojas. Ratoborne izjave predsednika Turske i Azerbejdžana Redžepa Tajipa Erdogana i Ilhama Alijeva – da je i vojno rešenje jedno od rešenja – kako su odgovarali na pozive na primirje, ispostavilo se i u ovom slučaju kao dobra polazna osnova. Ofanziva azerbejdžanskih snaga, koja je na nagornokarabaškom ratištu napravila „klanicu”, dok su čak i u centru glavnog grada odjekivale detonacije – učinila je jermensku stranu zainteresovanijom za pregovore. NARUŠEN STATUS KVO: Ko iza sebe ima vojničke

Svet

06.10.2020 u 19:44

Da li će Rusija pomoći Jermeniji

Dok Jeremeni i Azerbejdžanci ginu u borbama oko Nagorno-Karabaha, šanse za makar privremenu obustavu rata su slabe. Životi im zavise i od sopstvenih vojničkih sposobnosti i od dogovora sila koje figuriraju kao njihovi zaštitnici, kao i od njihove eventualne uloge na frontu. Tako su, prema tvrdnjama jermenskog ministarstva odbrane, i turski raketni sistemi „kaoisgra”, pored ranije korišćenih „smerča” i „poloneza”, juče upotrebljeni u azerbejdžanskom bombardovanju Stepanakerta, prestonice Nagorno-Karabaha. Turska osuđuje ono što naziva napadima Jermena na civile u azerbejdžanskom gradu Ganji. Dok Jermenija od Evropskog suda za ljudska prava traži preduzimanje privremene mere protiv Turske, zvanični Jerevan tvrdi da Baku širi dezinformacije o napadima sa teritorije Jermenije kako bi time

Svet

29.07.2020 u 19:19

Rat kajsijama u Moskvi

Posledice nedavno obnovljenog konflikta Jermenije i Azerbejdžana izazvale su probleme državama u kojima su se sukobili pripadnici njihove dijaspore, ali je to potencijalno najopasnije za Rusiju. Predsednik Vladimir Putin je rekao da je obnavljanje tog okršaja veoma osetljivo pitanje za Rusiju, a zvanična Moskva, kao članica OEBS-ove Minske grupe (uz Francusku i SAD) poziva na pronalaženje mirnog rešenja. Nikome kao Rusiji nije značajno da zadrži stabilnost na južnom Kavkazu, ne samo zbog svoje južne granice, nego i zbog brojne dijaspore država koje su vekovima konfrontirane, a čine veliki deo ruskog stanovništva. Za sada je jedino premijer Jermenije Nikol Pašinjan upozorio da sukobi imigranata iz Jermenije i Azerbejdžana u Moskvi mogu da budu usmereni na destabilizaciju Rusije i da ih

Međunarodni pregled

26.07.2020 u 22:00

Mi nismo „Njujork tajms”

Stvaranje nemilosrdnog neprijateljskog okruženja događa se u sve više regiona sveta, a ratovi nikada ne počinju svom silinom. Sviđalo se to nama ili ne, odavno je počelo. Američki poziv za stvaranje međunarodne antikineske koalicije mogao bi da se završi tako što 21. vek neće biti obeležen širenjem slobode na američki način nego će ga pokoljenja zvati „kineskim vekom”. Da li će ta koalicija u nastajanju kolektivnim idejama i merama uspeti da ubedi Komunističku partiju Kine da im „nije u najboljem interesu da se ovako ponašaju”? Henrija Kisindžera, diplomatu sa kontroverznim stavovima prema ulozi SAD u svetu, Majk Pompeo danas između redova optužuje da je protraćio 50 godina američkog fokusiranja na pravi svetski problem. Da li je Kisindžer predvideo nešto što današnja Amerika ne može da prihvati? Oko

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Biljana Mitrinović Rašević