Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Međunarodni pregled

03.11.2019 u 21:59

Kako je Tramp isplazio jezik „dubokoj državi”

Ovo je bila nedelja u kojoj je Donald Tramp likovao koristeći „konačno” ubistvo vođe Islamske države Abu Bakra el Bagdadija kao krunu stavljenu na povlačenje američkih vojnika iz Sirije. Barem onih za koje je rečeno da su se borili protiv džihadista. Slavodobitno je objavio da je najtraženiji terorista „cvileo kao pas” na kraju slepog tunela i da se razneo ubivši i svoje troje dece. Odmah je urađena analiza DNK, potvrđen je njegov identitet a posmrtni ostaci su bačeni u more. Brzo, kao i ostaci Osame bin Ladena. O akciji nije obavestio sve članove Kongresa, jer nije video da igde cure informacije kao iz Vašingtona. Zahvalio se na saradnji Rusiji, Iraku, Siriji i Turskoj. Moskva i Damask su demantovali da su imali bilo kakvog učešća u ovoj akciji. OBNOVLjENA SMRT: U svom maniru čoveka koji je

Svet

19.10.2019 u 12:47

EU opet prevarila Skoplje i Tiranu

Odluka Evropskog saveta da ne otvori pregovore o pridruživanju Severne Makedonije i Albanije Evropskoj uniji je otrežnjujuća za ceo zapadni Balkan, a naročito za one koji smatraju da su velike žrtve siguran put ka dobijanju naklonosti Brisela. Naročito je, ipak, drastičan primer Severne Makedonije, koja je, uz promenu ustava, promenila čak i ime države. Posle šestosatne dramatične noćne rasprave saglasnost u Briselu nije postignuta čak ni oko „utešnog” teksta saopštenja, koje bi, umesto odluke o otvaranju pregovora, poslalo pozitivne poruke Skoplju i Tirani kao podsticaj za dalje angažovanje u vezi sa ovim pitanjem. Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je juče popodne rekao da se razgovor o početku pregovora o pristupanju ove dve države odlaže za proleće iduće

Region

19.10.2019 u 21:00

EU opet prevarila Skoplje i Tiranu

Odluka Evropskog saveta da ne otvori pregovore o pridruživanju Severne Makedonije i Albanije Evropskoj uniji je otrežnjujuća za ceo zapadni Balkan, a naročito za one koji smatraju da su velike žrtve siguran put ka dobijanju naklonosti Brisela. Naročito je, ipak, drastičan primer Severne Makedonije, koja je, uz promenu ustava, promenila čak i ime države. Posle šestosatne dramatične noćne rasprave saglasnost u Briselu nije postignuta čak ni oko „utešnog” teksta saopštenja, koje bi, umesto odluke o otvaranju pregovora, poslalo pozitivne poruke Skoplju i Tirani kao podsticaj za dalje angažovanje u vezi sa ovim pitanjem. Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je juče popodne rekao da se razgovor o početku pregovora o pristupanju ove dve države odlaže za proleće iduće godine. Za

Svet

15.10.2019 u 14:16

Viktor Orban izgubio Budimpeštu

Nedeljni lokalni izbori u Mađarskoj su u svakom slučaju istorijski: koliko za opoziciju, toliko i za premijera Viktora Orbana, čiji je Fides prvi put od 2010. godine pretrpeo poraz. Novi gradonačelnik Budimpešte Gergelj Karačonji je svoju pobedu uporedio sa pobedom opozicije u Istanbulu, a po načinu na koji je osvojio glavni grad uporediv je sa Moskvom, jer se ujedinio široki spektar opozicije, s leva na desno, pa je u mnogim gradovima protiv Fidesa postojao samo jedan kandidat. Prema preliminarnim rezultatima opozicioni kandidati su pobedili u izbornim trkama za gradonačelnike u 10 od 23 najveća gradova u zemlji, što je značajan napredak u odnosu na poslednje lokalne izbore 2014. godine, kada su opozicione grupe pobedile u samo tri grada. Ove godine su se oko zajedničkih kandidata

Svet

09.10.2019 u 19:19

„Azov” ne da Zelenskom da zakorači ka miru

Mukotrpni će biti koraci ka miru u Ukrajini, vidi se iz svakog poteza. Iako je učinjen veliki pomak potpisivanjem „Štajnmajerove formule”, vlada i ukrajinski predsednik su suočeni s velikim poteškoćama. U Kijevu su, uoči i posle potpisivanja ovog dokumenta (kojim se uređuje da privremena autonomija stupa na snagu danom izbora, a trajna pošto OEBS izda saopštenje da su izbori bili regularni), desetine hiljada demonstranata protestovale, smatrajući taj čin izdajom ukrajinskih interesa. Deo ukrajinske javnosti smatra da je namera Volodimira Zelenskog da održi lokalne izbore u Donjecku kapitulacija pošto je ova oblast na jugoistoku zemlje i pre početka rata tražila autonomiju. Oni smatraju da bi vojska i državne institucije odmah trebalo da preuzmu istočnu granicu, koju sad ne

Politika

04.10.2019 u 22:55

Srpska i jermenska dijaspora treba više da sarađuju

Jermenski predsednik Armen Sarkisijan sinoć je stigao u dvodnevnu posedu Beogradu, a intervju za „Politiku” smo započeli sećanjem na razarajući zemljotres 1988. u Jermeniji, u kojem je poginulo 25.000 ljudi, i koji je ponovo poslednjih decenija povezao srpski i jermenski narod. Svakog decembra Jermenija obeležava sećanje na smrt sedam članova srpske vojne posade koji su poginuli u padu aviona koji je nosio humanitarnu pomoć. Na pitanje koliko Jermeni uopšte znaju o Srbiji i šta je njegova prva misao o Srbiji, predsednik Jermenije Armen Sarkisijan podseća da sudbine srpskog i jermenskog naroda imaju mnogo sličnosti

Svet

30.09.2019 u 21:00

Snouden: Izlaz je u fabričkim podešavanjima

Memoare obično pišu ljudi koji su na kraju karijere i svašta su doživeli. Kada memoare napiše čovek sa 36 godina i kada je to Edvard Snouden, izdajnik u SAD a u većini ostatka sveta osoba koja je učinila uslugu čovečanstvu – čitanost je zagarantovana. Iz štampe je pre desetak dana na 20 jezika izašla knjiga „Permanent Record” („Trajni dosije”), a njeno objavljivanje je pratio i intervju „Špiglu”, u kojem je Snouden objasnio zašto je baš sada napisao memoare. „Mislim da je više nego ikad ranije važno objasniti javnosti sistem masovnog nadzora i masovne manipulacije. A ja ne mogu da objasnim kako su nastali ovi sistemi bez objašnjenja svoje uloge u njihovoj izgradnji”, rekao je Snouden. Govoreći o kvaru u sistemu, političkom, pravnom, socijalnom, on kaže da je svet danas sklon tome

Svet

29.09.2019 u 16:27

Da li je Zelenski uvredio Nemačku

Telefonski razgovor, čiji je transkript pod pritiskom demokrata i medija u Vašingtonu Bela kuća objavila u sredu, doneo je nevolje Donaldu Trampu, jer su demokrate pokrenule proceduru za opoziv, ali nimalo ugodnije nije prošao ni Volodimir Zelenski. Ukrajinskog predsednika je u nevolju uvelo to što, najblaže rečeno, nije škrtario s komplimentima američkom predsedniku i što je veličajući ulogu SAD potvrdio da Nemačka i Francuska nisu dovoljno učinile za Ukrajinu. Zelenski je novinarima u Njujorku, gde je prisustvovao sednici Generalne skupštine UN, a susreo se i sa Trampom, rekao da nije trebalo objaviti komentare koje je izneo tokom razgovora s američkim predsednikom. Verovatno je i sam politički neiskusni predsednik Ukrajine shvatio da je preterao u oduševljenju i povlađivanju

Svet

28.09.2019 u 16:13

Rampa za Orbanovog čoveka u Briselu

Nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen doživela je prvi „udar”, a da još nije zvanično ni došla na čelo Evropske unije nakon što je Odbor za pravna pitanja Evropskog parlamenta odbacio dva kandidata za komesare koje je ona predložila. Potez bez presedana, kako ga ocenjuju evropski stručnjaci, uzdrmao je i Mađarsku i Rumuniju jer je na sednici iza zatvorenih vrata odlučeno da njihovi kandidati Laslo Tročanji i Rovana Plumb neće ni ići na „saslušanje” pred evropske poslanike iduće sedmice zbog sukoba interesa. Komitet je u sredu zatražio da se kandidatkinja rumunskih socijalista Plumb i mađarski konzervativac Tročanji lično pojave u Evropskom parlamentu radi postavljanja dodatnih pitanja u vezi sa ličnim finansijama koje su prijavili u svojoj „finansijskoj

Svet

24.09.2019 u 20:00

Trampova afera zakočila sporazum za Donbas

Najnovija afera s pritiskom Donalda Trampa na Volodimira Zelenskog da nastavi istragu protiv Hantera, sina Džoa Bajdena, kako bi naškodio najuticajnijem demokratskom kandidatu na budućim predsedničkim izborima samo pokazuje političku sudbinu „malih” država ili onih koje se nalaze na putu suprotstavljenih interesa snažnijih „igrača” na svetskoj sceni. Otkrivanje sadržaja razgovora od pre dva meseca između američkog i ukrajinskog predsednika pokazalo je kako se stvari rešavaju na visokom nivou i koliko šta košta. Dok je za Trampa to pitanje jedna od kockica koja bi mogla da dovede do drugog mandata, za Ukrajinu je to pitanje ogromnog novca koji dobija od SAD i političke i vojne podrške.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Biljana Mitrinović Rašević