Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ekonomija

07.08.2016 u 20:05

Telekom prestigao NIS po dobiti

NIS više nije najuspešnija kompanija u Srbiji. Kako pokazuju podaci Agencije za privredne registre (APR), koji su dosad objavljeni, posle nekoliko godina vodeće pozicije na listi ovdašnjih preduzeća, ovu naftnu kompaniju sa trona je skinuo „Telekom Srbija”. Iz finansijskog izveštaja za 2015. godinu vidi se da je neto dobit NIS-a gotovo prepolovljena. Na kraju 2014. godine ona je iznosila 30,56 milijardi dinara.

Ekonomija

07.08.2016 u 10:15

Grčki scenario na palanački način

Opština Smederevska Palanka već godinama živi „grčki scenario”. Grad od oko 30.000 stanovnika pred bankrotom je već pet godina. Gotovo svi računi u opštini su blokirani, neki neprekidno od 2011. godine. Osim javno-komunalnih preduzeća, u blokadi su i škole. U zgradi opštine, zbog dugova su isključeni telefoni, interneta do pre dva meseca uopšte nije ni bilo. „Kupili smo sada nekoliko onih USB stikova pa smo tako premostili situaciju da možemo da primamo i šaljemo elektronsku poštu”, otvoreno u razgovoru za „Politiku” kaže Petar Milić, predsednik opštine. Restrikcije vode za Palančane su svakodnevica. Restrikcije su već godinama bile i dnevne i noćne. Bez vode su žitelji ovog grada preko dana bili od 10 do 14 časova, a noću su slavine bile suve od 22 pa do pet ujutru. – Sada smo

Uvodnik

04.08.2016 u 22:00

Sponzori i milom i silom

Sve je počelo 13. septembra 2014. godine na tajnom sastanku premijera Aleksandra Vučića sa direktorima javnih preduzeća. Simptomatično je da su se sutradan u nekoliko dnevnih novina pojavili gotovo identični tekstovi kako im je premijer očitao bukvicu, nazvao ih monopolistima i poručio da u budžet vrate deo novca, jer im je država obezbedila privilegovan položaj na tržištu. Već u januaru javna preduzeća su, kao po diktatu, u republičku kasu počela da uplaćuju više para. „Da vidite kako daju kad ih pritisnete”, kasnije je govorio predsednik vlade. Pritisnuti su izgleda i ovog avgusta. Samo „Telekom” je uplatio 8,9 milijardi dinara, a ministar finansija Dušan Vujović planirao je da tokom cele godine sve državne firme budžetu proslede osam milijardi. U nameri da održi plus

Ekonomija

05.08.2016 u 10:00

Javna preduzeća – kec u Vučićevom rukavu

Po svemu sudeći, mandatar Aleksandar Vučić ima spremnu pregovaračku platformu za misiju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koja bi krajem leta trebalo da dođe u šestu kontrolu aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom. Strategija je da im, uz kafu i kiselu vodu, za pregovarački sto servira i suficit u budžetu. Kako bi se plus u državnoj blagajni zadržao i u avgustu, javnim preduzećima je naloženo da tokom ovog meseca uplate deo dobiti u budžet. To je kec u Vučićevom rukavu kojim će Srbija poboljšati svoju pregovaračku poziciju sa Fondom. Da će javna preduzeća ulepšati sliku državne blagajne, najavio je nedavno i predsednik vlade ističući kako će Srbija i u avgustu da poveća suficit. Inače, u prvih sedam meseci ove godine republička kasa je bila u plusu 22 milijarde dinara. Mandatar

Ekonomija

02.08.2016 u 22:00

Zašto je jul „bolji nego ikad”

Za one koji redovno prate budžetske prilike suficit u julu je isto toliko iznenađenje koliko i sneg u januaru. Jer, plus u državnoj kasi, u letnjim mesecima, redovna je sezonska pojava. Ali ovogodišnji julski plus u budžetu je znatno veći od svih prethodnih i nezvanično je iznosio 25,9 milijardi dinara. Ono što je takođe veliko iznenađenje i što se zaista dogodilo „prvi put u novijoj istoriji” jeste da je u prvih sedam meseci zbirno budžet bio u plusu. U tom periodu do sada državna blagajna je obično bila u deficitu. Prošle godine, manjak u prvih sedam meseci iznosio je 24,21 milijardu dinara, a pretprošle je republički budžet bio u deficitu od čak 109,78 milijardi dinara

Teme nedelje.

25.07.2016 u 09:15

RTB Bor se i dalje bori s gubicima

Najveći finansijski reprogram u Srbiji ikada. Ovim rečima u saopštenju uprava Rudarsko-topioničarskog basena Bor opisala je Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR), kojim je ovoj kompaniji otpisano 900 miliona evra duga. Uprkos tome, ovoj firmi takav potez poverilaca ne garantuje profitabilnost. Preostalih 300 miliona evra i dalje su veliki teret za bilanse ovog preduzeća. Prema oceni Fiskalnog saveta, UPPR Bora, koji zapravo predstavlja dogovor prezaduženog preduzeća s poveriocima, počiva na vrlo tankoj margini profitabilnosti. Male promene u odnosu na projektovane veličine mogu kompaniju da uvedu u gubitke. Jedna od kritičnih tačaka ovog programa jeste što se zasniva na prognozi da će cena bakra rasti oko dva odsto godišnje. To je, međutim, poprilično neizvesno. Jer, ako se

Teme nedelje.

23.07.2016 u 22:00

Firme zbog kojih Srbiji pucaju osigurači

Ko god se profesionalno bavi politikom zna da je smanjenje plata i penzija jedna od najtežih političkih odluka. U Srbiji se, međutim, ispostavilo da je za ovu vlast, politički, bilo lakše smanjiti lična primanja građanima i penzionerima, nego reformisati javna preduzeća, koja su oduvek bila poligon za partijsko zapošljavanje. Upravo je to jedan od najtežih zadataka koji će sačekati novu vladu i na kome će resorni ministri finansija i privrede lomiti zube. Da pregovori sa sindikatima nisu laki ni u privatnim kompanijama svedoči iskustvo Andreja Jovanovića, direktora kompanije „Moji brendovi” (nekadašnja „Dunav hrana grupa”).

Ekonomija

23.07.2016 u 10:20

Potrošićemo svaki ruski dolar

Potrošićemo svaki dolar ruskog kredita. Nema razloga da to ne učinimo ukoliko se u pregovorima srpskog i ruskog ministarstva finansija dogovori produžetak roka za korišćenje ovog zajma u ukupnom iznosu od 800 miliona dolara. Ovim rečima Zorana Mihajlović, potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odgovara na pitanje „Politike” da li je za Srbiju reputacioni rizik ako i posle produžetka roka ne budemo bili u stanju da potrošimo odobrena sredstva. „Ne postoji nijedan razlog da se ne ispoštuju rokovi. O ruskom kreditu pregovaralo se od 2008. godine i ni jedan jedini dolar nije povučen do dolaska ove vlade 2013. godine.” Ali to ranije nije bilo ni moguće, jer je ugovor o kreditu potpisan 11. januara 2013. godine... Ne. Postojala je obaveza

Ekonomija

19.07.2016 u 22:00

Srbija može da plati penale za ruski kredit

Ukoliko do kraja 2017. godine, Srbija ne povuče svih 800 miliona dolara ruskog kredita, poreski obveznici platiće penale zbog toga što naša zemlja nije bila u stanju da potroši novac koji je pozajmila. Prema ugovoru koji su 11. januara 2013. potpisali tadašnji srpski ministar finansija Mlađan Dinkić i njegov ruski kolega Anton Germanovič Siluanov, na iznos nepovučenih sredstava plaćaju se penali u iznosu od jedan odsto. To je regulisano članom dva ovog ugovora u kome se nedvosmisleno navodi da „nakon isteka perioda raspoloživosti kredita srpska strana u roku od 30 kalendarskih dana uplaćuje ruskoj strani proviziju za davanje kredita u visini od jednog procenta iznosa kredita koji ne iskoristi srpska strana”. Prema podacima Ministarstva finansija, zaključno sa poslednjim danom juna ove

Ekonomija

18.07.2016 u 22:00

Potrošeno svega 127 miliona dolara iz ruskog kredita

Ruski kredit, koji su još 2009. godine na sastanku u Beogradu dogovorili bivši predsednik Boris Tadić i njegov kolega Dmitrij Medvedev, još nije potrošen. Od ukupno milijardu dolara koliko je Srbiji tada stavljeno na raspolaganje, svega 200 miliona je iskorišćeno odmah kao „budžetska podrška” još 2010. godine. Preostalih 800 miliona dolara, namenjenih infastrukturi, Srbija je počela da povlači tek posle 2013. godine. Prema podacima Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture, dosad je potrošeno 80 odsto tih sredstava. Međutim, prema našim nezvaničnima saznanjima iz Uprave za trezor zaključno sa krajem maja ove godine bilo je povučeno tek 127 miliona dolara. To znači da smo potrošili

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Anica Telesković