Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kolumna nedelje

28.05.2016 u 22:00

Čitulja za Aliju Sirotanovića

Slika robota koga su projektovali srpski naučnici, kako u srpskoj fabrici montira srpski automobil, ne dolazi iz daleke budućnosti. Naprotiv, u Srbiji je to slika prošlosti. Iako bi danas ovakva vest mogla da se objavi samo na satiričnim portalima, jer spada u domen naučne fantastike, stara dokumentacija pokazuje da je ova scena 1987. godine u našoj zemlji bila realnost. Robot „Lola 80”, koji je u celosti projektovan u fabrici „Ivo Lola Ribar” u Železniku, pre skoro tri decenije, u fabričkom pogonu kragujevačke „Zastave” montirao je „jugo 45”. Ako kućni aparati iz bivše Jugoslavije u mnogim domaćinstvima i danas rade, kako se dogodilo da je srpska industrija završila na otpadu? Ima naučnika koji i danas tvrde da mi jesmo industrijska nacija. Poput profesora Petra Petrovića s

Ekonomija

25.05.2016 u 22:00

Privreda Srbije u plusu milijardu evra

Privreda Srbije je prošlu godinu završila u plusu i ostvarila čistu dobit od 143,8 milijardi dinara, to jest 1,2 milijardi evra. Ovo je ohrabrujuća vest, naročito jer dolazi posle neslavnog rezultata iz prethodne godine, kada je ukupna srpska privreda bila u gubitku 132,6 milijardi dinara, to jest 1,1 milijardu evra. Agencija za privredne registre (APR) ove godine je zbirne rezultate objavila ranije nego što se očekivalo. Na osnovu finansijskih izveštaja za statističke potrebe države koje su kompanije predale APR-u do kraja februara, ova agencija već je uradila zbirnu analizu u godišnjem biltenu. Ranije je bila praksa da se izveštaj o poslovanju privrede objavljuje tokom letnjih meseci, ali su i zakonski rokovi, a samim tim i procedure, bili drugačiji. Kraj 2015. godine u plusu su

Ekonomija

22.05.2016 u 19:05

Plaćena radna mesta budžetu se vrate za nekoliko godina

Država, baš kao dobar pčelar, samo treba da napravi ram u koji će pčele same da ostavljaju med, a ne da ih namamljuje u košnicu. Neke pelinom, a neke šćerom. Ovim rečima profesor Miodrag Zec opisuje državnu politiku po kojoj se investitorima daju subvencije za novootvorena radna mesta. „Takva politika je pogubna. To bi bilo isto kao da se za ulazak u bazen ne plaća ulaznica već dobija sladoled. E, ko tako uđe u vodu, iz nje može da izađe sa kožnom infekcijom”, rekao je Zec za „Politiku”. Ovaj način podrške ulagačima smislio je svojevremeno bivši ministar ekonomije Mlađan Dinkić, a subvencije po novootvorenom radnom mestu kretale su se i do 10.000 evra. To je nastavila i vlada Aleksandra Vučića. Iako je ta praksa bila prekinuta početkom 2014. godine, kreatori ekonomske politike ponovo

Ekonomija

19.05.2016 u 22:00

Strateške firme na veštačkom disanju

Deset dana uoči isteka zakonskog roka, da se reši sudbina preduzeća u restrukturiranju, čini se da je strategija države da se najveći broj ovih kompanija stavi na „veštačko disanje”. Većina od preostalih 10 firmi spas od bankrota pronašla je u takozvanom Unapred pripremljenom planu reorganizacije (UPPR). To praktično predstavlja dogovor prezaduženog preduzeća sa bankama da se neke obaveze odlože, kako bi prezadužena firma, mogla da uhvati dah.

Ekonomija

16.05.2016 u 22:00

Kad su tajkuni postali pastorci države

Selidba naplatne rampe „Bubanj potok” na autoputu Beograd – Niš počela je krajem marta. Time je država izašla u susret zahtevu stranog investitora - „Ikee”, koja već četvrt veka pokušava da uđe na naše tržište. Ova švedska kompanija namerava da u prvoj fazi u Srbiju uloži 70 miliona evra u izgradnju tržnog centra u kome će, za početak, raditi 300 ljudi. A državu će ispunjenje zahteva ovog stranog ulagača koštati 17,5 miliona evra. Nije potrebno biti veliki ekspert pa predvideti kakav odijum bi

Ekonomija

11.05.2016 u 22:05

Bogićevićevi rudnici – potencijalni plen Amerikanaca

Na koja prezadužena preduzeća srpskih tajkuna se nameračio američki investicioni fond KKR čije je zaštitno lice Dejvid Petreus, bivši šef CIA? Na sastanku sa premijerom Aleksandrom Vučićem krajem prošle nedelje ovaj investicioni fond pokazao je interesovanje da kupi problematične kredite, a namera Amerikanaca je da uđu u vlasničku strukturu pojedinih firmi konvertovanjem dugova u kapital. Druga opcija je da preduzeća od kojih ne mogu da naplate dugove oteraju u stečaj i zarade prodajom imovine. Priliku da zaradi KKR je video u činjenici da je od početka krize u Srbiji udeo problematičnih kredita dostigao 22 odsto, što znači da svaki peti privrednik ne izmiruje redovno svoje obaveze prema bankama. U lošim zajmovima banaka zarobljene su ogromne pare – 3,6 milijardi evra, a KKR se sada

Ekonomija

09.05.2016 u 22:00

Tajkunski dugovi na nišanu bivšeg šefa CIA

Američki investicioni fond KKR odavno je pokazao da ima ambicije da preuzme pojedine grane industrije na srpskom tržištu. Nakon što, pre dve godine, nije uspeo da kupi „Dunav hrana grupu”, u okviru koje posluju „Imlek”, „Bambi – Banat”, „Knjaz Miloš” i Subotička mlekara, ovaj američki fond namirisao je novu poslovnu priliku. Da kupovinom problematičnih kredita praktično dođe do vlasničkog udela u prezaduženim srpskim kompanijama. To je tajna sastanka Dejvida Petreusa, nekadašnjeg šefa CIA i predstavnika investicionog fonda KKR sa premijerom Aleksandrom Vučićem, koji je održan krajem prošle nedelje, a nakon koga je javnosti prosleđeno samo šturo

Ekonomija

07.05.2016 u 08:15

Istine i zablude o liberalizaciji trgovine sa EU

„Jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ne samo da je bila greška, već je u domenu krivične odgovornosti”. Ovim rečima je ekonomista Uroš Delević sa Instituta „Džon Daning”, iz Velike Britanije, u razgovoru za „Politiku” pokušao da ilustruje da je Srbiju uništio radikalan ekonomski liberalizam. Na konstataciju novinara da nismo imali ni „L” od liberalizma, jer da jesmo ne bi privatizacija trajala i dan-danas, Delević je odgovorio: „Liberalizam ne znači samo privatizaciju, već i potpuno odbacivanje barijera za slobodnu međunarodnu trgovinu. U tome smo, izvinite, prednjačili”. Kako je rekao, ne možete jednostrano primeniti ugovor o međunarodnoj trgovini sa drugom zajednicom, a da nemate reciprocitet u trgovini. „To je van pameti i to se na mnogim međunarodnim

Ekonomija

04.05.2016 u 22:00

Kinezi u železaru ulažu 600 miliona dolara

Kineska banka odobrila je kompaniji „Hestil” kredit od 600 miliona dolara. Zajam je namenjen za investicije i obrtna sredstva za „Železaru Smederevo”, saznaje „Politika”. „Hestil” je na svom internet sajtu objavio da planira da čeličana u Smederevu postane najkonkurentniji proizvođač gvožđa i čelika u Evropi. Kako navode, planirana su značajna ulaganja u opremu, a radiće se i na unapređenju kvaliteta proizvoda, kao i zaštite životne sredine. Prvobitno je bilo najavljeno da će Kinezi u železaru uložiti 130 miliona evra. Kasnije je taj iznos povećan na 300 miliona evra, a u jednom trenutku, pre potpisivanja ugovora, spominjao se i iznos od 900 miliona evra. Na dan potpisivanja ugovora, 18. aprila, premijer Aleksandar Vučić najavio je da će „Hestil” uložiti 300 miliona evra. U ugovoru o

Ekonomija

03.05.2016 u 18:05

Država kupuje vreme kod banaka za 11 strateških firmi

Sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), za preostalih 11 strateških preduzeća u restrukturiranju, predvideo je čista rešenja: stečaj ili bankrot. Međutim, posle 28. maja, kada ističe zaštita od poverilaca, rešenje koje će se primenjivati u praksi neće biti ni crno, ni belo. Već sivo. Kako „Politika” saznaje, država pregovara sa privatnim poveriocima, odnosno bankama, da nakon isteka „zaštite” ne naplate svoja potraživanja, odnosno ne aktiviraju sredstva obezbeđenja, kako firme ne bi bile gurnute u stečaj.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Anica Telesković