Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Svet

02.01.2022 u 16:59

Šta pisci imaju protiv Izraela

Sali Runi je među ljubiteljima literature poznata po bestseleru „Normalni ljudi”, ali su za nju u 2021. čuli i oni koji manje prate umetnost, a više politička zbivanja. Irska književnica važi za „vunderkinda”, jer uživa planetarnu slavu sa samo 30 godina. Zato su svi svetski mediji javili kad je u oktobru u znak protesta protiv, kako smatra, okupacije Palestine odbila da njena nova knjiga bude prevedena na hebrejski. Sali Runi se svrstala u red pisaca koji su javno pokrenuli palestinsko pitanje, zamerivši se Izraelu i pretrpevši salvu napada, između ostalog i kritike za antisemitizam. Kako je objasnila autorka „Normalnih ljudi”, ponosna je na to što su njene ranije knjige prevedene na hebrejski, ali ne želi da ustupi prava i za prevod romana „Bajni svete, gde si ti” jer se

Svet

30.12.2021 u 20:00

Amerikanke odlaze u Meksiko zbog abortusa

Posle više decenija tokom kojih su američki aktivisti pomagali ilegalnim meksičkim migrantima došlo je vreme kad se i meksičke aktivistkinje udružuju da bi se našle američkim „migrantima”, tačnije „migrantkinjama” – ženama iz Teksasa koje prelaze granicu da bi abortirale. Dok se u konzervativnoj, katoličkoj Latinskoj Americi polako stvari menjaju u korist prava na namerni pobačaj, u Sjedinjenim Državama postoje suprotne tendencije. U septembru je meksički Vrhovni sud odlučio da niko više ne sme biti kažnjen zbog ove intervencije. Samo nekoliko dana pre toga u Teksasu je ovaj medicinski zahvat sasvim zabranjen posle šeste nedelje trudnoće, kad najveći broj žena i nije svestan da je u drugom stanju. Zbog toga pojedine stanovnice Teksasa odlaze u Meksiko da bi abortirale. Na to se

Politika

28.12.2021 u 19:04

Cilj nam je stabilan i prosperitetan zapadni Balkan

Prvog dana sledeće godine Francuska preuzima šestomesečno predsedavanje EU. Predsedavanje se podudara s kampanjom za francuske predsedničke izbore u aprilu, a dolazi i u vreme kad je Pariz zbog odbrambenog sporazuma Aukus uzdrmao odnose sa SAD i posebno s bivšom članicom EU, pri čemu su između Francuske i Britanije, pa i između predsednika Emanuela Makrona i premijera Borisa Džonsona, pale teške reči. Šef Jeliseja nedavno je izložio prioritete predsedavanja, među kojima je podvukao i zapadni Balkan. Tim povodom razgovarali smo s novim francuskim ambasadorom u Srbiji Pjerom Košarom, koji kaže da je veoma srećan što je u Beogradu i da je uveren u potencijal razvoja odnosa između naše dve zemlje i naša dva naroda. „Želim da uradimo značajne stvari da bismo ovaj region i Srbiju

Svet

26.12.2021 u 21:49

„Lajk” sporan za Pentagon

Skoro godinu dana otkako je u Kapitol upala masa u kojoj je bilo i sadašnjih i bivših pripadnika Pentagona, američko Ministarstvo odbrane ažuriralo je pravilnik, izričito i detaljno zabranjujući vojnicima da budu povezani s ekstremizmom. Iako ekstremizam ni dosad nije bio dozvoljen u armiji, od ove nedelje trupama se jasnije predočava da ne smeju da podržavaju takve grupe. Zabranjeno je da bilo kojoj takvoj organizaciji doniraju novac, da učestvuju u njenim skupovima, propagiraju njen sadržaj ili da njene objave prenose ili „lajkuju” na društvenim mrežama, javlja informativni sajt „Hil”. Ovo je pokušaj Pentagona da se u svojim redovima obračuna s belačkim supremacionizmom i krajnje desničarskom ideologijom. U pravilniku piše da vojnik ne sme da zagovara terorizam ili da podržava

Međunarodni pregled

19.12.2021 u 22:00

U demokratiju mi ne diraj

Nisu dobili pozivnicu, pa su ogovarali domaćina, pričali da im nije stalo i da im se nije ni išlo, ali da im je tamo bilo mesto, da bi na kraju napravili sopstvenu žurku. Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski lider Si Đinping u sredu su održali onlajn sastanak na kojem su kritikovali Samit za demokratiju, virtuelno okupljanje više od sto državnika u organizaciji šefa Bele kuće Džoa Bajdena. Samit za koji je američki predsednik isticao da okuplja demokratske zemlje izazvao je ogromno interesovanje u izostavljenoj Kini i Rusiji. Zvaničnici i mediji iz Moskve i Pekinga ne prestaju da „hejtuju” Bajdenov samit. Vlada u Vašingtonu optužena je za „hladnoratovsko razmišljanje”, prozvana je „pseudodemokratijom” i „oružjem za masovno uništenje”, a čim se poteglo čak i ovo „oružje”, izgleda da je

Svet

17.12.2021 u 21:01

Sirijce ubijala tajna jedinica američke vojske

U američkim napadima protiv Islamske države, ključnu ulogu odigrala je tajna vojna jedinica koja zvanično nije ni postojala i koja je, oglušujući se o stroga pravila za izbor meta, uporno ubijala veliki broj sirijskih civila. Kako saznaje „Njujork tajms”, jedinica „Talon anvil” delovala je u okviru specijalnih „Delta snaga” američke vojske ne obazirući se na striktan protokol, već je bacala bombe i ispaljivala projektile na poljoprivrednike, izbeglice, čak i na decu. Prema onome što su otkrili vojni i obaveštajni izvori, „Talon anvil” je kriv za smrt velikog broja Sirijaca koji nisu imali nikakve veze sa sunitskim pobunjenicima. Islamska država je 2014. osvojila velike delove Iraka, a onda se proširila i na Siriju, gde je bila jedna od brojnih strana u građanskom ratu. Iako se

Svet

10.12.2021 u 20:04

Rat u Avganistanu gotov, a vojni budžet raste

Amerika je prethodnog leta izašla iz najdužeg rata u svojoj istoriji, ali je Kongres povećao budžet za Pentagon za sledeću godinu, usvajajući predlog zakona koji predviđa da se vojsci odobri suma veća i od one koju je tražio vrhovni komandant. Predstavnički dom većinom glasova kongresmena iz obe stranke ove nedelje je odvojio 768 milijardi dolara za armiju, što je 24 milijarde dolara više od svote koju je predložio predsednik Džozef Bajden, prenosi „Volstrit džornal”. Glasanje u donjem domu još jednom je pokazalo da je povećanje sume namenjene Pentagonu tema oko koje se većina republikanaca i demokrata uvek složi, ali su najprogresivniji kongresmeni i njihovi podržavaoci razočarani. Nadali su se da će vladavina demokrata u Beloj kući i Kapitolu, kao i povlačenje trupa iz

Svet

05.12.2021 u 16:43

U Latinskoj Americi milioni ljudi gladuju zbog korone

Desetine miliona ljudi u Latinskoj Americi i na Karibima gladuju jer je epidemija virusa korona tamo dramatično podigla nivo siromaštva, ocenjuju Ujedinjene nacije. Kako piše u novom izveštaju svetske organizacije, pothranjeno je 60 miliona stanovnika regiona koji je platio skupu cenu zatvaranja tokom pandemije. Hulio Berdege, regionalni predstavnik Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, ističe da je situacija kritična, prenosi Si-En-En. Najgore je u Centralnoj Americi, gde gotovo polovina stanovnika nema dovoljno hrane. Kriza u Gvatemali, Salvadoru i Hondurasu, obeležena ekonomskim nevoljama, kriminalom i političkom nestabilnošću, preliva se i na druge zemlje, pre svega na Meksiko i Ameriku. Hiljade ljudi iz Centralne Amerike svakodnevno prelaze preko Meksika i

Svet

03.12.2021 u 22:45

Ostin: Pretnje su Kina, Severna Koreja i – Sovjetski Savez

Šef Pentagona upozorio je da kinesko i severnokorejsko naoružavanje „povećava napetost u regionu”, kao i da će Amerika odgovoriti na ruske akcije u Ukrajini, pri čemu je napravio lapsus dodajući da se nada da ipak neće doći do „invazije Sovjetskog Saveza na Ukrajinu”. Lojd Ostin je tokom jučerašnje posete Južnoj Koreji istakao da veruje da Vašington i Moskva mogu zajedno da „reše probleme i snize tenzije” nakon što je Ukrajina optužila Rusiju da gomila trupe na granici. Američki ministar spoljnih poslova Entoni Blinken ranije je pozvao Moskvu da povuče vojsku sa granice s Ukrajinom, poručivši da će se Rusija, u slučaju napada na Ukrajinu, suočiti s „najtežim sankcijama dosad”. Kad su novinari juče pitali Ostina da pojasni kako će izgledati te sankcije, američki ministar

Svet

02.12.2021 u 21:37

Čiji je avganistanski novac

Svrgnuta vlada u Kabulu sačuvala je na računu u Njujorku sedam milijardi dolara, a američka administracija sad treba da odluči ko ima pravo na taj novac – avganistanski građani, ili možda tamošnji novi vladari, talibani, ili pak porodice žrtava 11. septembra. Grupa rođaka nastradalih u terorističkim napadima dobila je pre nekoliko godina sudsku presudu po kojoj su Al Kaida, koja je izvela napad 2001, i talibani, koji su skrivali članove ove terorističke organizacije, bili dužni da obeštete familije poginulih američkih državljana sa sedam milijardi dolara. Kako nije bilo načina da se taj novac stvarno prikupi, presuda američkog suda bila je simbolična. Stvar se preokrenula kad su talibani u avgustu ponovo preuzeli kontrolu nad Avganistanom, polažući pravo i na devizne rezerve pohranjene

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jelena Stevanović